Википедија

Abdulrazak Gurna

Abdulrazak Gurna (20. decembar 1948) je književnik i akademik.

Abdulrazak Gurna
Gurna u maju 2009.
Lični podaci
Datum rođenja(1948-12-20)20. decembar 1948. (75 god.)
Mesto rođenjaZanzibar, Sultanat Zanzibar
ObrazovanjeUniverzitet u Kentu
Književni rad
Najvažnija delaRaj (1994), Pored mora (2001)
NagradeNobelova nagrada za književnost (2021)

Rođen je u Tanzaniji a živi u Ujedinjenom Kraljevstvu i ima britansko državljanstvo. Rođen je u Sultanatu Zanzibar, a došao je, kao izbeglica, u Ujedinjeno Kraljevstvo tokom Zanzibarske revolucije.[1]

Njegov roman Raj (1994) je ušao u uži izbor i za Bukerovu i Vitbredovu nagradu. Romani Dezerter (2005) i Pored mora (2001), bili su na široj listi za Buker i u užem izboru za Književnu nagradu Los Anđeles Tajmsa. Gurna je dobio Nobelovu nagradu za književnost 2021. godine za „beskompromisan i saosećajan prodor u efekte kolonijalizma i sudbine izbeglica u jazu između kultura i kontinenata“.[1][2] Radi kao profesor emeritus engleske i postkolonijalne književnosti na Univerzitetu u Kentu.[3]

Biografija

uredi

Abdulrazak Gurna je rođen 20. decembra 1948. godine[4] u Sultanatu Zanzibar, koji je sada deo današnje Tanzanije.[5] Napustio je ostrvo sa 18 godina, nakon svrgavanja vladajuće arapske elite tokom Zanzibarske revolucije,[1][2] i kao izbeglica stigao u Englesku 1968. godine. Arapskog je porekla,[6] a njegov otac je bio biznismen koji je emigrirao iz Jemena.[7] Gurna je rekao: „Došao sam u Englesku kada reči, kao što su tražilac azila, nisu bile sasvim iste – više ljudi se bori i beži iz terorističkih država.“[1][8]

Počeo je da studira na Krajst Čerč Univerzitetu u Kenterberiju (Canterbury Christ Church University), čije je diplome u to vreme dodeljivao Univerzitet u Londonu.[9] Zatim je prešao na Univerzitet u Kentu, gde je doktorirao 1982. godine, sa tezom pod naslovom Kriterijumi u kritici zapadnoafričke fikcije.[10]

Karijera

uredi

Od 1980. do 1983. godine Gurna je predavao na Bajero Univerzitetu u Kanou, u Nigeriji. Potom je postao profesor engleske i postkolonijalne književnosti na Univerzitetu u Kentu, gde je predavao do penzionisanja 2017. godine.[2][11] Sada je profesor emeritus engleske i postkolonijalne književnosti na univerzitetu.[12]

Iako je kritika pozitivno ocenila Gurnine romane, oni nisu bili komercijalno uspešni i nisu objavljeni van Ujedinjenog Kraljevstva.[13] Nakon što mu je dodeljena Nobelova nagrada za književnost 2021. godine, izdavači su se borili da održe korak sa porastom potražnje za njegovim delom.[13][14]

Pored svog rada na Univerzitetu, Gurna se bavi i pisanjem. Autor je mnogih kratkih priča, eseja i deset romana.[15]

Iako mu je prvi jezik svahili, koristi engleski kao svoj književni jezik.[16] Međutim, integriše delove svahilija, arapskog i nemačkog u većinu svojih dela.

Gurna je počeo da piše iz nostalgije za domom. Počeo je sa zapisivanjem misli u dnevnik, koje su se pretvorile u duža razmišljanja o domu, da bi na kraju prerasle u pisanje izmišljenih priča o drugim ljudima. Ovo je stvorilo naviku da se pisanje koristi kao sredstvo za razumevanje i beleženje njegovog iskustva izbeglice, života u drugoj zemlji i osećaja raseljenja. Ove početne priče su na kraju postale Gurnin prvi roman, Sećanje na odlazak (1987), koji je napisao uporedo sa svojim doktorskom disertacijom. Ova prva knjiga postavila je pozornicu za njegovo kontinuirano istraživanje tema „dugotrajne traume kolonijalizma, rata i raseljavanja“ kroz njegove naredne romane, kratke priče i kritičke eseje. [11]

Stalne teme koje se provlače kroz njegovo pisanje su egzil, raseljavanje, pripadnost, kolonijalizam i prekršena obećanja države. Većina njegovih romana govori o ljudima koji žive u zemljama u razvoju, pogođenim ratom ili krizom, a koji možda nisu u stanju da ispričaju svoje priče.[17][18]

Veliki deo njegovog dela smešten je na istočnu obalu Afrike[19] i svi protagonisti njegovih romana, osim jednog, rođeni su u Zanzibaru.[20] Iako se Gurna nije vratio da živi u Tanzaniji otkako je otišao sa 18 godina, on je rekao da se njegova domovina „uvek pojavi su njegovoj mašti, čak i kada namerava da svoje priče postavi negde drugde.“[11]

Tri od deset njegovih romana prevedena su na srpski jezik.[21]

Književna dela

uredi

Romani

uredi
  • Sećanje na odlazak (Memory of Departure, 1987)
  • Put hodočasnika (Pilgrims Way ,1988)
  • Doti (Dottie, 1990)
  • Raj (Paradise, 1994) (uži izbor za Bukerovu i Vitbredovu nagradu)[22]
  • Diveći se tišini (Admiring Silence, 1996)
  • Pored mora (By the Sea, 2001) (širi izbor za Bukerovu i uži izbor za Književnu nagradu Los Anđeles Tajmsa)[23]
  • Napuštanje (Desertion, 2005) [24]
  • Poslednji poklon (The Last Gift, 2011)
  • Srce od šljunka (Gravel Heart, 2017)
  • Život posle života (Afterlives, 2020)[25]

Kratke priče

uredi
  • "Kavezi" (Cages, 1984)
  • "Bosi" (Bossy, 1994)
  • "Eskort" (Escort, 1996)
  • "Fotografija princa" (The Photograph of the Prince, 2012)
  • "Moja majka je živela na farmi u Africi (My Mother Lived on a Farm in Africa, 2006)
  • "Priča o dolasku"(The Arriver's Tale, 2016)
  • "Priča o apatridu" (The Stateless Person's Tale, 2019)

Reference

uredi
  1. ^ a b v g „Nobel Literature Prize 2021: Abdulrazak Gurnah named winner”. BBC News (na jeziku: engleski). 7. 10. 2021. Arhivirano iz originala 7. 10. 2021. g. Pristupljeno 9. 10. 2021. 
  2. ^ a b v Flood, Alison (7. 10. 2021). „Abdulrazak Gurnah wins the 2021 Nobel prize in literature”. The Guardian (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 7. 10. 2021. g. Pristupljeno 7. 10. 2021. 
  3. ^ „Professor Abdulrazak Gurnah”. University of Kent | School of English. 7. 10. 2021. Arhivirano iz originala 8. 10. 2021. g. Pristupljeno 9. 10. 2021. 
  4. ^ Loimeier, Manfred (30. 8. 2016). „Gurnah, Abdulrazak”. Ur.: Ruckaberle, Axel. Metzler Lexikon Weltliteratur: Band 2: G–M (na jeziku: nemački). Springer. str. 82—83. ISBN 978-3-476-00129-0. Arhivirano iz originala 7. 10. 2021. g. Pristupljeno 7. 10. 2021. 
  5. ^ King, Bruce (2004). Bate, Jonathan; Burrow, Colin, ur. The Oxford English Literary History . 13. Oxford: Oxford University Press. str. 336. ISBN 978-0-19-957538-1. OCLC 49564874. 
  6. ^ „Abdulrazak Gurnah wins the Nobel prize in literature for 2021”. The Economist. 7. 10. 2021. 
  7. ^ Sveriges Television AB, Nobel 2021: Porträtten – Litteraturprisporträttet (na jeziku: švedski), Pristupljeno 2021-12-09 
  8. ^ Prono, Luca (2005). „Abdulrazak Gurnah – Literature”. British Council. Arhivirano iz originala 3. 8. 2019. g. Pristupljeno 7. 10. 2021. 
  9. ^ Hand, Felicity. „Abdulrazak Gurnah (1948–)”. The Literary Encyclopedia (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 19. 6. 2018. g. Pristupljeno 7. 10. 2021. 
  10. ^ Erskine, Elizabeth, ur. (1989). Annual Bibliography of English Language and Literature for 1986. 61. W. S. Maney & Son. str. Annual bibliography of English language and literature. 1920. . ISBN 0-947623-30-2. ISSN 0066-3786. 
  11. ^ a b v Alter, Alexandra; Marshall, Alex (7. 10. 2021). „Abdulrazak Gurnah Is Awarded the Nobel Prize in Literature”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 7. 10. 2021. g. Pristupljeno 9. 10. 2021. 
  12. ^ Attree, Lizzy (7. 10. 2021). „Nobel Prize winner Abdulrazak Gurnah: An introduction to the man and his writing”. The World (radio program). Pristupljeno 10. 10. 2021. 
  13. ^ a b Alter, Alexandra (2021-10-27). „He Won the Nobel. Why Are His Books So Hard to Find?”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2021-10-27. 
  14. ^ Alexandra Alter (5. 11. 2021). „Why one Nobel Laureate is struggling to sell books in America”. Independent. 
  15. ^ Johnson, Simon; Pawlak, Justyna (2021-10-08). „Tanzanian novelist Gurnah wins 2021 Nobel for depicting impact of colonialism, migration”. Reuters (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-10-11. 
  16. ^ Pilling, David (8. 10. 2021). „Abdulrazak Gurnah, winner of the Nobel Prize for literature”. Financial Times. 
  17. ^ Mengiste, Maaza (8. 10. 2021). „Abdulrazak Gurnah: where to start with the Nobel prize winner”. The Guardian (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 9. 10. 2021. g. Pristupljeno 9. 10. 2021. 
  18. ^ Kaigai, Ezekiel Kimani (April 2014) "Encountering Strange Lands: Migrant Texture in Abdulrazak Gurnah's Fiction". Stellenbosch University. Archived from the original on 10 October 2021. Retrieved 10 October 2021.
  19. ^ Lavery 2013, str. 118.
  20. ^ Bosman, Sean James (26. 8. 2021). „Abdulrazak Gurnah”. Rejection of Victimhood in Literature by Abdulrazak Gurnah, Viet Thanh Nguyen, and Luis Alberto Urrea. Brill. str. 36—72. ISBN 978-90-04-46900-6. S2CID 241357989. doi:10.1163/9789004469006_003. 
  21. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Surovost kolonijalizma i toplina života, romani Abdulrazaka Gurne prevedeni na srpski”. www.rts.rs. Pristupljeno 2022-09-03. 
  22. ^ „Raj”. carobnaknjiga.rs. Pristupljeno 23. 1. 2024. 
  23. ^ „Pored mora”. carobnaknjiga.rs. Pristupljeno 23. 1. 2024. 
  24. ^ „Napuštanje”. carobnaknjiga.rs. Pristupljeno 23. 1. 2024. 
  25. ^ „Život posle života”. carobnaknjiga.rs. Pristupljeno 23. 1. 2024. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Абдулразак_Гурна&oldid=27717841”