Abdul Rahman ibn Fajsal
Abdul Rahman ibn Fajsal El Saud (arap. عبد الرحمن بن فيصل ال سعود 'Abd ar Rahman bin failal el saud ; 1850. - jun 1928.) bio je poslednji Emir Nadžda, vladao je od 1875. do 1876. godine i od 1889. do 1891. godine bio je najmlađi sin emira Fajsal ibn Turki El Sauda i otac, je osnivača „treće saudijske države" Kraljevine Saudijske Arabije.[1]
| Abdul Rahman ibn Fajsal | |||
|---|---|---|---|
 Abdul Rahman ibn Fajsal, ranih 1900-ih | |||
| Lični podaci | |||
| Datum rođenja | 1850. | ||
| Mesto rođenja | Diradža,  Saudijska Arabija | ||
| Datum smrti | 1928. (77/78 god.) | ||
| Mesto smrti | Rijad Emirat Nadžd | ||
| Grob | Al Oud, Rijad | ||
| Porodica | |||
| Roditelji | Fajsal ibn Turki El Saud | ||
| Dinastija | Saud | ||
| Emir od Nadžda | |||
| Period | 1875–1876 1889–1891 | ||
| Prethodnik | (prvi put) Saud ibn Fajsal El Saud Abdulah ibn Fajsal El Saud | ||
| Naslednik | Abdullah ibn Fajsal ibn Turki El Saud Muhamed ibn Abdulah El Rašid | ||
| |||
Biografija uredi
Abdul Rahman ibn Abdallah je bio sin Abdalaha III. ibn Fajsala, koji je bio i verski i svetovni vladar vehabija od 1865. kao imam.[2] Njegov ujak Saud II ibn Fajsal, brat njegovog oca, uspeo je da preuzme vlast 1871. godine. Abdul Rahman je pobegao iz Nadžda sa svojim ocem. Delegiran od oca otomanskim guvernerima u Iraku, dobio je njihovu intervenciju u El Hasi.[3] Kada su Osmanlije uspostavile svoju vlast u El Hasa oaza (1872), Abdul Rahman je pokušao da ih protera pobunom u Hufufu, ali to nije uspelo i morao je ponovo da beži.
Usledio je građanski rat između oca i strica. Kada je Saud II umro 1873. od rana zadobijenih tokom kampanje, Abdul Rahman je vratio svog oca da vlada kao imam u Nadždu. Kada je otac umro 1889, postao je njegov naslednik nakon što se njegov brat Muhamed odrekao nasledstva na prestolu.
Međutim, nije uspeo da dobije odobrenje Muhameda el Rašida (1869-1897), vođe Šamara. Okupirao je Rijad i prisilio Abdula Rahmana i njegovu porodicu da pobegnu u Kuvajt 1891 godine.
Njegov sin Ibn Saud (1880–1953) uspeo je da osvoji tvrđavu Masmak u Rijadu 1902. godine, i ponovo uspostavi Saudsko carstvo u Nadždu. Ibn Saud je priznao svog oca kao imama vehabija, zbog čega mu je Abdul Rahman dao odriješene ruke u vladi. Abd el Aziz ibn Saud je kasnije uspeo da ujedini Nadžd i osnuje kraljevinu Saudijsku Arabiju.[4]
Vidi još uredi
Reference uredi
Spoljašnje veze uredi
Mediji vezani za članak Abdul Rahman ibn Fajsal na Vikimedijinoj ostavi
