Abordaž

Abordaž (engl. boarding, nem. die Enterung) je vrsta napada u pomorskom ratovanju, kojim teži da se protivnički brod zauzme prebacivanjem vojnika na njegovu palubu, nakon udara ili prileganja sopstvenog broda uz protivnički brod, i bliskom borbom članova posade (hladnim ili vatrenim oružjem) na palubi. Abordaž je najstariji i uglavnom osnovni vid borbe na moru u epohi brodova na vesla i u epohi brodova na jedra do 17. veka, tj. sve dok nisu uvedeni efikasniji načini za uništenje protivničkog broda (brodska artiljerija).

Francuski pirati napadaju britanski trgovački brod (1796).

Istorija

Stari vek

To je bio prvi oblik borbe na moru, u vreme kada ljudi nisu bili vešti u upravljanju brodom na vesla i kad su brodovi služili samo za prevoz vojske. Ovaj način borbe upotrebljavan je u Peloponeskom ratu sve dok se nije razvila veština udara kljunom, poznata u istoriji kao kljunov udar.

Abordaže su primjenjivali mnogo Rimljani, čiji vojnici su bili dobri ratnici, a slabi mornari i čiji su brodovi bili vrlo nepokretni. Oni su u Prvom punskom ratu primenili abordažski most - korvus (lat. corvus, manus ferrata) kako bi izbegli udar pokretljivih kartaginskih brodova i što bolje iskoristili kvalitet svojih vojnika. Kad bi se približili protivničkom brodu na oko 11 m, bacili bi na njega most, koji bi se zakačio na njega pomoću posebnih kuka i onda bi vojnici prelazili s broda na brod, a protivnički brod bi bio onemogućen da im se približi. Prvu pobedu na ovaj način su postigli 260. p. n. e. u bici kod Lipara.

Srednji vek

Usavršavanje tehničkih osobina brodova u srednjem veku omogućilo je da se abordaž kombinuje sa udarom protivnika pramcem. Značaj abordaža nije umanjen ni naoružavanjem brodova primitivnim artiljerijskim oruđima malog dometa, smeštenim na pramčanom i krmenom kaštelu u 14. i 15. veku, jer se takvim oruđima mogao rešiti boj, već su služila samo za pripremu abordaža - lomljenjem jarbola, jedara i vesala i nanošenjem gubitaka braniocima broda. Poslednja bitka koja se vodila sa brodovima na vesla i isključivo pomoću ove tehnike je Bitka kod Lepanta 1571. godine.

Novi vek

Ratni brodovi na jedra imali su za izvršenje abordaža obično dva abordažna odreda (naoružana kratkim puškama, noževima, sabljama, sekirama i kopljima) i streljačku grupu razmeštenu na brodskim uzvišenjima. Za odbranu od abordaža korišćena je abordažna mreža (engl. boarding netting), kojom je produžavana bočna ograda broda.

Usavršavanje brodskih topova i artiljerije u 17. veku omogućilo je uništavanje protivničkog broda artiljenjijskom vatrom, pa se abordaž ređe primenjuje. Poraz Španske armade 1588. predstavlja odlučujući prelom u načinu vođenja borbe na moru: artiljerijski boj brodova postaje osnovni vid borbe, a abordaž pomoćni. Povećanjem dometa i moći brodske artiljerije krajem 18. veka, primena abordažne borbe uglavnom prestaje.

Abordaž su sve do 19. veka vrlo uspešno i često upotrebljavali pirati pri napadu na trgovačke brodove, jer su time ujedno rešavali problem njihovog zarobljavanja.

U 20. veku

U Prvom i Drugom svetskom ratu, upotreba abordaža bila je slučajna ili vezana za naročite okolnosti. Tako je poznato da je u noći 20. aprila 1917. godine jedan britanski brod slučajno udario jedan nemački brod u Doverskom tesnacu i zauzeo ga abordažom. Takođe je britanski razarač Kosak 16. februara 1940. godine izvršio abordaž na nemački pomoćni brod Altmark i oslobodio britanske ratne zarobljenike.

Literatura

• Vojna enciklopedija, Beograd, 1970, knjiga prva, pp. 3–4.