Averkije Džordanvilski
Averkije Džordanvilski (rođ. Aleksandar Pavlovič Taušev; 1906, Kazanj - 1976, Džordanvil, SAD) — episkop Ruske zagranične crkve, arhiepiskop Sirakuzski i Trojicki, nastojatelj Manastira Svete Trojice u Džordanvilu i rektor Sveto-Troicke duhovne akademije, teološki književnik.
Rođen je 19. oktobra 1906. godine u gradu Kazanj, kao Aleksandar Pavlovič Taušev. Služba njegovog oca, plemića i visokog državnog činovnika Carske Rusije, bila je takva da je morao često da menja boravište. Tako je mladi Aleksandar imao priliku da iz prve ruke upozna srce Rusije, njene manastire i svetinje. U vreme građanskog rata koji je usledio nakon Oktobarske revolucije, porodica Taušev je napustila Rusiju. Nastanili su se u Bugarskoj, u Varni, gde je Aleksandar pohađao školu i gde je upoznao Arhiepiskopa Teofana Poltavskog (1873—1940), duhovnika koji je bio silno privržen predanjskoj pravoslavnoj eksiologiji, učenik episkopa Teofana Zatvornika (+1894).
1930. godine otišao je u Karpato-Rusiju (Čehoslovačka), gde 1931. prima monaški postrig, a naredne godine biva rukopoložen za sveštenikai i dobija parohiju. Kada su 1940. godine Mađari okupirali to područje, otac Averkije odlazi u Beograd gde služi uz prvojerarha Ruske Zagranične Crkve, Mitropolita Anastasija. U Beogradu počinje da predaje Bogoslovlje. Godine 1945. zajedno sa Episkopskim Sinodom prelazi u Minhen, gde nastavlja da radi kao profesor Bogoslovlja.
Po dolasku u Ameriku 1951. godine pozvan je u novoosnaovanu Svetotrojicku seminariju u Džordanvilu da predaje Novi Zavet, Liturgiku i Omilitiku. Sledeće godine postao je rektor seminarije, za koju će biti vezan do kraja života i u kojoj će izvesti na put generacije pravoslavnih sveštenika. Godine 1953. postaje Episkop Sirakuški i Trojicki. Po smrti Arhiepiskopa Vitalija postaje i duhovnik Svetotroickog manastira.
17. avgusta 1961. godine, njegova titula je promenjena u „Sirakuski i Trojički“, a sam episkop Averkije uzdignut je u rang arhiepiskopa.
Od 1964. godine je stalni član Arhijerejskog sinoda RPCZ. Bio predsednik dobrotvorne fondacije nazvane po svetom Jovanu Kronštatskom. Duhovni vođa pokreta „Mladost Svetog Vladimira“.
Godine 1967. arhiepiskop Averkije napisao je nekoliko pisama Prvom Arhijereju RPCZ, mitropolitu Filaretu (Voznesenskom), u kojima se žalio da je Mitropolit bio pod uticajem svog sekretara protoprezvitera Georgija Grabea i njegove „stranke“ [1].
U poslednjoj godini života bio je veoma bolestan. Umro je 10. aprila 1976. Sahranjen u kripti hrama manastira Svete Trojice u Džordanvilu [2].
Izvori
uredi- ^ „Letopisь cerkovnыh sobыtiй. 1953—1954 god Russkaя nedelя”. Arhivirano iz originala 31. 05. 2012. g. Pristupljeno 02. 12. 2020.
- ^ „Hovell, Nью-Džersi: V Eparhialьnom centre otmetili 40-letnюю godovщinu končinы arhiepiskopa Averkiя (Tauševa)”. Arhivirano iz originala 28. 04. 2016. g. Pristupljeno 02. 12. 2020.