Adurbadagan
Adurbadagan (takođe transliterirano kao Aturpatakan)[1] na srednjopersijskom i partskom, Atropaten na grčkom i Atrpatakan na jermenskom, bila je sasanidska provincija u severnom Iranu koja je skoro u potpunosti odgovarala današnjem iranskom Azerbejdžanu. Glavni grad provincije bio je Ganzak.[2]
| Adurbadagan | |
|---|---|
| 224.—651. | |
 Karta Adurbadagana i njegove okoline | |
| Glavni grad | Ganzak |
| Regija | Bliski istok, Severna Afrika |
| Zemlja | Sasanidsko carstvo, Iran |
| Događaji | |
| Status | Bivša pokrajina |
| Istorija | |
• Uspostavljeno | 224. |
• Ukinuto | 651. |
Istorija uredi
Godine 224. Adurbadagan se sa malim otporom potčinio Ardaširu I (vladao 224–242), nakon što je pobedio i ubio Artabana u bici kod Hormozdgana.Tokom 241/2. za vreme vladavine njegovog sina i naslednika Šapura I (vladao 240-270), Šapur je morao da organizuje ekspediciju u ovoj provinciji zbog nemira. Nakon toga provincija je postala potpuno potčinjena.[3] U proleće 589. godine Adurbadagan je napao vizantijski saveznik Guaram I iz Iberije. Međutim, kada je otkrio da je vođa sasanidske vojske (spahbed) Bahram Čobin pobedio ogromnu tursku vojsku u Horasanu, i da je sada krenuo prema Adurbadaganu, brzo se povukao.[4] Sledeće godine, Bahram Čobin, nakon što ga je kralj Hormizd IV osramotio, pobunio se protiv njega i brzo uspeo da preuzme kontrolu nad čitavim Sasanidskim carstvom.
U avgustu 591. godine, kod Ganzaka, odigrala se bitka za Blaraton, između pristalica Hozroja II i pobunjeničkih snaga Bahrama Čobina. Međutim, nedugo nakon bitke, Hozrojev ujak Vistam pobunio se (tačan datum nije poznat, 590 / 1–596 ili 594 / 5–600) i uspeo je da dobije kontrolu nad nekim delovima Adurbadagana.[5] Međutim, poražen je od Hozroja II i sasanidskog generala Smbata IV Bagratunija.[6] Tokom vizantijsko-sasanidkog rata 602–28. godine, na Adurbadagan izvedena invazija vizantijskog cara Iraklija koji je opustošio Ganzaka. Adurbadagan, uključujući ostatak Irana, na kratko je bio pod kontrolom bivšeg sasanidskog spahbeda Šahrbaraza.
Arapi su 651. godine izvršili invaziju na Adurbadagan, koji je bio posed braće Isfandjada i Bahrama iz kuće Ispahbudan. Isfandijad je zauzeo stav protiv Arapa, usled čega se vodila bitka. Međutim, Arapi su ga porazili i zarobili.[7] Dok je Isfandijad bio u zarobljeništvu, rekao je arapskom generalu Bukajru ibn Abdalahu da bi, ako želi da lako i mirno osvoji Adurbadagana, trebalo da sklopi mir sa njim. Prema Balamiju, poznato je da je Isfandjad rekao: "Ako me ubijete, sav Adurbadagan će se osvetiti za moju krv i voditi rat protiv vas."[7] Arapski general je prihvatio Isfandjadove savet i sklopio mir sa njim. Međutim, Bahram, brat Isfandjada, odbio je da se pokori arapskim snagama i nastavio da im se odupire. Iapak , Arapi su ga brzo porazili, i bio je primoran da pobegne iz Adurbadagana.[8] Adurbadagan je tako dospeo pod arapsku upravu.
Stanovništvo uredi
Stanovništvo provincije govorilo je srednjopersijskim, adarijskim (uključujući dijalekt Tati) i medijanskim.
Reference uredi
- ^ Other transliterations include: Ādurbādagān, Ādhurbādhagān, Ādarbādagān, Ādharbādhagān, Āturpātakān, Ātarpātakān
- ^ Boyce 2000, str. 289–290.
- ^ Schippmann 1987, str. 221–224.
- ^ Greatrex & Lieu 2002, str. 171.
- ^ Shahbazi 1989, str. 180–182.
- ^ Pourshariati 2008, str. 132–133, 135.
- ^ a b Pourshariati 2008, str. 278.
- ^ Pourshariati 2008, str. 279.
Literatura uredi
- Boyce, Mary (2000). „GANZAK”. Encyclopaedia Iranica, Vol. X, Fasc. 3. str. 289—290.
- Chaumont, M. L. (1987). „ATROPATES”. Encyclopaedia Iranica, Vol. III, Fasc. 1. str. 17—18.
- de Planhol, X. (1987). „AZERBAIJAN i. Geography”. Encyclopaedia Iranica, Vol. III, Fasc. 2. str. 205—215.
- Schippmann, K. (1987). „AZERBAIJAN iii. Pre-Islamic History”. Encyclopaedia Iranica, Vol. III, Fasc. 2. str. 221—224.
- Shahbazi, A. Shapur (1989). „BESṬĀM O BENDŌY”. Encyclopaedia Iranica, Vol. IV, Fasc. 2. str. 180—182. Arhivirano iz originala 22. 9. 2013. g. Pristupljeno 13. 8. 2013.
- Greatrex, Geoffrey; Lieu, Samuel N. C. (2002). The Roman Eastern Frontier and the Persian Wars (Part II, 363–630 AD). New York, New York and London, United Kingdom: Routledge (Taylor & Francis). ISBN 978-0-415-14687-6.
- Pourshariati, Parvaneh (2008). Decline and Fall of the Sasanian Empire: The Sasanian-Parthian Confederacy and the Arab Conquest of Iran. London and New York: I.B. Tauris. ISBN 978-1-84511-645-3.