Aždajić
Aždajić je srpsko, ali i hrvatsko prezime koje u svojoj osnovi nosi mitološki apelativ aždaja (tur. Ejderlm,Ejdelia). Budući da ovakva prezimena nisu naročito frekventna, a neobično su zanimljiva za višestruka istraživanja, Velimir Mihajlović je zabeležio legendu koja se odnosi na katolički rod Aždajići u selu Sutjeska (centralna Bosna). Priča se da su današnje prezime dobili ovakoː Turci hteli da zakolju vola, ali ga nisu mogli povaliti. Jedan od Aždajića uzme vola za nozdrve i sam ga obori. Turci rekoše: 'Ovo nije čovek, već aždaja'. U manastirskom letopisu pominje se izvesni Franjo Aždajić koji je umro 1831. godine.[1]
Aždaja inače i daljge predstaljavю živi nadimak. Uz ovu istu osnovu treba navesti i ostala prezimena. Aždahić je porodica registrovana u Visokom, koja se za vreme austrijske okupacije doselila iz Konjica. Ažderović, savremeno prezime u Tuzli. U osnovi je ista iranska reč u drukčijem izgovoru - ažder. Zanimljivo je napomenuti da su ovu reč upotrebljavali Sima Milutinonić Sarajlija u svojoj „Istoriji Srbije'', Petar Petrović Njegoš, Jovan Jovanović Zmaj i drugi naši pisci XIX veka.[1]
Danas u Hrvatskoj postoji oko 40 nosioca ovog prezimena, uglavnom u Zagrebu.[2]
Reference uredi
- ^ a b „Velimir Mihajlovic - Srpski Prezimenik - [PDF Document]”. vdocuments.site (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-04-26.
- ^ „Prezime Aždajić @ Acta Croatica”. actacroatica.com. Pristupljeno 2021-04-26.