Azerbejdžansko tkanje tepiha
Azerbejdžansko tkanje tepiha (azer. Azərbaycan xalça toxuculuğu) je istorijska i tradicionalna umetnost azerbejdžanskog naroda. Azerbejdžanski tepih je tradicionalni ručno rađeni tepih različitih veličina, guste teksture i površine bez ili sa reljefom, čiji su uzorci karakteristični za mnoge azerbejdžanske regije. Izrada tepiha je porodična tradicija koja se prenosi usmeno i kroz praksu. Tkanjem se tokom zime bave ženski članovi šire porodice, devojčice uče od svojih majki i baka i supruge pomažući svojim svekrvama. Tepih se izrađuje na horizontalnim ili vertikalnim razbojima koristeći raznobojnu vunu, pamučnu ili svilenu pređu obojenu prirodnim bojama. Tepih se široko koristi za kućni nameštaj i dekoraciju, a posebni tepisi tkaju se za lečenje, ceremonije venčanja, rođenje deteta, rituale žalovanja i molitve.[1]
| Azerbejdžansko tkanje tepiha | |
|---|---|
 | |
| Nematerijalno kulturno nasleđe | |
| Region | Azerbejdžan |
| Svetska baština Uneska | |
| Unesko oznaka | 00389 |
| Datum upisa | 2010 |
2010. umetnost tkanja tepiha u Azerbejdžanu dodata je na UNESKO-vu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.[1]
Tkanje tepiha i zajednica uredi
.jpeg)
U godinama nakon nezavisnosti Azerbejdžana od Sovjetskog Saveza, azerbejdžanska tradicija tkanja tepiha bila je predmet posebne pažnje napora azerbejdžanske vlade da očuva, proučava, promoviše i razvija tradicije tkanja tepiha. „Zakon o zaštiti i razvoju umetnosti tepiha u Azerbejdžanu“ usvojio je predsednik Ilham Alijev u decembru 2004. godine,[2] OJSC „Azerkalha“ (azer. “Azərxalça" ASC) je osnovan u maju 2016. godine, [3] Dan tkača tepiha počeo je da se obeležava 5. maja prema predsedničkoj uredbi od 25.11.2016.[4] [5] Nova zgrada za Azerbejdžanski muzej tepiha koju je projektovao austrijski arhitekta Franc Janc u obliku urolanog tepiha otvoren je u avgustu 2014.[6] [7] Pored toga, Državni program o „Zaštiti i razvoju umetnosti tepiha u Azerbejdžanskoj Republici 2018-2022“ odobrio je u februaru 2018. predsednik Ilham Alijev sa ciljem obezbeđenja snabdevanja sirovina za ovu industriju, poboljšanja infrastrukture za tkanje tepiha, podržavaju uspostavljanje novih radnih mesta i sprovode obuku kvalifikovanog osoblja u oblasti tkanja tepiha. Dalje, pažnja je posvećena preradi vune, proizvodnji vune i svilenog prediva i pogonima za preradu koji se koriste za bojenje i proizvodnju boja.[8]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b „Unesco Intangible Cultural Heritage”. UNESCO.
- ^ „Law "On the protection and development of carpet art of Azerbaijan"”. Ministry of Justice of Azerbaijan - Database of Regulatory Legal Acts. Arhivirano iz originala 09. 08. 2020. g. Pristupljeno 2019-09-17.
- ^ „About Azerkhalcha”. azerxalca.az (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 25. 06. 2018. g. Pristupljeno 2019-09-17.
- ^ „Carpet Weavers' Day marked in Baku [PHOTO]”. AzerNews.az (na jeziku: engleski). 2017-05-05. Pristupljeno 2019-09-17.
- ^ „Azerbaijan celebrates Carpet Weaver Day | Vestnik Kavkaza”. vestnikkavkaza.net (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 05. 05. 2018. g. Pristupljeno 2019-09-17.
- ^ „Azerbaijan National Carpet Museum”. azcarpetmuseum.az. Arhivirano iz originala 15. 10. 2018. g. Pristupljeno 2019-09-17.
- ^ „Carpet Museum in Azerbaijan – aasarchitecture” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 08. 06. 2021. g. Pristupljeno 2019-09-17.
- ^ „On the approval of the State Program for the "Protection and development of carpet art in the Republic of Azerbaijan 2018-2022"”. Ministry of Justice of Azerbaijan - Database of Regulatory Legal Acts. Arhivirano iz originala 09. 06. 2018. g. Pristupljeno 2019-09-17.
