Азербејџанско ткање тепиха
Азербејџанско ткање тепиха (азер. Azərbaycan xalça toxuculuğu) је историјска и традиционална уметност азербејџанског народа. Азербејџански тепих је традиционални ручно рађени тепих различитих величина, густе текстуре и површине без или са рељефом, чији су узорци карактеристични за многе азербејџанске регије. Израда тепиха је породична традиција која се преноси усмено и кроз праксу. Ткањем се током зиме баве женски чланови шире породице, девојчице уче од својих мајки и бака и супруге помажући својим свекрвама. Тепих се израђује на хоризонталним или вертикалним разбојима користећи разнобојну вуну, памучну или свилену пређу обојену природним бојама. Тепих се широко користи за кућни намештај и декорацију, а посебни теписи ткају се за лечење, церемоније венчања, рођење детета, ритуале жаловања и молитве.[1]
| Азербејџанско ткање тепиха | |
|---|---|
 | |
| Нематеријално културно наслеђе | |
| Регион | Азербејџан |
| Светска баштина Унеска | |
| Унеско ознака | 00389 |
| Датум уписа | 2010 |
2010. уметност ткања тепиха у Азербејџану додата је на УНЕСКО-ву листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.[1]
Ткање тепиха и заједница
уреди.jpeg)
У годинама након независности Азербејџана од Совјетског Савеза, азербејџанска традиција ткања тепиха била је предмет посебне пажње напора азербејџанске владе да очува, проучава, промовише и развија традиције ткања тепиха. „Закон о заштити и развоју уметности тепиха у Азербејџану“ усвојио је председник Илхам Алијев у децембру 2004. године,[2] ОЈСЦ „Азеркалха“ (азер. “Azərxalça" ASC) је основан у мају 2016. године, [3] Дан ткача тепиха почео је да се обележава 5. маја према председничкој уредби од 25.11.2016.[4] [5] Нова зграда за Азербејџански музеј тепиха коју је пројектовао аустријски архитекта Франц Јанц у облику уроланог тепиха отворен је у августу 2014.[6] [7] Поред тога, Државни програм о „Заштити и развоју уметности тепиха у Азербејџанској Републици 2018-2022“ одобрио је у фебруару 2018. председник Илхам Алијев са циљем обезбеђења снабдевања сировина за ову индустрију, побољшања инфраструктуре за ткање тепиха, подржавају успостављање нових радних места и спроводе обуку квалификованог особља у области ткања тепиха. Даље, пажња је посвећена преради вуне, производњи вуне и свиленог предива и погонима за прераду који се користе за бојење и производњу боја.[8]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б „Unesco Intangible Cultural Heritage”. UNESCO.
- ^ „Law "On the protection and development of carpet art of Azerbaijan"”. Ministry of Justice of Azerbaijan - Database of Regulatory Legal Acts. Архивирано из оригинала 09. 08. 2020. г. Приступљено 2019-09-17.
- ^ „About Azerkhalcha”. azerxalca.az (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 06. 2018. г. Приступљено 2019-09-17.
- ^ „Carpet Weavers' Day marked in Baku [PHOTO]”. AzerNews.az (на језику: енглески). 2017-05-05. Приступљено 2019-09-17.
- ^ „Azerbaijan celebrates Carpet Weaver Day | Vestnik Kavkaza”. vestnikkavkaza.net (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 05. 05. 2018. г. Приступљено 2019-09-17.
- ^ „Azerbaijan National Carpet Museum”. azcarpetmuseum.az. Архивирано из оригинала 15. 10. 2018. г. Приступљено 2019-09-17.
- ^ „Carpet Museum in Azerbaijan – aasarchitecture” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 08. 06. 2021. г. Приступљено 2019-09-17.
- ^ „On the approval of the State Program for the "Protection and development of carpet art in the Republic of Azerbaijan 2018-2022"”. Ministry of Justice of Azerbaijan - Database of Regulatory Legal Acts. Архивирано из оригинала 09. 06. 2018. г. Приступљено 2019-09-17.
