Aleksandar Janej

Aleksandar Janej (do 76. p. n. e.) je bio kralj Judeje iz dinastije Hasmoneja od 103. p. n. e. do 76. p. n. e. Sin je Jovana Hirkana, a na tronu je nasledio svoga brata Aristobula oženivši se njegovom ženom Salomom Aleksandrom. Koristeći slabost Seleukidskoga carstva i dinastičke sukobe u Egiptu ojačao je i teritorijalno proširio svoju kraljevinu. Svojom politikom podržavanja sadukeja nasuprot fariseja izazvao je unutrašnje podele, koje su dovele do šestogodišnjega građanskoga rata.

Aleksandar Janej
Lični podaci
Datum rođenja	125. p. n. e.
Datum smrti	76. p. n. e.
Porodica
Supružnik	Saloma Aleksandra
Potomstvo	Hirkan II, Aristobul II
Roditelji	Jovan Hirkan
Prethodnik	Aristobul I

Sinovi Jovana Hirkana

Najstariji je sin je Jovana Hirkana, koji je bio jevrejski prvosveštenik od 135. do 104. p. n. e. i koji je uspeo da se izbori za nezavisnost Judeje od Seleukidskoga carstva. Imao je četvoro braće, Aristobula, Antigona i dvojicu, kojima ne znamo imena. Jovan Hirkan je od sinova volio najviše Aristobula i Antigona, a mrzio je Aleksandra Janeja, koji je onda podizan u Galileji. Nakon smrti Jovana Hirkana Aristobul je 104. p. n. e. kao najstariji preuzeo ne samo funkciju prvosveštenika, nego i svetovnu vlast, koju je Hirkan bio odredio za svoju ženu. Zatočio je majku, Aleksandra Janeja i druga dva brata, a kraj sebe je jedino zadržao brata Antigona. Majka je pustio da umre u zatvoru, a zahvaljujući spletkama ubijen mu je i brat Antigon. Aristobul je zbog bolesti vladao veoma kratko, tako da je umro 103. p. n. e.

Ptolemej IX Latir pustoši Judeju

Aristobulova udovica Saloma Aleksandra pustila je iz zatvora dvojicu braće i udala se za Aleksandra Janeja, koji je 103. p. n. e. postao novi kralj Judeje. Aleksandar Janej je ubio jednoga brata, za koga je sumnjao da bi mogao da mu bude konkurent. Odmah nakon konsolidacije vlasti Janej je krenuo u pohod protiv Ptolemaide (Akre) i Gaze. Nakon pobede opsedao je Ptolemaidu, koja je onda tražila pomoć. Međutim Antioh IX Kizički im nije mogao da pomogne, jer je ratovao sa Antiohom VIII Gripom. Ptolemaidi je onda u pomoć stigao Ptolemej IX Latir sa svojom vojskom sa Kipra. Ptolemej IX Latir je imao na raspolaganju 30.000 vojnika. Kada je on došao građani Ptolemaide su promenili mišljenje, jer su se bojali da ne bi pali pod njegovu vlast. Dolazak Ptolemejeve vojske prisilio je Aleksandra Janeja da digne opsadu Gaze. Janej je onda protiv Ptolemeja pozvao egipatsku kraljicu Kleopatru III, a pretvarao se da namerava da sklopi sporazum sa Ptolemejem IX Latirom. Ptolemej je kasnije saznao za prevaru, pa je sa onda krenuo u kazneni pohod i pustošenje Judeje. Zauzeo je Asohis u Galileji i uzeo je 10.000 robova. U jednoj velikoj bici na obali reke Jordan Ptolemej IX Latir pobedio je judejsku vojsku i nakon toga gotovo cela Judeja pala je pod njegovu kontrolu. Ptolemej je zauzeo i Gazu.

Intervencija Kleopatre III

Pošto se Judeja i Gaza našla pod Ptolemejevom kontrolom i pošto je pretila opasnost da on odatle krene u invaziju na Egipat egipatska kraljica Kleopatra III odlučila je da interveniše. Na čelu egipatske vojske bila su dva generala Jevreja, što je po svoj prilici trebalo da ima jak propagandni učinak. Sa flotom je napala Fenikiju, a sa kopnenom vojskom je opsedala Ptolemaidu. Nakon pokušaja da direktno napadne Egipat Ptolemej IX Latir se povukao na Kipar. Kleopatra je nakon opsade zauzela Ptolemaidu i sklopila je u Skitopolisu sporazum o uzajamnoj pomoći sa Aleksandrom Janejem. Kleopatra se nakon toga sa vojskom povukla u Egipat.

Pohod u Koile Siriji

Pošto ga više napadao Ptolemej IX Latir onda je Aleksandar krenuo u pohod u Koile Siriji, pa je nakon desetomesečne opsade zauzeo Gadaru. Zauzeo je i Amatus, koji je bio najjača tvrđava sa te strane Jordana, a tu se nalazila i Teodorova (Zenonov sin) riznica. Teodor je međutim iznenadio judejsku vojsku, preoteo je svoju riznicu i pobio 10.000 jevrejskih vojnika. Nakon nekoga vremena Janej je zauzeo Rafiju i Antidon na morskoj obali. Gazu je veoma dugo opsedao i zauzeo je tek 96. p. n. e.

Podela među Jevrejima

Postojala je velika netrpeljivost i svađa između Aleksandra Janeja i fariseja. Sekta saduceja podržavala je Janeja. Fariseji su naglašavali da prema Tori Aleksandar Janej nije smeo da se ženi bratovom udovicom. Međutim on je uglavnom bio zainteresovan za osvajanja i nije obraćao pažnju na verske obaveze. Za vreme jedne verske službe 94. p. n. e. u Jerusalimu nije se pridržavao verskih rituala, pa ga je masa gađala limunima i počeli su da mu se rugaju. On je tada u besu pobio 6.000 ljudi i okončao je kratkotrajnu pobunu.

Rat sa Arapima

Nakon zauzimanja Gaze Nabatejsko carstvo više nije kontrolisala trgovačke puteve između Rima i Damaska. Tokom 93. p. n. e. Aleksandar Janej je preduzeo pohod protiv Arapa, pa je Galatićane i Moavace pokorio i prisilio da plaćaju danak. Nakon toga zauzeo je Teodorovu tvrđavu Amatus i porušio je. Nabatejski kralj Oveda I je spremio Aleksandru zamku u dubokom klancu kraj Gadare u Gileadi. Tu je napao i pobedio je judejsku vojsku u jednom klancu. Aleksandar je jedva spasio živu glavu.

Građanski rat

Taj poraz u ratu sa Arapima predstavljao je kap, koja je prelila čašu onima Jevrejima, koji su se bunili protiv Aleksandra Janeja. Došlo je do građanskoga rata između Janeja i farisejskih pobunjenika. U ratu, koji je trajao šest godina (94-88. p. n. e.) poginulo je oko 50.000 Jevreja. Nakon Aleksandrovih početnih uspeha pobunjenici se se za pomoć obratili Seleukidima. U pomoć pobunjenicima stigao je Demetrije III Euker. Aleksandar je pored Jevreja plaćao oko 6.200 grčkih najamnika, ali Demetrije je imao veću vojsku na raspolaganju. Demetrije III Euker je kraj Šehema pobedio Janeja i naterao ga da spas potraži u planinama. Janej je tu izgubio celu svoju najamničku vojsku. Međutim deo pobunjenika je onda zaključio da je bolje da je bolje da imaju lošega jevrejskoga kralja umesto seleukidskoga vladara. Oko 6.000 Jevreja je tada prešlo na stranu Aleksandra Janeja, pa je Demetrije III Euker morao da se povuče. Građanski rat se i nakon toga nastavio, ali pobunjenici više nisu imali Demetrijevu podršku, pa su izgubili nekoliko bitaka, u kojima je stradao ogroman broj Aleksandrovih protivnika. Ostatak pobunjeničke vojske povukao se i zatvorio u Bemeselinu. Nakon opsade Aleksandar ih je zarobio i odvukao u Jerusalim. Ipak ostao je nezainteresiran za nacionalno pomirenje. Janej je 800 pobunjenika razapeo na krst u Jerusalimu, a onda je pred njima zaklao njihove žene i decu. Takvo zverstvo prestrašilo je ostale pobunjenike, pa je njih 8.000 noć nakon toga pobeglo iz Judeje. Zbog tolikoga varvarstva nazvali su ga Tračaninom.

Ratovi sa Arapima i Seleukidima

Za vreme građanskoga rata Judeja je izgubila Moab i Gilead, koje je Aleksandar Janej bio zauzeo u ratu sa Nabatejom. Kada su Parćani zarobili Demetrija III Eukera tada je 87. p. n. e. njegov brat Antioh XII Dionis preuzeo kontrolu nad Damaskom. Antioh XII Dionis je sa 8.800 vojnika krenuo u rat protiv Nabatejaca, a Aleksandar Janej je naredio da se veliki prostor preseče velikim šancem, zidom i drvenim tornjevima. Antiohova vojska je lako savladala prepreke i krenula je na Nabatejce, ali arapski kralj Areta III se povukao u predeo pogodniji za njega, a onda se iznenada pojavio sa svojom konjicom i pobedio je Antioha XII Dionisa, koji je 84. p. n. e. izgubio i bitku i život. Areta III, kralj Nabatejaca zauzeo je posle toga Damask i počeo da vlada Koile Sirijom. Poveo je rat protiv Judeje i pobedio je Aleksandra Janeja, a onda su sklopili izvestan sporazum. Aleksandar Janej je ponovo preduzeo pohod protiv Teodora i zauzeo je Dios i Esu. Kada je zauzeo Pelu sravnio ju je s temeljima pošto stanovništvo nije pristajalo da primi judaizam. Posle toga opustošio je Gaulanu, Seleukiju, Antiohovu dolinu i tvrđavu Gamalu.

Bolest i smrt

Nakon tri godine ratovanja Aleksandar se vratio u Judeju. Nakon okončanja pohoda odao se tri godine alkoholu, pa se teško razbolio. Mislio je da će ga novi ratni pohod izlečiti, ali bio je to dodatni teški napor, pa je umro 76. p. n. e. usred novoga ratnoga pohoda. Kraljevinu Judeju ostavio je svojoj ženi Salomi Aleksandri. Njegov najstariji sin Hirkan II preuzeo je funkciju prvosveštenika.

Vidi još

• Spisak jevrejskih vladara

Izvori

• Josif Flavije, Judejski rat, prevod Dušan Glumac, Prosveta Beograd, 1967
• Josif Flavije, Jevrejske starine