Aleksandar Jerusalimski
Sveti Aleksandar Jerusalimski je pravoslavni svetitelj i ranohrišćanski mučenik iz 3. veka.
Pominje se kao učenik Klimenta Aleksandrijskog. Početkom 3. veka izabran je za episkopa u Flaviji, u Kapadokiji.
U vreme progona hrišćana od strane cara Septimija Severa bačen je u tamnicu, gde je bio nekoliko godina.[1] Po oslobođenju iz tamnice sveti Aleksandar otputovao je u Jerusalim da se pokloni svetim mestima. Tamo je izabran za episkopa Jeruslimskog. Pri Jerusalimskoj crkvi osnovao je čuvenu Jerusalimsku biblioteku.[2] U njoj je sabrao knjige Svetoga Pisma i dela ondašnjih hrišćanskih pisaca. Za vreme progona hrišćana od strane cara Decija, sveti Aleksandar je ponovo uhvapšen, i okovan doveden u Kesariju Palestinsku na sud. Na sudu je neustrašivo i gromoglasno ispovedio pred svima da je Hristos Jedini istiniti Bog i Car i Tvorac vaseljene. Pritom je rekao i da je klanjanje idolima klanjanje demonima, i da je idolopoklonstvo ubitačna zabluda. Zbog toga je mučen i bačen živ zverovima da ga pojedu. Izveden pred zverove, sveti Aleksandar se pomoli Gospodu ovakvim rečima: „Ako je volja Tvoja da sada skončam, neka bude kako Ti hoćeš!" - Tada zverii pritrčaše k svetitelju: jedni priklanjahu glave svoje pred njim, drugi mu celivahu noge, treći mu lizahu rane. I tako blagodaću Božjom svetitelj Božji ostade nepovređen. Zatim je ponovo bačen u tamnicu, gde je umro mučenički 251. godine.[3]
Pravoslavna crkva proslavlja svetog Aleksandra jerusaliimskog 12. decembra po julijanskom kalendaru.[4][5]
Reference uredi
- ^ „Sveti sveštenomučenik Aleksandar, episkop jerusalimski”. Prijateljboziji.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-21.
- ^ „St. Alexander of Jerusalem”. faith.nd.edu. Pristupljeno 19. 7. 2019.
- ^ „Sveti sveštenomučenik Aleksandar, episkop jerusalimski”. Večiti pravoslavni kalendar. Pristupljeno 19. 7. 2019.
- ^ „www.synaxaristis - ΜΕΓΑΣ ΣΥΝΑΞΑΡΙΣΤΗΣ”. www.synaxarion.gr. Pristupljeno 19. 7. 2019.
- ^ dusan. „Sveti sveštenomučenik Aleksandar Jerusalimski”. EPARHIJA RAŠKO-PRIZRENSKA U EGZILU (na jeziku: srpski). Pristupljeno 19. 7. 2019.
Napomena: Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz Ohridskog prologa Nikolaja Velimirovića.