Aleksandar Gorčakov
Aleksandar Mihailovič Gorčakov (15. jul 1798. - 11. mart 1883.) je bio ruski ministar spoljnih poslova od 1856. do 1882. godine.
Biografija uredi
Rođen je u Hapsalu, u Estonskoj guberniji. Školovao se na Carskoselskom liceju, gde mu je školski drug bio pesnik Aleksandar Puškin. Stekao je solidno obrazovanje. Govorio je i pisao francuski jezik. Puškin je predvideo njegov uspeh i opisao ga u jednoj od svojim pesama. Po odlasku iz liceja, Gorčakov je stupio u službu grofa Karla Neselroda. Njegova prva diplomatska delatnost bilo je pregovaranje o braku između velike kneginje Olge i krunskog princa Karla Virtemberga. Nekoliko godina ostao je u Štutgartu, kao ruski ambasador i poverljivi savetnik krunske princeze. Predskazao je izbijanje revolucionarnog duha u Nemačkoj i Austriji. Zaslužan je za savetovanje Ferdinanda na abdikaciju u korist Franje Josifa. Nakon ponovnog uspostavljanja Nemačke konfederacije (1850), umesto frankfurtskog parlamenta, Gorčakov je imenovan ministrom dijete. Tada je prvi put sreo Ota fon Bizmarka, sa kojim je stvorio prijateljske odnose.
Car Nikola prebacio je Gorčakova u Beč, gde je kao ambasador radio u kritičnom periodu Krimskog rata. Gorčakov je shvatio da su ruski planovi protiv Osmanskog carstva beznadežni te je savetovao cara da ne stvara još uzaludnih žrtava, već da se prihvati mirovnih pregovora. Prisustvovao je Pariskoj mirovnoj konferenciji 1856. godine, a uzdržao se da potpiše mirovni sporazum posle grofa Orlova, predsednika ruske delegacije. Poštujući njegov stav, Aleksandar II ga je postavio za ministra spoljnih poslova umesto Neselroda.
Preduzeo je energične mere povodom gušenja Januarskog ustanka u Poljskoj. Suprotstavio se velikim silama koje su zahtevale liberalizaciju poretka u Poljskoj, što mu je donelo značajnu popularnost u Rusiji. Otpočeo je približavanje Pruskoj. Rusija 1863. godine daje pristanak za nemačku okupaciju Holštajna. Rusija je ostala neutralna u austrijsko-pruskom sukobu 1866. godine. Sledeće godine Rusija i SAD sklapaju sporazum o prodaji Aljaske, o čemu su pregovori otpočeli još 1854. godine, tokom Krimskog rata. Gorčakov nije bio protiv prodaje, ali se zalagao da se sa njom ne žuri. Nakon izbijanja Francusko-nemačkog rata, Rusija se zalagala za neutralnost Austrije. Gorčakov je podržavao Bizmarkovu politiku u vezi "istočnog pitanja". Odnosi Nemačke i Rusije se kvare 1875. godine zbog nemačkih planova da obnove rat sa Francuskom. Hercegovački ustanak, Velika istočna kriza i Rusko-turski rat doveli su do sklapanja Sanstefanskog mira 1878. godine i njegove revizije na Berlinskom kongresu. Besarabija je vraćena Rusiji, ali Rusi ipak nisu dobili onoliko koliko su očekivali. Gorčakov je dao ostavku 1882. godine. Umro je u Baden-Badenu. Sahranjen je u porodičnoj grobnici u manastiru Strelna.