Википедија

Aleksandar Kavčić

српски електроинжењер

Aleksandar Kavčić (Beograd, 1968) jeste srpski elektroinženjer, informatičar, naučnik, profesor i filantrop. Osnivač je Fondacije „Alek Kavčić”. Trenutno je profesor elektrotehnike na Univerzitetu Karnegi Melon u Pitsburgu i na Univerzitetu Havaji u Manoi, a predavao je i u Teksasu, Hongkongu kao i na Harvardu. Poznat je po svom patentu za čitanje zapisa s magnetnih memorija koji se koristi u milijardama računara i diskova širom sveta.[2][3][4][5]

Aleksandar Kavčić
Lični podaci
Datum rođenja(1968{{month}}{{{day}}})1968. (55/56 god.)
Mesto rođenjaBeograd, SR Srbija, SFR Jugoslavija
PrebivališteBeograd, Ostin
ObrazovanjeMatematička gimnazija
Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu
Porodica
SupružnikSofija Kavčić[1]
Naučni rad
Poljeelektrotehnika
InstitucijaUniverzitet Karnegi Melon
Zvanični veb-sajt
zvanični sajt Kavčićeve fondacije

Školovao se u Srbiji, Indiji, Nemačkoj i Sjedinjenim Državama. Univerzitet u kome radi, Karnegi Melon, dobio je sudski proces i bogatu nadoknadu protiv preduzeća Marvell Technology Group zbog krađe i korišćenje njihovog patenta, u čijoj izradi je Kavčić učestvovao.[6]

Biografija uredi

Počeci i dalji rad uredi

Kavčić je rođen 1968. godine u Beogradu. Završio je Matematičku gimnaziju. Nakon završene gimnazije, prve četiri godine studija završio je na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a diplomirao na fakultetu u Bohumu, u Nemačkoj. Po završetku studija, devedesetih godina, odmah je želeo da doktorira. Prijavio se na dvanaest američkih univerziteta, a prihvatilo ga je deset. Doktorat je odbranio na Univerzitetu Karnegi Melon, a mentor mu je bio profesor Žoze Moura.[7][8]

Jedan je od vodećih informatičara na svetu. Tvorac je osam patenata iz informacionih tehnologija koje je napravio na Univerzitetima Harvard i Karnegi Melon. Na tom univerzitetu, četiri katedre nose njegovo ime.[9]

Naučni je saradnik Matematičkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti. Živi na relaciji Ostin—Beograd.[9]

Fondacija „Alek Kavčić” uredi

Fondacija „Alek Kavčić” osnovana je u SAD 2017. godine, a u Srbiji je počela s radom početkom 2020. godine. Osnovni ciljevi ove organizacija su promocija obrazovanja i nauke, a jedan od neposrednih ciljeva je da se obezbede besplatni udžbenici za sve đake osnovce u Srbiji.[4][10]

Izdavačka kuća „Klet” je tužila fondaciju ustvrdivši da nema pra­vo da pro­mo­vi­še bes­plat­ne udž­be­ni­ke u jav­no­sti. Pri­vred­ni ape­la­ci­o­ni sud je marta 2024. pra­vo­sna­žno pre­su­dio u ko­rist fon­da­ci­je.[11]

Politika uredi

„Mora sistem u stranci da bude takav da dozvoljava pojedincu da prodre sa svojim idejama — ako stranka nije demokratski organizovana, neće pojedinac moći da se iskaže. Ja sam napravio grešku, došao sam iz Amerike ne shvatajući da su sve stranke u Srbiji liderske stranke.”

— Aleksandar Kavčić u intervjuu za Bi-Bi-Si na srpskom.

Na parlamentarnim izborima u Srbiji u junu 2020. godine bio je kandidat za poslanika na listi „Suverenisti — pokret Dosta je bilo”, a Kavčić je predstavljan kao predsednik Kluba za obrazovanje pokreta Dosta je bilo. Lista nije uspela da preskoči izborni cenzus, a Kavčić je odlučio da napusti pokret.[8]

Odabrana dela uredi

  • The Viterbi algorithm and Markov noise memory, koautor, 2000.[12]
  • Binary intersymbol interference channels: Gallager codes, density evolution, and code performance bounds, koautor, 2003.
  • Equal-diagonal QR decomposition and its application to precoder design for successive-cancellation detection, koautor, 2005.
  • Simulation-based computation of information rates for channels with memory, koautor, 2006.
  • The feasibility of magnetic recording at 10 terabits per square inch on conventional media, koautor, 2009.

Reference uredi

  1. ^ „$16.5M gift for data science and engineering”. engineering.cmu.edu. Arhivirano iz originala 16. 04. 2021. g. Pristupljeno 16. 4. 2021. 
  2. ^ „Aleksandar Kavčić, Carnegie Mellon University: A Patent As a Life’s Work”. CorD Magazine (na jeziku: engleski). 1. 3. 2019. Pristupljeno 16. 4. 2021. 
  3. ^ „Kopaonik Business Forum 2020, March 01-04”. www.kopaonikbusinessforum.rs. Pristupljeno 16. 4. 2021. 
  4. ^ a b „O nama”. Fondacija Alek Kavčić. Pristupljeno 16. 4. 2021. 
  5. ^ „Kako je profesor Kavčić uz pomoć oca Bila Gejtsa pobedio „Marvel“ na sudu”. RTS. Pristupljeno 16. 4. 2021. 
  6. ^ „Aleksandar Kavčić u Intervjuu petkom: Ko je čovek koji je u Srbiju doneo besplatne udžbenike”. Danas. Pristupljeno 16. 4. 2021. 
  7. ^ „Aleksandar Kavčić, Carnegie Mellon University: A Patent As a Life’s Work”. CorD Magazine (na jeziku: engleski). 2019-03-01. Pristupljeno 2021-01-25. 
  8. ^ a b „Aleksandar Kavčić”. Istinomer. Pristupljeno 16. 4. 2021. 
  9. ^ a b „Aleksandar je bio đak Matematičke gimnazije, uspeo je u Americi — a onda odlučio da pomogne svojoj Srbiji”. Blic. Pristupljeno 16. 4. 2021. 
  10. ^ Kovačević, Antonija. „INTERVJU, ALEKSANDAR KAVČIĆ: Voleo bih da mediji ne pišu o mom bogatstvu, već o planu da sva deca u Srbiji imaju besplatne udžbenike”. Serbian Times. Pristupljeno 16. 4. 2021. 
  11. ^ R.D. „Ape­la­ci­o­ni sud po­tvr­dio da Fon­da­ci­ja „Alek Kav­čić” ima pra­vo na pro­mo­ci­ju”. Politika Online. Pristupljeno 2024-03-22.  soft hyphen character u |title= na poziciji 4 (pomoć)
  12. ^ „Aleksandar Kavcic”. scholar.google.com. Pristupljeno 16. 4. 2021. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Кавчић&oldid=27507784”