Aleksej Brusilov
Aleksej Aleksejevič Brusilov (rus. Алексей Алексеевич Брусилов; Tbilisi, 19. avgust 1853 — Moskva, 17. mart 1926) je bio ruski general, koji je najpoznatiji kao tvorac ofanzivne taktike korištene u Brusilovljevoj ofanzivi u Prvom svetskom ratu.
| Aleksej Brusilov | |
|---|---|
 Aleksej Brusilov | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Aleksej Aleksejevič Brusilov |
| Datum rođenja | 19. avgust 1853. |
| Mesto rođenja | Tbilisi, Ruska Imperija |
| Datum smrti | 17. mart 1926. (72 god.) |
| Mesto smrti | Moskva,  Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika |
| Obrazovanje | Page Corps |
Život do 1916. uredi
Rođen je u Tbilisiju u današnjoj Gruziji. Pohađao je rusku elitnu vojnu školu. Već na početku vojne karijere sudelovao je u Rusko-turskom ratu 1877 — 1878. Unapređen je 1906. u čin generala. Tokom Prvog svetskog rata najpre je bio komandant 8. armije, a kasnije komandant jugozapadnog fronta.[1]
Brusilovljeva ofanziva uredi
Brusilov je tvorac nove ofanzivne taktike, koja se oslanjala na udare elitnim malim jedinicama po slabim tačkama neprijatelja. Zatim bi glavnina snaga koristila rupe (breše) u neprijateljskoj odbrani i kroz stvorene rupe je razbijala neprijateljsku liniju odbrane na širokom frontu.
Ruska vojska je započela Brusilovljevu ofanzivu 4. juna 1916. sa masivnom, preciznom i kratkom baražnom artiljerijskom vatrom na austrougarske linije.[1] Ključno je bilo da je artiljerijska paljba bila kratka i precizna, što se razlikovalo od dotadašnjih običaja dugog ariljerijskog napada, što je braniocima obično omogućavalo da dovuku rezervne snage i da isprazne prednje rovove. Početni napad je bio uspešan i austrougarske linije su bile probijene, što je omogućilo da 3 od 4 Brusilovljeve armije napreduju na širokom frontu. Brusilov je uveo inovaciju, takozvane udarne šok snage, koje su napale slabe austrijske tačke, pa je glavna armija mogla iskoristiti takav proboj slabih tačaka. Brusilovljeva taktička inovacija je bila slična taktici koju su kasnije koristili Nemci na zapadnom frontu, tzv. infiltracionoj taktici ili Hutjerovoj taktici.
Brusilovljevom ofanzivom 1,5 miliona vojnika Austrougarske bilo je izbačeno iz stroja. Brusilovljeva ofanziva je bila najuspešnija ruska ofanziva u Prvom svetskom ratu.[2]
Posle 1916. uredi
Kada je ruski car Nikolaj II abdicirao 1917, Privremena vlada je postavila Brusilova za načelnika generalštaba. Smenili su ga već u avgustu 1917. Tokom Oktobarske revolucije i Ruskog građanskog rata Brusilov nije bio aktivan. Pridružuje se Crvenoj armiji tek 1920. Brusilov je bio patriota, koji nije voleo boljševike na vlasti, ali u njima je video put da Rusija postane moćna i ujedinjena. Iako je bio simpatizer belih nije ih podržao jer su napadali u isto vreme kada je Rusija ratovala sa Poljskom. Sudelovao je u kampanji na Poljsku kao vojni savetnik i inspektor konjice.
Penzionisan je sa sedamdeset godina. Živeo je u stanu koji su delili sa još jednim parom. Kada je umro na počasnoj državnoj sahrani je bilo prisutno i sveštenstvo.
Odlikovan je Kraljevskim ordenom Karađorđeve zvezde.[3]
Reference uredi
- ^ a b „Brusilov Aleksej”. Enciklopedija. Pristupljeno 27. 1. 2020.
- ^ „Jedan ruski general je najveći genije Prvog svetskog rata: Ko se krije iza juriša na slici?”. Telegraf. Pristupljeno 27. 1. 2020.
- ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. str. 633.
