Википедија

Alergija na lek

Alergija na lek ili medikamntozna alergija jedna je od imunoloških reakcija. Ova vrsta alergijske reakcije, koja se može javiti na bilo koji lek, nastaje samo u onim slučajevima kada je dokazano da su imunološki mehanizmi posredovani antitelima iz lekova. U protivnom ne radi se o alergiji na lek već o posledicama prevelike doze leka, nuspojava koje može izazvati lek ili interakcija različitih lekova, kada se istovremeno koriste.[1][2][3]

Alergija na lek
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostdermatologija, farmakologija
urgentna medicina, imunologija

Alergijska reakcija na lek može biti neposredna (rana) ili odložena (kasna), što upućuje i na verovatni imunološki mehanizam, koji je posredovana IgE antitelima ili ćelijama. U njoj se simptomi javljaju nekoliko minuta do nekoliko sati nakon uzimanja leka.[2]

Opšta razmatranja uredi

Pojam alergije na lekove često se pogrešno interpretira, jer se nakon upotrebe lekova mogu javiti neke neželjene reakcijeu kod svake osobe, a da su posledica prevelike doze leka, nuspojave leka ili interakcije različitih lekova, i one čine prvu grupu neželjenih reakcija na lek a ne alergijsku reakciju.[2]

Drugu grupu reakcija na lekove čine prave reakcije preosetljivosti ili alergija na lek. One ne zavise od prevelike doze leka, nuspojava leka ili interakcije različitih lekova, već se javljaju samo u preosetljivih osoba kao posledica netolerancije na lek, idiosinnkrazije i imunološke reakcije (alergije) na lek. Iz navedenog očigledno pproizilazi da je samo određen (manji) broj reakcija koja se dogodi nakon uzimanja nekog leka zaista alergijske prirod. To potvrđuju i podaci iz literature u kojima se navodi da se reakcije preosetljivosti (alergija) javljaju znatno ređe nego reakcije prve grupe i čine samo 6—10% svih neželjenih reakcija na lekove, dok je rizik prave alergijske reakcije na neki lek je 1—3%.[2]

Od čega zavisi reakcija na lekove? uredi

Alergijska reakcija se može javiti na bilo koji lek i na pojavu reakcija preosetljivosti na lekove utiče:[2][4]

Način primene leka

Senzibilizacija organizma neke osobe češće se javlja nakon primene leka na koži ili sluzokoži, a ređe nakon oralne primene leka. Takođe anafilaktička reakcija češće se javlja nakon primene leka ubrizgavanjem (npr penicilin).[1]

Starost i pol bolesnika

Alergije na lekove ređe su u odojčadi i male dece no u odraslih. Dok su kožne alergijske reakcije na lekove znatno češće kod žena.[2]

Broj uzetih vrsta lekova

Osobe alergične na jedan lek imaju i 15 puta veći rizik alergije na još neki lek.[1]

Trajanje lečenja i učestalost primene leka

Dugotrajna primena visokih doza te česta primena istog leka povećavaju opasnost od pojave alergije na lek.

Doza i učestalost primenjenog leka

Visokih doza te česta primena istog leka povećavaju opasnost od pojave alergije.[3]

Lekovi kod kojih se najčešće javljaju alergijske reakcije uredi

 
Alergijska reakcija na antibiotik

Lekovi na koje se najčešće javljaju alergijske reakcije su:[2]

Klinička slika uredi

Kožni simptomi
 
Kožni simptomi u alergiji na lek

Kožni simptomi dominiraju u kliničkoj slici i Ubrzo nakon primene leka mogu se javiti u obliku urtikarije (koprivnjače) i/ili kao angioedem.[7][8]

Česta je i pojava osipa, koji može biti sitan morbiliformni (nalik onom u ospicama) ili makulopapularni (krupniji, mrljasti, iznad nivoa kože). Osip je obično simetričan, a pojedine se promene međusobno stapaju, i ne javlja se na dlanovima i tabanima. Kod dece ove promene se mogu zameniti sa dečjim virusnim osipnim bolestima (morbili, rubeola).

Kod nekih pacijenata alergija na lek javlja se nakon izlaganja suncu, kao posledica fotoalergijska manifestacija, a kod nekih bolesnika se nakon kožne primene leka javlja kontaktni oblik alergijskog dermatitisa.

Opšti simptomi
 
Eozinofilija kao jedan od pojava u digestivnom traktu kod alergija na lek

Osim kože, alergija na lek može se manifestovati i simptomima od strane drugih organskih sistema:[9]

  • Disajnog (simptomi rinitisa ili astme, kašalj, plućni infiltrati s eozinofilija),
  • Digestivnog (simptomi upale želuca, tankog i debelog creva, hepatitis),
  • Mokraćnog (intersticijska upala bubrega, glomerulonefritis),
  • Nervnog (epileptički grčevi, upale nerava),
  • Hematopoetskog (eozinofilija, smanjen broj trombocita, hemolitička anemija).

Reakcije na lekove mogu se manifestovati i istovremenim simptomima više organskih sistema (serumska bolest i hipersenzitivni sindrom). Najopasnije reakcije na lek su anafilaktički i anafilaktoidna šok.[10]

Dijagnoza uredi

Anamneza
Bolesnik se smatra alergičnim na lek sve dok se alergija ne isključi objektivnim testovima.

Tokom dijagnostičkog postupka od svakog bolesnika treba uzeti anamnezu i tako zaznati podatke o tačnom imenu leka, vremenu nastanka simptoma, vrsti simptoma, ponovnom uzimanju istog leka ili lekova iste grupe, senzibilizaciji na druge lekove, porodičnoj sklonosti i sl.[11]

Detaljni anamnestički podaci ponekad su dovoljni za tačnu dijagnozu alergije na lek.

Dijagnostički testovi

Testovi čiji je broj veoma mali, često mogu dati i nepouzdane reultate. Za mali broj lekova mogu se odrediti specifična IgE antitela. Ponekad se praktikuju kožni testovi, ali oni su vrlo slabo standardizovani, a potencijalno su i opasni.

Najvažniji testovi kojima se dokazuje ili isključuje alergija na neki lek su provokacijski testovi koji se izvode u specijalizovanim ustanovama, uz pažljiv nadzor, u strogo kontrolisanim uslovima, uz pristanak pacijenta ili roditelja, davanjem postepeno rastućih doza leka, do konačne terapijske doze. Osim u dijagnostici, ova metoda, slično kao i kod astme i rinitisa, može se koristiti i terapijski, u svrhu hiposenzibilizacije na lek (npr acetilsalicilna kiselina).

Terapija uredi

Terapijski postupci zavise od vrste alergijske reakcije na lek. Svaki bolesnik sa sistemskom alergijskom reakcijom treba biti hospitalizovan ili eventualno posmatran tokom 12—24 sata.[12]

Prva mera je prestanak uzimanje leka i zabrana ponovne primene lekova iz iste grupe.

Ako se alergija manifestovala samo kožnim osipom i blažom urtikarijom, dovoljno je uzeti tablete antihistaminika. Dok svaka jača alergijska reakcija na lek zahteva pregled lekara, sistematično lečenje i posmatranje bolesnika.[13]

Lečenja alergija na lekove zasniva se na ublažavanju simptome i sprečavanje ozbiljnih reakcija (koje mogu biti i smrtonosne), i uključuje primenu:

  • Antihistaminika, za ublažavanje blažih simptoma kao što su osip, urtikarija, svrabež.
  • Bronhodilatatora, kao što su albuterol za smanjenje simptoma dispneje (otežanog disanja, umerenog šištanja ili kašlja)
  • Kortikosteroida, za lokalnu upotrebu (koji se nanose na kožu i sluzokože), zatim onih za peroralnu upotrebu ili u težim slučajevima onih za intravensku upotrebu.
  • Adrenalina, koji se putem ubrizgavanja koristi za lečenje anafilaktične reakcije.[14]

Mere prevencije uredi

Generalno razmatrano ne postoji efikasan način da se spreči pojava alergije na lekove, te je u tom smislu najbolji način prevencije izbegavanje nekontrolisane i prekomerne upotrebe lekova. Takođe treba izbegavati slične lekove.

U nekim slučajevima, farmaceutska kuća može odobriti primenu nekog leka koji izaziva alergiju ako se pre njegove upotrebe bolesnik tretira lekovima koji usporavaju ili blokiraju imuni odgovor. Ovo uključuje kortikosteroide (kao što je prednizon) i antihistaminike, npr. predtretman kortikosteroidima i antihistaminicima može da se primeni za sprečavanje alergijskih reakcija pre rendgenskog snimanje uz upotrebu kontrastnog sredstva, kod osoba preosteljivih na ovaj lek.[15][16][17]

Izvori uredi

  1. ^ a b v Celik G, Pichler WJ, Adkinson NF Jr. Drug allergy. In: Adkinson NF Jr, Bochner BS, Burks AW, et al, eds. Middleton's Allergy: Principles and Practice. 8th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2014:chap 79.
  2. ^ a b v g d đ e Grammer LC. Drug allergy. In: Goldman L, Schafer AI, eds. Goldman's Cecil Medicine. 25th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2016:chap 254.
  3. ^ a b Tran TP, Muelleman RL. Allergy, hypersensitivity, angioedema, and anaphylaxis. In: Marx JA, Hockberger RS, Walls RM, et al, eds. Rosen's Emergency Medicine: Concepts and Clinical Practice. 8th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2014:chap 119.
  4. ^ Teet Pullerits: Läkemedelsöverkänslighet. I Gunilla Hedlin & Kjell Larsson (red) Allergi och astma. Studentlitteratur, Lund, 2009
  5. ^ Joint Formulary Committee (2007). British National Formulary (54th izd.). London: British Medical Association and Royal Pharmaceutical Society of Great Britain. ISBN 978-0-85369-736-7. 
  6. ^ Dash, C. H. (1975). „Penicillin allergy and the cephalosporins”. The Journal of Antimicrobial Chemotherapy. 1 (3 Suppl): 107—118. PMID 1201975. doi:10.1093/jac/1.suppl_3.107. 
  7. ^ Pichler WJ (2003). „Delayed drug hypersensitivity reactions”. Ann Intern Med. 139: 683—693. . IV.
  8. ^ Zanotetti E, Bertino G, Malvezzi L,; et al. (2003). „Angioneurotic edema of theupper airways and antihypertensive therapy”. Acta Otolaryngol. 123: 960—964. . III.
  9. ^ Adkinson, Franklin (2013). Middleton's allergy : principles and practice (8 izd.). Saunders Elsevier. str. 1274—1295. ISBN 978-0-323-08593-9. 
  10. ^ Chavez-Lopez MA, Delgado-Villafana J, Gallaga A,; et al. (2005). „Severe anaphylactic reaction during the second infusion of infliximab in a patient with psoriatic arthritis”. Allergol Immunopathol (Madr). 33: 291—292. . III.
  11. ^ Wood RA, Phipatanakul W, Hamilton RG, Eggleston PA. A comparison of skin prick tests, intradermal skin tests, and RASTs in the diagnosis of cat allergy. J Allergy Clin Immunol 1999; 103 (5 Pt 1): 773-779.
  12. ^ Barksdale AN, Muelleman RL. Allergy, hypersensitivity, and anaphylaxis. In: Walls RM, Hockberger RS, Gausche-Hill M, eds. Rosen's Emergency Medicine: Concepts and Clinical Practice. 9th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2018:chap 109.
  13. ^ Çelik GE, Pichler WJ, Adkinson NF Jr. Drug allergy. In: Adkinson NF Jr, Bochner BS, Burks AW, et al, eds. Middleton's Allergy: Principles and Practice. 8th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2014:chap 79.
  14. ^ Grammer LC. Drug allergy. In: Goldman L, Schafer AI, eds. Goldman-Cecil Medicine. 25th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2016:chap 254.
  15. ^ Greenberger PA, Patterson R (1991). „The prevention of immediate generalizedreactions to radiocontrast media in high-risk patients”. J Allergy ClinImmunol. 87: 867—872. . IIb.
  16. ^ Lasser, E. C.; Berry, C. C.; Mishkin, M. M.; Williamson, B.; Zheutlin, N.; Silverman, J. M. (1994). „Pretreatment with corticosteroids to prevent adverse reactions to nonionic contrast media”. AJRAm J Roentgenol. 162 (3): 523—526. PMID 8109489. doi:10.2214/ajr.162.3.8109489. 
  17. ^ Marshall GD, Lieberman PL (1991). „Comparison of three pretreatment protocolsto prevent anaphylactoid reactions to radiocontrast media.”. AnnAllergy. 67: 70—74. . IIb.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Klasifikacija
Spoljašnji resursi



 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алергија_на_лек&oldid=27441775”