Википедија

Alterglobalizam

Alterglobalizam ili alterglobalizacija (takođe alternativni globalizam ili alternativna globalizacija) je naziv društvenog pokreta čiji zagovornici podržavaju globalnu saradnju i interakciju, ali se protive onome što označavaju negativnim efektima ekonomske neoliberalne globalizacije, smatrajući da često ona radi na štetu, ili da neadekvatno promoviše ljudske vrednosti kao što su zaštita životne sredine i klime, ekonomska pravda, zaštita radnih prava, poštovanje kulturne raznolikosti, mir i ljudska prava i slobode.

Alterglobalistički slogani tokom jednog samita G8 u Francuskoj

Ime je verovatno izvedeno iz popularnog slogana pokreta „Drugačiji svet je moguć”, koji je proizašao iz Svetskog socijalnog foruma.[1] Alterglobalistički pokret je pokret saradnje, osmišljen da „protestuje protiv pravca i uočenih negativnih ekonomskih, političkih, socijalnih, kulturnih i ekoloških posledica neoliberalne globalizacije”.[2] Mnogi alterglobalisti nastoje izbeći „narušavanje lokalnih ekonomija i katastrofalne humanitarne posledice”.

Većina članova ovog pokreta izbegava oznaku antiglobalizam (antiglobalizacija) kao pežorativnu i netačnu, jer aktivno podržavaju ljudsku aktivnost na globalnom nivou i ne protive se ekonomskoj globalizaciji kao takvoj.

Umesto toga, oni vide svoj pokret kao alternativu onome što nazivaju ekonomskom neoliberalnom globalizacijom u kojoj se međunarodne institucije (Svetska trgovinska organizacija, Svetska banka, Međunarodni monetarni fond i slično) i velike korporacije usmeravaju obogaćivanju razvijenog sveta, posvećujući malu ili nikakvu pažnju na ono što kritičari označavaju štetnim efektima njihovih postupaka na ljude i životnu sredinu manje razvijenih zemalja, zemalja čije su vlade često preslabe ili previše korumpirane da bi se oduprle ili regulisale te štetne efekte.

Poreklo pojma uredi

Pojam alterglobalizam (alterglobalizacija) je skovan na osnovu optužbi za nacionalizam od strane zagovornika ekonomske neoliberalne globalizacije, tako da označava da alterglobalizam podržava univerzalne ljudske vrednosti, ali se protivi Vašingtonskom konsenzusu i sličnim ekonomskim neoliberalnim politikama. Alterglobalizam prema tome predstavlja aktivizam za drugačiju ili alternativnu globalizaciju.[3][4]

Prvobitno razvijen na francuskom kao altermondijalizam, on definiše stav pokreta koji se suprotstavlja ekonomskoj neoliberalnoj globalizaciji, ali koji podržava globalizaciju koja poštuje ljudska prava i slobode, životnu sredinu, ekonomsku pravdu i kulturnu raznolikost.

Termin „alterglobalizam” je nastao zbog upotrebe termina „antiglobalizam”, koji su novinari i ostali koristili za opisivanje pokreta. Nakon nastanka pojma alterglobalizma mnogi novinari su od tada prestali da koriste termin „antiglobalizam” u korist „alterglobalizma”. Alterglobalizam treba da razlikuje pristalice alterglobalizacije od različitih pristalica antiglobalizma i antiglobalizacije, koji su protiv bilo koje vrste globalizacije, odnosno uglavnom desnih nacionalista, desnih protekcionista i tako dalje.

Aktivnosti uredi

Aktivisti alterglobalizacije bore se za bolji tretman nerazvijenih i zemalja u razvoju i njihovih ekonomija, radna prava, pravednu trgovinu i jednaka ljudska prava. Oni se protive eksploataciji rada i zagađenju lokalnih životnih sredina.[5]

Aspekti pokreta uključuju:

  • Pokušaji alterglobalističkog pokreta za reformu politika i procesa Svetske trgovinske organizacije uključuju alternativne principe javne odgovornosti, prava ljudi i zaštite životne sredine.[6]
  • Radnički pokreti i sindikalne inicijative počeli su da reaguju na ekonomsku i političku globalizaciju širenjem međusobne saradnje i inicijativa na transnacionalni nivo.[7]
  • Inicijative pravedne trgovine, korporativni kodeksi ponašanja i socijalne klauzule, kao i razvoj lokalnih tržišta.[8]
  • Pokret alterglobalizacije smatra da put ka društvenim promenama može da bude kroz davanje prednosti vrednostima bazne i participativne demokratije, druželjubivosti i održivosti u svakodnevnim praksama, ličnom i lokalnom životu. Mnogi urbani aktivisti u korist toga navode način na koji se, na primer, zapatisti u Meksiku i drugi latinoamerički starosedelački pokreti fokusiraju na razvoj lokalne autonomije zajednica putem autonomne participativne demokratije, autonomnih obrazovnih sistema i poboljšanja kvaliteta života, te kroz druželjubive aspekte lokalnih inicijativa što sve predstavlja obećanje o malim, ali stvarnim alternativama korporativnoj globalizaciji i masovnoj potrošnji.[10]

Grupe i konferencije uredi

Zagovornici alterglobalizacije uspostavili su digitalnu globalnu informativnu mrežu, Nezavisni medijski centar, kako bi izveštavali o razvoju događaja u pokretu.

Najveći forum za alterglobalističku aktivnost je godišnji Svetski socijalni forum. Svetski socijalni forum je zamišljen kao demokratski prostor organizovan u smislu vrednosti pokreta.[11]

Reference uredi

  1. ^ Hinkelammert, Franz Josef; Ulrich Duchrow: Property for People, Not for Profit: Alternatives to the Global Tyranny of Capital. Progressio. 2004. ISBN 978-1-84277-479-3.
  2. ^ Krishna-Hensel, Sai (2006). Global Cooperation: Challenges and Opportunities in the Twenty-first Century. Ashgate Publishing.
  3. ^ Broad, Robin; Zahara Heckscher (August 2003). Before Seattle: The Historical Roots of the Current Movement against Corporate-Led Globalisation. Taylor & Francis, Ltd.
  4. ^ Russia, Lagin. "Towards The Theory of Alter Globalism Ghost of Alter Globalization" (PDF).
  5. ^ Razsa 2015
  6. ^ Paterson, William (December 2006). Before Seattle: The Historical Roots of the Current Movement against Corporate-Led Globalisation. University of Stirling.
  7. ^ The Construction of a Trans-European Labour Movement, Capital & Class, February 2011, by Daniel Jakopovich
  8. ^ Broad, Robin; John Cavanagh. Development Redefined: How the Market Met its Match.
  9. ^ Bakker, Karen (2007). „The "Commons" Versus the "Commodity": Alter-globalization, Anti-privatization and the Human Right to Water in the Global South”. Antipode. 39 (3): 430—455. doi:10.1111/j.1467-8330.2007.00534.x. 
  10. ^ Pleyers, Geoffrey (March 2009). "WSF 2009: A generation's challenge". OpenSpaceForum. Retrieved 2009-04-09. Pleyers, Geoffrey (December 2010). "Alter-Globalization". Polity Press.
  11. ^ Scerri, Andy (2013). „The World Social Forum: Another World Might be Possible”. Social Movement Studies. 12: 111—120. S2CID 146295322. doi:10.1080/14742837.2012.711522. 

Literatura uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алтерглобализам&oldid=27675642”