Википедија

Alt-rajt

крајње десничарски, бели националистички покрет

Alt-rajt (engl. Alt-right, skraćeno od engl. Alternative right, alternativna desnica), jeste krajnje desničarski, beli nacionalistički pokret. Uglavnom onlajn fenomen, alt-desnica je nastala u SAD tokom kasnih 2000-ih pre nego što joj je popularnost porasla sredinom 2010-ih i uspostavila je prisustvo u drugim zemljama, a zatim je opala od 2017. godine. Termin nema jasnu definiciju jer ga na različite načine koriste članovi samog pravca, medijski komentatori, novinari i akademici.

Isktaknuti alt-rajtisti bili su instrumentalni u organizovanju skupa u avgustu 2017. u Virdžiniji. Učesnici na fotografiji nose zastave konfederacije, gadsdena kao i nacističku zastavu.
Jedn alt-rajt pristalica u Sen Polu, Minesota; prikaz Pepea je isečen iz donjeg levog ugla zbog autorskih prava. Pepe je internet mema koja je postala simbol alt-desnice.

Godine 2010, američki beli nacionalista Ričard B. Spenser pokrenuo je vebzin The Alternative Right. Na njegovu „alternativnu desnicu“ uticali su raniji oblici američkog belog nacionalizma, kao i paleokonzervativizam, novoreakcionarstvo i francuska nova desnica. Vremenom je sam termin skraćen na "alt-rajt", a popularizovan je od strane desnih učesnika /pol/, političke table veb foruma 4chan. Vremenom je ovaj pokret počeo da se ispoljava u vidu drugih nacionalističkih veb stranicama i grupa, uključujući Daily Stormer, Occidental Dissent i Tradicionalističku radničku partiju Metjua Hajmbaha. Nakon afere Gejmergejt iz 2014. godine, alt-desnica je sve više koristila trolovanje i uznemiravanje na mreži kako bi podigla svoj profil. Godine 2015. privukala je širu pažnju—posebno kroz izveštavanje Breitbart News Stiva Benona — zbog podrške alternativnih desnica za predsedničku kampanju Donalda Trampa 2016. godine. Nakon što je izabran, Tramp je dezavuisao pokret. Pokušavajući da pređu sa veb-baziranog na ulični pokret, Spenser i drugi alt-desničari organizovali su u avgustu 2017. miting "Ujedinimo desnicu" u Šarlotsvilu u Virdžiniji, koji je doveo do nasilnih sukoba sa kontrademonstrantima. Za neke autore ovaj protest kao i naknadno hapšenje organizatora predstavlja kraj prve faze alt-desnog pokreta.

Pokret alt-desnice podržava pseudonaučnu ideju biološkog rasizma i promoviše oblik politike identiteta u korist evropskih Amerikanaca i belaca na međunarodnom nivou. Kroz anti-egalitarizam, ona odbacuje liberalnu demokratsku osnovu upravljanja SAD, i suprotstavlja se i konzervativnim i liberalnim krilima političkog mejnstrima u zemlji. Mnogi njeni članovi nastoje da zamene SAD belom separatističkom etno-državom. Neki alt-desničari nastoje da učine beli nacionalizam društveno respektabilnim, dok drugi, poznati kao scena 1488, prihvataju otvoreno superiorističke i neonacističke stavove da šokiraju i provociraju. Neki alt-desničari su antisemitski nastrojeni, promovišući teoriju zavere da postoji jevrejska zavera da se izvede genocid belaca, iako drugi alt-desničari vide većinu ili deo Jevreja kao pripadnike bele rase. Alt-desnica je antifeministička i ukršta se sa onlajn manosferom. Alt-desnica se takođe protivi islamu. Pokret se razlikovao od ranijih oblika belog nacionalizma svojim glavnom prisustvom na mreži i velikom upotrebom ironije i humora, posebno kroz promociju internet mema kao što je žabac Pepe. Pojedinci koji su usklađeni sa mnogim idejama alt-desnice, ali ne i sa njenim belim nacionalizmom, nazivani su alt-lajt.

Članstvo alt-desnice je pretežno belo i muško, privučeno je pokretu sve lošijim životnim standardom, zabrinutošću oko društvene uloge belog muškosti i ljutnjom na levičarske i nebele oblike politike identiteta koji se smatraju štetnim po belce, kao što je feminizam kao i Black Lives Matter. Alt-rajt materijal je doprineo radikalizaciji muškaraca odgovornih za razna ubistva i terorističke napade u SAD od 2014. Kritičari optužuju da je termin alt-rajt samo rebrendiranje belog supremacizma.[1][2][3][4]

Alt-left uredi

Tokom 1990-ih, labava grupa levičarskih onlajn aktivista zasnovanih na Juznet grupama nazivala je sebe alternativnom levicom ili alt-leftom da bi razlikovala svoje ideje od ideja više mejnstrim levičarske misli.[5] Ideje koje su promovisali alt-left aktivisti u to vreme uključivali su univerzalni osnovni prihod i raspoloženje protiv rada.[5] Popularizacija izraza alt-rajt 2010-ih dovela je do sve veće upotrebe alt-left za opisivanje krajnje levičarskih grupa; među medijskim izvorima koji su to učinili bili su Foks Njuz u decembru 2016.[6] i Vaniti Fair u martu 2017.[7] Posle skupa kasnije te godine, Tramp je prokomentarisao da su neki kontraprotestanti deo „veoma, veoma nasilne... alt-levice“.[8][9][10] Komentator Brajan Din verovao je da Tramp u suštini meša termin alt-left sa antifašizmom.[5] Odgovarajući na Trampovu upotrebu tog termina, razni komentatori su kritikovali upotrebu alt-left, tvrdeći da ga nisu kreirali niti usvojili levičari, već da su ga osmislili desničari i/ili liberali centra da blate levičarske demonstrante što sugeriše lažnu ekvivalenciju između alt-desnice i njihovih protivnika.[5][11][12][13][14][15] Istoričar Timoti D. Snajder je izjavio da je „alt-rajt termin... koji treba da obezbedi novu etiketu koja bi zvučala privlačnije od naciste, neonaciste, belog supremasta ili belog nacionaliste. Sa alt-left je druga priča. Ne postoji grupa koja se tako označava“.[16]

Reference uredi

  1. ^ CQ Researcher (2017). Issues in Race and Ethnicity: Selections from CQ Researcher. SAGE Publications. str. 4—6. ISBN 978-1-5443-1635-2. 
  2. ^ Betty A Dobratz; Lisa K Waldner; Timothy Buzzell (2019). Power, Politics, and Society: An Introduction to Political Sociology. Taylor & Francis. str. 427. ISBN 978-1-351-37296-1. 
  3. ^ Carlos de la Torre, ur. (10. 10. 2018). Routledge Handbook of Global Populism. Routledge. ISBN 978-1-351-85014-8. 
  4. ^ Cameron D. Lippard; J. Scott Carter; David G. Embrick, ur. (25. 11. 2020). Protecting Whiteness: Whitelash and the Rejection of Racial Equality. University of Washington Press. str. 198—. ISBN 978-0-295-74800-9. OCLC 1150788649. 
  5. ^ a b v g Dean, Brian (22. 8. 2017). „I was in the original 'alt-left' and this is what we really stood for” . The Independent. Arhivirano iz originala 2020-11-12. g. Pristupljeno 25. 1. 2021. 
  6. ^ „How the term 'alt-left' came to be”. PBS. 16. 8. 2017. Pristupljeno 9. 3. 2019. 
  7. ^ Wolcott, James (mart 2017). „Why the Alt-Left Is a Problem, Too”. Vanity Fair. Pristupljeno 9. 3. 2019. 
  8. ^ Shear, Michael D.; Haberman, Maggie (15. 8. 2017). „A Combative Trump Criticizes 'Alt-Left' Groups in Charlottesville”. The New York Times. Pristupljeno 4. 6. 2021. 
  9. ^ Keneally, Meghan (15. 8. 2017). „Trump lashes out at 'alt-left' in Charlottesville, says 'fine people on both sides'”. ABC News. Pristupljeno 4. 6. 2021. 
  10. ^ Rafferty, Andrew (15. 8. 2017). „Trump Says 'Alt-Left' Shares Blame for Charlottesville Rally Violence”. NBC News. Pristupljeno 4. 6. 2021. 
  11. ^ Stack, Liam (15. 8. 2017). „Alt-Right, Alt-Left, Antifa: A Glossary of Extremist Language”. The New York Times. Pristupljeno 13. 9. 2017. 
  12. ^ Sterling, Joe; Chavez, Nicole (16. 8. 2017). „What's the 'alt-left'? Experts say it's a 'made-up term'”. CNN. Pristupljeno 4. 6. 2021. 
  13. ^ Tognotti, Chris (15. 8. 2017). „What Is The Alt-Left? Trump Pinned The Charlottesville Violence On Them, Too”. Bustle. Pristupljeno 4. 6. 2021. 
  14. ^ Levitz, Eric (3. 3. 2017). „Why the Alt-Center Is a Problem, Too”. Intelligencer. New York. New York Media, LLC. 
  15. ^ Blake, Aaron (1. 12. 2016). „Introducing the 'alt-left': The GOP's response to its alt-right problem”. The Washington Post. Nash Holdings LLC. Pristupljeno 16. 8. 2017. 
  16. ^ Lee, Kurtis (6. 8. 2017). „President Trump says the 'alt-left' was partly to blame for the violence at Charlottesville. Wait: What's the alt-left?”. Los Angeles Times. Pristupljeno 17. 8. 2017. 

Literatura uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алт-рајт&oldid=27678324”