Alfonso Ford
Alfonso Ford (engl. Alphonso Ford; Grinvud, 31. oktobar 1971 — Memfis, 4. septembar 2004) je bio američki košarkaš, koji je igrao na poziciji beka šutera. Preminuo je od leukemije. Tokom karijere je bio poznat kao sjajan strelac, pa je nakon njegove smrti po njemu nazvana nagrada za najboljeg strelca Evrolige.
| Alfonso Ford | |||
|---|---|---|---|
| Lični podaci | |||
| Datum rođenja | 31. oktobar 1971. | ||
| Mesto rođenja | Grinvud, SAD | ||
| Datum smrti | 4. septembar 2004. (32 god.) | ||
| Mesto smrti | Memfis, SAD | ||
| Državljanstvo | SAD | ||
| Visina | 1,88 m | ||
| Informacije o karijeri | |||
| NBA draft | 1993. / 2. runda / 32. ukupno | ||
| Odabrao: Golden Stejt voriorsi | |||
| Pro karijera | 1993—2003 | ||
| Pozicija | bek | ||
| Seniorska karijera | |||
| Godine | Klub | ||
| 1993—1994 1994 1994—1995 1995 1995—1996 1996—1997 1998—1999 1999—2001 2001—2002 2002—2003 2003—2004 |
Traj Siti činuk Sijetl supersoniksi Traj Siti činuk Filadelfija 76ersi Hueska Papagu Sporting Peristeri Olimpijakos Montepaski Sijena Skavolini Pezaro | ||
|
Statistika na basketball-reference.com | |||
| Statistika na nba.com | |||
Karijera uredi
Rane godine uredi
Ford je već u srednjoškolskim danima najavio kakav će strelac postati, a 1989. godine je zaigrao na Univerzitetu Misisipi Valej Stejt. U svojoj prvoj sezoni na koledžu je prosečno beležio 29,9 poena po meču, da bi u drugoj ta brojka stigla do 32,9. Tako je Ford postao prvi igrač u istoriji NCAA lige koji je četiri godine zaredom beležio preko 25 poena u proseku. Njegovih 3.165 poena koje je ubacio u toku studiranja bila su mu dovoljna da zauzme četvrto mesto na večnoj listi strelaca u NCAA (iza Pita Maraviča, Frimena Vilijamsa i Lajonela Simonsa).
Amerika uredi
Njegov koledž nije imao pika na draftu 20 godina dok Filadelfija nije odlučila da ga izabere kao 32. po redu (1993. godine).[1] Ipak, Ford nije dobio pravu priliku u NBA ligi. U svojoj prvoj sezoni je odigrao šest utakmica za Sijetl supersonikse, da bi naredne godine nastupio samo pet puta za Sikserse. Za to vreme igrao je u CBA ligi (po rangu slabijoj od NBA) i proglašen je za najboljeg rukija, jer je ubacivao 22,8 poena u proseku.
Evropa uredi
Budući da je po kvalitetu prevazišao to takmičenje, Ford je odlučio da se oproba na “starom kontinentu”. U sezoni 1995/96. je branio boje Penjas Hueske, ali je uprkos njegovim sjajnim partijama (25,1 poen po meču) ekipa ispala iz prve lige Španije. Njegova sledeća destinacija je bila Grčka i klub Papagu. Još jedna fantastična sezona (24,6 poena) i osvojeno sedmo mesto u ligi koja je tada važila za jednu od najjačih u Evropi. Pred početak naredne (1997/98) sezone Ford je saznao da boluje od leukemije. Usledila je jednogodišnja pauza, ali Amerikanac nije nameravao da odustane od košarke.
Znao je da neće biti nimalo lako da se vrati u staru formu, ali je samim svojim povratkom na teren Ford dokazao da je pobednik. Najpre je godinu dana proveo u Sportingu iz Atine, da bi posle toga usledile dve fantastične sezone u Peristeriju. Peristeri je ekipa koja je imala veće ambicije od svih u dotadašnjoj njegovoj karijeri, a svi ciljevi su ostvareni sa Fordom u sastavu.
Prvo je osvojeno peto mesto u domaćoj ligi, a klub se plasirao u Top 16 Kupa Radivoja Koraća. Sjajni šuter je zabeležio prvi nastup u nekom evropskom takmičenju, a naravno da nije imao manje od 20 poena u prosek. Nakon priznanja za najboljeg strelca u Grčkoj, usledila je i MVP nagrada koju je Ford dobio u sezoni kada je Peristeri stigao do treće pozicije. Iste sezone, Ford je prvi put zaigrao u Evroligi i sa 26 poena u proseku zadivio košarkašku Evropu. Ostaće upamćena njegova partija protiv Taukeramike kada je brojao do 41.[2]
Olimpijakos uredi
Sledeće sezone (2001/02) Olimpijakos je doveo Forda, koji je za godinu dana ugovora zaradio milion dolara. Crveno-beli iz Pireja od 1997. godine nisu osvojili nijedan trofej, pa je zadatak bio jasan. Ford je pomogao ekipi da podigne trofej u Kupu, a u polufinalu Olimpijakos je izbacio Panatinaikos predvođen Dejanom Bodirogom. Jedna utakmica je ekipu delila od plasmana na Fajnal for Evrolige, a titula nacionalnog prvaka je otišla AEK-u. U dva duela koja su odlučivali o šampionu Grčke Alfonso Ford je bio povređen.
Montepaski uredi
Grčki klubovi su morali da smanje budžete pred održavanje Olimpijskih igara 2004. i Olimpijakos nije mogao da zadrži Forda. Njega su angažovali Italijani – Montepaski. Amerikancu nije trebalo mnogo da se adaptira na uslove u Sijeni i odigao je još jednu odličnu sezonu, mada su mu brojke u Evroligi bile “skromnije” – naime, sa 17,9 poena je ponovo dospeo u najbolju petorku takmičenja. Montepaski je te godine učestvovao na završnom turniru, ali je polufinalni duel bio jedan od najlošijih za Forda – postigao je 15 poena, uz šut iz igre 5-19, što nije bilo dovoljno da se savlada još jedan italijanski tim, Beneton iz Treviza.
Skavolini uredi
Leukemija je bila već u poodmakloj fazi, ali je Ford odigrao sezonu u Skavoliniju, beležeći 22,2 poena. Najviše zahvaljujući njemu ekipa je stigla do četvrtog mesta u prvenstvu i tako se plasirala u Evroligu. Ipak, Alfonso Ford više nikada neće zaigrati u najelitnijem takmičenju Evrope. Nakon duge bolesti, preminuo je 4. septembra 2004. u svojoj 33. godini.[3]
Uspesi uredi
Klupski uredi
- Olimpijakos:
- Kup Grčke (1): 2002.
Pojedinačni uredi
- Najbolji strelac Evrolige (2): 2000/01, 2001/02.
- Idealni tim Evrolige - prva postava (2): 2000/01, 2002/03.
- Idealni tim Evrolige - druga postava (1): 2001/02.
- Najkorisniji igrač Prvenstva Grčke (1): 2000/01.
- Najkorisniji igrač Kupa Grčke (1): 2001/02.
Reference uredi
- ^ „NBA draft 1993”. nba.com. Pristupljeno 7. 12. 2016.
- ^ „Peristeri - Taukeramika 79:81”. euroleague.net. Pristupljeno 7. 12. 2016.
- ^ „Preminuo Alfonso Ford”. b92.net. Pristupljeno 7. 12. 2016.
