Википедија

Američki nacionalni zavod za standardizaciju

ANSI (engl. American National Standards Institute) — Američki nacionalni zavod za standardizaciju, je neprofitna organizacija koja nadgleda razvoj standarda za proizvode, servise, procese i sisteme u SAD. Ova organizacija takođe usklađuje standarde SAD sa međunarodnim standardima, tako da se američki proizvodi mogu koristiti širom sveta.[3] Na primer, standardi se brinu da ljudi koji imaju neku vrstu kamere mogu naći film koji im treba bilo gde na svetu. ANSI je nacionalni standard Sjedinjenih Američkih Država koji propisuje Nacionalni zavod za standardizaciju (American National Standards Institute)

Američki nacionalni zavod za standardizaciju
Datum osnivanja19. oktobar 1918. (pre 106 godina) (1918-10-19)[1]
Tipnon profit
Namenanacionalna standardizacija
SedišteVašington,
 SAD
Članovi125.000 kompanija i 3,5 miliona profesionalaca[2]
Službeni jeziciengleski
PredsednikDžo Batija
Veb-sajtwww.ansi.org

ANSI akredituje standarde koje su razvili predstavnici drugih organizacija za standardizaciju, vladinih agencija, grupa potrošača, kompanija i drugih. Ovi standardi obezbeđuju da su karakteristike i performanse proizvoda konzistentne, da ljudi koriste iste definicije i termine i da se proizvodi testiraju na isti način. ANSI takođe akredituje organizacije koje vrše sertifikaciju proizvoda ili osoblja u skladu sa zahtevima definisanim u međunarodnim standardima.[4]

Istorija

uredi

Istorija ANSI-ja počinje još 1918. kada ga je osnovalo pet inženjerskih društava i tri državne ustanove.[5] Tada je poslovao pod nazivom American Engineering Standards Committee (AESC) koja je 1928. dobio ime American Standards Association (ASA). ASA se 1966. reorganizovala i postala United States of America Standards Institute (USASI) da bi konačno 1969. dobio svoj daleko poznatiji naziv – ANSI.

Pre 1918, postojalo je ovih pet osnivačkih inženjerskih društava:

Godine 1931, organizacija (preimenovana u ASA 1928. godine) je postala povezana sa američkim nacionalnim komitetom Međunarodne elektrotehničke komisije (IEC), koji je formiran 1904. da bi razvio električne i elektronske standarde.[10]

Korisnici

uredi

Korisnici ANSI-ja su mnogobrojne vladine agencije, organizacije, korporacije, akademska i internacionalna tela i mnogobrojni pojedinci. Preko 125.000 kompanija i 3.500.000 profesionalaca u 150 država širom sveta koristi ANSI.[2]

Usluge

uredi

Korisnicima ANSI standarda date su mnogobrojne beneficije. Svakom korisniku omogućeno je posedovanje neograničenog boja izaslanika, pristup informacijama iz ANSI Document Library kao i uvid u biznisne resurse. Omogućena su i učešća u političkim i planskim delovanjima organizacije, uđešće na međunarodnim ANSI debatama kao i učešće u Standardnom odboru. Moguće je i upravljanje u Internacionalnom sekretarijatu i TAG-u.

Međunarodne aktivnosti

uredi

Pored olakšavanja formiranja standarda u Sjedinjenim Državama, ANSI promoviše upotrebu američkih standarda na međunarodnom nivou, zagovara američku politiku i tehničke pozicije u međunarodnim i regionalnim organizacijama za standarde i podstiče usvajanje međunarodnih standarda kao nacionalnih standarda gde je to potrebno.

Institut je zvanični predstavnik SAD u dve velike međunarodne organizacije za standardizaciju, Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO), kao član osnivač,[11] i Međunarodna elektrotehnička komisija (IEC), preko Nacionalnog komiteta SAD (USNC). ANSI učestvuje u skoro celokupnom tehničkom programu ISO i IEC, i upravlja mnogim ključnim komitetima i podgrupama. U mnogim slučajevima, američki standardi se prosleđuju ISO i IEC, preko ANSI ili USNC, gde se usvajaju u celini ili delimično kao međunarodni standardi.

Usvajanje ISO i IEC standarda kao američkih standarda poraslo je sa 0,2% u 1986. na 15,5% u maju 2012. godine.[12]

Standardni paneli

uredi

Institut upravlja sa devet panela za standarde:[13]

  • ANSI saradnja za standardizaciju domovinske odbrane i bezbednosti (HDSSC)
  • ANSI panel standarda nanotehnologije (ANSI-NSP)
  • Panel standarda za prevenciju krađe ID-a i upravljanje ID-om (IDSP)
  • ANSI koordinaciona saradnja za standardizaciju energetske efikasnosti (EESCC)
  • Saradnja za koordinaciju standarda nuklearne energije (NESCC)
  • Panel standarda za električna vozila (EVSP)
  • ANSI-NAM mreža o hemijskoj regulativi
  • ANSI koordinacioni panel za standarde biogoriva
  • Panel standarda informacione tehnologije u zdravstvu (HITSP)

Američki nacionalni standardi

uredi
  • ASA (kao za American Standards Association) sistem fotografske ekspozicije, prvobitno definisan u ASA Z38.2.1 (od 1943) i ASA PH2.5 (od 1954), zajedno sa DIN sistemom (DIN 4512 od 1934), postao je osnova za ISO sistem (od 1974), koji se trenutno koristi širom sveta (ISO 6, ISO 2240, ISO 5800, ISO 12232).
  • Standard za skup vrednosti koje se koriste za predstavljanje znakova u digitalnim računarima. Standard ANSI koda proširio je prethodno kreirani standard ASCII sedmobitnog koda (ASA X3.4-1963), sa dodatnim kodovima za evropske abecede (pogledajte i Prošireni binarno kodirani decimalni kod za razmenu ili EBCDIC). U Majkrosoft Vindousu, fraza „ANSI“ se odnosi na Vindous ANSI kodne stranice (iako one nisu ANSI standardi).[14] Većina njih je fiksne širine, mada su neki znakovi za ideografske jezike promenljive širine. Pošto su ovi znakovi zasnovani na nacrtu serije ISO-8859, neki od Majkrosoftovih simbola su vizuelno veoma slični ISO simbolima, što mnoge navodi na lažnu pretpostavku da su identični.
  • Prvi standard kompjuterskog programskog jezika bio je „Američki standard Fortrana“ (nezvanično poznat kao „FORTRAN 66“), odobren u martu 1966. i objavljen kao ASA X3.9-1966.
  • Programski jezik COBOL imao je ANSI standarde 1968, 1974. i 1985. godine. Standard COBOL 2002 izdao je ISO.
  • Originalna standardna implementacija programskog jezika C je standardizovana kao ANSI X3.159-1989, postavši dobro poznati ANSI C.
  • X3J13 komitet je stvoren 1986. da formalizuje tekuću konsolidaciju Common Lisp,[15] koja je kulminirala 1994. godine objavljivanjem prvog ANSI-jevog standarda za objektno orijentisano programiranje.[16]

Druge inicijative

uredi
  • Godine 2008, ANSI je, u partnerstvu sa Citation Technologies,[17] kreirao prvu dinamičku, onlajn veb biblioteku za standarde ISO 14000.[18]
  • ANSI je 23. juna 2009. godine objavio ugovor o proizvodima i uslugama sa Citation Technologies za isporuku svih ISO standarda na veb platformi. Kroz ANSI-Citation partnerstvo, 17.765 međunarodnih standarda koje je razvilo više od 3.000 ISO tehničkih tela biće stavljeno na raspolaganje na platformi za citiranje, naoružavajući pretplatnike moćnim alatima za pretragu i saradnju, obaveštavanje i funkcionalnošću upravljanja promenama.[19]
  • ANSI je, u partnerstvu sa Citation Technologies, AAMI, ASTM, i DIN, stvorio jedinstvenu, centralizovanu bazu podataka za standarde medicinskih uređaja 9. septembra 2009. godine.[20]
  • Početkom 2009. godine, ANSI je pokrenuo novi program akreditacije sertifikata (ANSI-CAP) kako bi obezbedio neutralnu potvrdu treće strane da dati program sertifikata ispunjava američki nacionalni standard ASTM E2659-09.
  • ANSI je 2009. godine počeo da prihvata prijave za sertifikacione tela koja traže akreditaciju u skladu sa zahtevima definisanim Programom sertifikacije za bezbednost igračaka (TSCP) kao zvanični akreditator treće strane TSCP-ovih tela za sertifikaciju proizvoda.
  • ANSI je 2006. godine pokrenuo StandardsPortal.org,[21] onlajn resurs za omogućavanje otvorenije i efikasnije trgovine između međunarodnih tržišta u oblastima standarda, ocenjivanja usaglašenosti i tehničkih propisa. Sajt trenutno sadrži sadržaj za Sjedinjene Države, Kinu, Indiju, Koreju i Brazil, sa dodatnim zemljama i regionima planiranim za budući sadržaj.
  • ANSI standardi dizajna su takođe ugrađeni u građevinske kodove koji obuhvataju nekoliko specifičnih građevinskih podskupova, kao što je ANSI/SPRI ES-1, koji se odnosi na „Standard projektovanja vetra za ivične sisteme koji se koriste sa krovnim sistemima sa malim nagibom“, na primer.[22]

Razlike

uredi

ANSI je jedan od najkorišćenijih standarda. Pre sveha zahvaljujući jakoj američkoj politici i ekonomiji i njihovom proboju na inostrano tržište. Zbog velike primene, odrećeni ANSI standardni elementi usvojeni su od strane ISO kao međunarodni. Ipak razlike između ANSI i nekog ne američkog standarda (npr. ISO, JUS, DIN, GOSP...), najuočlivije su u sektorima konstruisanja i izgradnji i iženjerstvu. Karakteristične su razlike u tehničkoj dokumentaciji nastale pre svega zbog korišćenje različitih mernih jedinica. Dok ANSI propisuje korišćenje inča i pogleda sa desno, ISO propisuje milimetre i pogled sa levo. Primetni su i različiti načini postavljenja kotnih brojeva i linija, kao i samih kota.

 
Razlike u tehničkoj dokumentaciji

Partnerstvo

uredi

ANSI je član mnogobrojnih organizacija od kojuih su najznačajnija članstava u:

  • COPOLCO (engl. International Organization for Standardization Committee on Consumer Policy)
  • USNC/IEC (engl. USNC - U.S. National Committee of the International Electrotechnical Commission; IEC International Electrotechnical Commission) - Međunarodni elektrotehnički komitet - neprofitna međunarodna organizacija koja se bavi propisivanjem standarda iz elektrotehničkih oblasti.
  • IAF (engl. International Accreditation Forum)

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ „Minutes”. American Engineering Standards Committee (AESC): 1. 19. 10. 1918. 
  2. ^ a b „ANSI Membership – A Value Proposition”. ANSI. Pristupljeno 22. 3. 2018. 
  3. ^ RFC 4949
  4. ^ ANSI 2009 Annual Report
  5. ^ „ANSI: Historical Overview”. ansi.org. Pristupljeno 2016-10-31. 
  6. ^ Bastiaans, Martin J. (2012). „Researching the Roots of IEEE Region 8” (PDF). IEEE Region 8. Pristupljeno 23. 1. 2022. 
  7. ^ ASME. „ASME.org > About ASME”. Pristupljeno 2011-12-27. 
  8. ^ „Engineering Advocacy”. Arhivirano iz originala 2015-02-13. g. 
  9. ^ ANSI history- Retrieved 2011-09-27
  10. ^ „Welcome to the IEC - International Electrotechnical Commission”. www.iec.ch. 
  11. ^ ISO founding member- Retrieved 2011-09-27
  12. ^ Choi, Dong Geun; Puskar, Erik (2014). „A Review of U.S.A. Participation in ISO and IEC”. National Institute of Standards and Technology: 29. doi:10.6028/NIST.IR.8007  . 
  13. ^ Overview. Ansi.org. Retrieved on 2013-08-12.
  14. ^ „Microsoft Glossary”. Microsoft. Arhivirano iz originala 18. 1. 2009. g. Pristupljeno 15. 9. 2006. 
  15. ^ „X3J13 Charter”. www.nhplace.com. 
  16. ^ „DMOZ - Computers: Programming: Languages: Lisp”. dmoztools.net. Arhivirano iz originala 1. 6. 2020. g. Pristupljeno 15. 8. 2018. 
  17. ^ „Citation Technologies and ANSI”. Arhivirano iz originala 2. 12. 2008. g. 
  18. ^ „ANSI iPackages: New Website Helps Organizations to Share, Annotate, and Personalize ISO 14000 Environmental Standards”. www.ansi.org. Arhivirano iz originala 18. 09. 2020. g. Pristupljeno 21. 04. 2023. 
  19. ^ „Citation Technologies and ANSI Partner to Bring Full Collection of ISO Standards to Market on Robust citation® Web-based Platform”. www.ansi.org. Arhivirano iz originala 18. 09. 2020. g. Pristupljeno 21. 04. 2023. 
  20. ^ „Medical Device Standards Database Press Release 09/09/09”. Arhivirano iz originala 25. 7. 2011. g. Pristupljeno 9. 9. 2009. 
  21. ^ www.StandardsPortal.org
  22. ^ „The ANSI/SPRI ES-1 Standard Explained”. Arhivirano iz originala 12. 5. 2013. g. Pristupljeno 17. 12. 2012. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
 
Američki nacionalni zavod za standardizaciju na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Амерички_национални_завод_за_стандардизацију&oldid=27839408”