Amet-kan Sultan
Amet-han Sultan (rus. Амет-хан Султан; 25. oktobar 1920. Alupka, Krim – 1. februar 1971) je bio sovjetski pilot- lovac i probni pilot. Njegova majka je bila Krimska Tatarkinja, a otac je bio pripadnik naroda Lak iz Dagestana.[1]
| amet-kan sultan | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Amet-kan Sultan | ||||||||||||
| Lični podaci | ||||||||||||
| Datum rođenja | 25. oktobar 1920. | |||||||||||
| Mesto rođenja | Alupka, Krim,  Beli Jug | |||||||||||
| Datum smrti | 1. februar 1971. (50 god.) | |||||||||||
| Mesto smrti | Moskva,  SSSR | |||||||||||
| Profesija | vojno lice | |||||||||||
| Delovanje | ||||||||||||
| Učešće u ratovima | Veliki otadžbinski rat | |||||||||||
| Služba | Sovjetska armija | |||||||||||
| Heroj | ||||||||||||
| Heroj SSSR od | 24. avgusta 1943. 29. juna 1945. | |||||||||||
| Odlikovanja |
| |||||||||||
Pred rat uredi
Godine 1938. Amet-kan je diplomirao na železničkoj industrijskoj školi i kratko vreme je radio u železničkom depou kao pomoćnik majstora koji je pravio kotlove za parne lokomotive. Tokom ovog perioda učlanio se u aero-klub i naučio je da pilotira. 1939. godine prijavio se u armiju. Njegov zahtev da bude upućen na obuku za pilote je uvažen i 1940. godine zaršio je letačku obuku u pilotskoj školi u Kačinsku.[2]
Drugi svetski rat uredi
Ahmet-han je 1940. godine završio vojnu školu za pilote. Nemački napad na SSSR, u junu 1941. godine zatekao ga je u 4. lovačkom puku koji je bio baziran u blizini Odese i koji je bio naoružan lovačkim avionima Polikarpov I-16. Svoju prvu vazdušnu pobedu postigao je 31. maja 1942. godine[3] kada je izvršio "taran", odnosno namerno udario svojim lovcem Hoker Hariken u nemački bombarder Ju-88. Navodno je bio primoran na ovako drastičan potez nakon što se opkladio u srebrnu tabakeru sa političkim oficirom da će do kraja meseca postići svoju prvu vazdušnu pobedu.[3] Nakon obaranja, uspeo je da iskoči iz oštećenog aviona, ali su ga na zemlji dočekali seljani koji su ga zbog njegovog neuobičajenog izgleda i nepoznatog akcenta zatočili zajedno sa posadom nemačkog bombardera kojeg je upravo oborio. Neposrazum je rešen nakon dolaska sovjetskih jedinica. Do kraja meseca oborio je ukupno 7 neprijateljskih aviona.
U oktobru 1942. godine prebačen je u elitni 9. gardijski lovački puk koji je tokom rata bio opremljen različitim tipovima aviona od Jak-1, P-39 Erakobra pa sve do Lavočkina La-7. Dobio je čin kapetana i komandu nad 3. eskadrilom. Do vremena kada je njegov puk izvršio prema prenaoružanje na lovce američke proizvodnje P-39 Erakobra, samostalno je oborio 19 neprijateljskih aviona i učestvovao u obaranju 11. 24. avgusta 1943. godine, po prvi put je odlikovan Ordenom Zlatne zvezde i proglašen za Heroja Sovjetskog Saveza.[3]
U martu 1944. godine njegova eskadrila poslata je na tajni aerodrom u nemačkoj pozadini. Zadatak eksadrile bio je da prekine snabdevanje Krima iz vazduha koje su vršili nemački transportni avoni Junkers Ju-52/3m čiji piloti su smatrali da su bezbedni jer su leteli u području koje je bilo izvan doleta sovjetskih lovačkih aviona. Tokom ove operacije Amet-han je oborio nemačkog lovca Fv-190, koji se srušio u blizini njegovog rodnog mesta Alupka.
Po oslobođenju Krima, porodica Amet-hana je pozvala celokupni 9. gardijski lovački puk na proslavu koja je trajala tri dana. Slavlje je pokvarila odluka Josifa Staljina da sve krimske Tatare proglasi krivim za saradnju sa neprijateljem, zbog čega su bili deportovani u logore u centralno Azijskom delu SSSR. Samo je intervencija komandanta 8. vazduhoplovne armije generala Hrjukina spasila Ameta-hana i njegovu porodicu, ali je njegov brat ipak bio deportovan.[3]
Pred kraj rata 9. gardijski lovački puk izvršio je prenaoružanje na nove sovjetske lovačke avione Lavočkin La-7.
Tokom Drugog svetskog rata Amet-han je obavio 603 borbena leta, učestvovao u 150 vazdušnih borbi, samostalno je oborio 30 neprijateljskih aviona i učestvovao u obaranju još 19.[4]
Kada je Amet-han prekomandovan iz 4. lovačkog puka u 9. gardijski lovački puk, jedan od njegovih bivših kolega izjavio je:
Puk bez Amet-hana je kao svadba bez muzike.[3]
Posle rata uredi
Godine 1946. prebačen je u rezervu i postao je probni pilot u Vazduhoplovno-istraživačkom institutu „Gromov“. Poginuo je u avionskoj nesreći 1. februara 1971. godine, dok je testirao avion Tupoljev Tu-16LL.[5] Tokom svog života lično je testirao preko 100 aviona.
Prikazan je 2013. godine u filmu „Hajtarma“.[6]
Odlikovanja i priznanja uredi
Heroj Sovjetskog Saveza, dva puta- Počasni probni pilot SSSR
Orden Lenjina, tri puta
Orden Crvene zastave, pet puta
Orden Aleksandra Nevskog
Orden Patriotskog rata I klase
Orden Crvene zvezde
Orden Značke časti
Reference uredi
- ^ Amet-khan Sultan at the site 'Heroes of the country' (in Russian)
- ^ Sakaida 2004, str. 12.
- ^ a b v g d Patton 2001, str. 72.
- ^ Mellinger & Stanaway 2001, str. 85.
- ^ Sakaida 2004, str. 14.
- ^ „Production news: Haytarma”. Ukraine Film Office. 05. 10. 2012. Pristupljeno 19. 06. 2013.
Literatura uredi
- Patton, Wayne W. (2001). Aces 2. Carrollton, Texas, USA: Squadron/Signal Publications, Inc. ISBN 978-0-89747-423-8.
- Juszczak, Artur and Pęczkowski, Robert. Bell P-39 Airacobra. Sandomierz, Poland/Redbourn, UK: Mushroom Model Publications. 2003. ISBN 978-83-916327-9-6..
- Loza, Dmitriy and Gebhardt, James F. (transl.). Attack of the Airacobras: Soviet Aces, American P-39s & the War Against Germany. Lawrence, Kansas: University Press of Kansas. 2002. ISBN 978-0-7006-1140-9..
- Mellinger, George; Stanaway, John (2001). P-39 Airacobra Aces of World War 2. Botley, Oxford, UK: Osprey Publishing Ltd. ISBN 978-1-84176-204-3.
- Morgan, Hugh (1998). Soviet Aces of World War 2. London: Reed International Books Ltd. ISBN 978-1-85532-632-3..
- Sakaida, Henry (2004). Heroes of the Soviet Union 1941-45. Oxford UK: Osprey Publishing Ltd. ISBN 978-1-84176-769-7.
