Anaksimen
Anaksimen (gr: Άναξιμένης) iz Mileta (585. p. n. e. – 525. p. n. e.) bio je starogrčki filozof, treći filozof miletske škole, koji je tvrdio da je vazduh osnovni princip i prapočelo svih stvari (αρχη, arhe). Napisao je knjigu O prirodi (Περι φυσεος) od koje je ostao samo jedan mali fragment.
| Anaksimen | |
|---|---|
 Anaksimen iz Mileta | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Anaksimen |
| Datum rođenja | 585. p. n. e. |
| Mesto rođenja | Milet, |
| Datum smrti | 525. p. n. e. |
| Filozofski rad | |
| Epoha | Antička filozofija |
Život uredi
Anaksimen je rođen oko 588. godine p. n. e. u Miletu. Bio je Euristratov sin, Anaksimandrov učenik i naslednik.[1] Iako je bio mlađi od Anaksimandra, jer Teofrast prenosi da je bio njegov „družbenik“ (što je kod starih Grka značilo mlađi učenik, a često je podrazumevalo i polno opštenje), on se u istoriji filozofije često navodi pre njega, radi logičnog sleda apstraktnosti niza miletskih prapočela: voda (Tales) - vazduh (Anaksimen) - apeiron (Anaksimandar).[2] Umro je između 528. i 524. godine pre nove ere.[1]
Učenje uredi
Po Anaksimenu, vazduh je prapočelo svega postojećeg; on je bezgraničan, neizmeran, sveobuhvatan i večno se kreće. Anaksimen je verovatno na ovu zamisao došao polazeći od fenomena disanja, jer čovek živi onoliko koliko je kadar da diše. On povlači paralelu između čoveka i prirode uopšte. „Baš kao što nas naša duša, budući da je vazduh, drži zajedno, tako i dah i vazduh obuhvataju čitav kosmos." (Zanimljivo je da su u srpskom jeziku ostali tragovi ovoga shvatanja u reči vaz-duh, vasceli duh)
Da bi objasnio kako se formiraju čvrsti objekti iz tog početnog elementa, on uvodi pojmove zgušnjavanja i razređivanja. Sam po sebi vazduh je nedeljiv, ali postaje vidljiv prilikom procesa kondenzacije i razređivanja; širenjem i razređivanjem on postaje vatra, zgušnjavanjem vetar, oblak, voda, zemlja, i najzad kamen. On je, naime, uočio da vazduh razređivanjem postaje topliji i stoga teži ka vatri; zgušnjavanjem, naprotiv, postaje hladniji i teži ka čvrstom stanju. Zvezde i nebeska tela, a najpre zemlja, koja je u središtu svemira, zgusnuta su vatra.
Slično Talesu, Zemlju je zamišljao kao ravnu ploču. Ona lebdi u vazduhu kao list. Anaksimen je dao i jedno zanimljivo objašnjenje duge. Prema njemu, duga nastaje zbog toga što Sunčevi zraci padaju na gust oblak koji ne mogu da probiju.
Anaksimen je uticao na Heraklita, Anaksagoru, Melisa, Platona i Hipokrata, a Parmenid ga pobija.
Izvori uredi
Literatura uredi
- Koplston, Istorija filozofije: Grčka i Rim, BIGZ, Beograd, 1999, str. 69-71.
