Википедија

Antigon II Matatija

Antigon II Matatija (hebr. מתתיהו אנטיגונוס השני; 37 pre nove ere), takođe poznat kao Antigon Hasmonejac, bio je poslednji hasmonejski kralj Judeje, kralj marioneta koje su postavili Partsko carstvo,[1] kao i sin judejskog kralja Aristobula II. Irod Veliki ga je 37. pre nove ere predao Rimljanima na pogubljenje, nakon Antigonove trogodišnje vladavine tokom koje je vodio žestoku borbu Jevreja za nezavisnost protiv Rimljana.

Antigon II Matatija
Antigon II Matatija
Datum smrti37. p. n. e.
RoditeljiAristobul II

Biografija uredi

Rim uredi

Bio je drugi sin Aristobula II i zajedno sa ocem je 63 pre nove ere kao zatvorenik odveden u Rim. Antigon je na kraju pobegao i vratio se u Judeju 57 pre nove ere. Uprkos neuspelom pokušaju da se suprotstavi tamošnjim rimskim snagama, senat ga je pustio, ali je odbio da preda svoja dinastička prava. Posle smrti svog starijeg brata Aleksandra, Antigon je tvrdio da je njegov stric Hirkanus bio marioneta Antipatera Idumejaca i pokušao je da ga svrgne uz pomoć i saglasnost Rimljana. Posetio je Julija Cezara, koji je bio u Siriji 47 pre nove ere požalio se na uzurpaciju Antipatera i Hirkana. Pokušao je 42 pre nove ere silom da zauzme vladu Judeje uz pomoć svog šuraka Ptolomeja (sina Meneja), ali ga je Irod pobedio.[2]

Podrška Parta uredi

Prekomerno oporezivanje koje je narod nametao da plati ekstravagancije Antonija i Kleopatre probudilo je duboku mržnju prema Rimu. Antigon je stekao privrženost i aristokratske klase u Jerusalimu i vođa fariseja. Partsko carstvo, koji su napali Siriju 40 pre nove ere, podržali su anti-rimskog vladara na judejskom tronu. Kada im je Antigon obećao velike sume zlata, kao i pet stotina robova, Parti su mu stavili na raspolaganje pet stotina ratnika. Nakon što je Antigon, uz pomoć Parta, osvojio Jerusalim, Hirkan je poslat u Vavilon nakon što su mu unakažene uši, što ga je učinilo neprikladnim za službu prvosveštenika. Irod je pobegao iz Jerusalima 40 pre nove ere. Partiji su Antigona zvanično proglasili kraljem i prvosveštenikom.[2]

Smrt uredi

Posle osvajanja Jerusalima od strane Partana, Herod je brzo pobegao iz Masade u Rim, gde je 40 pre nove ere nominovan za novog kralja Judeje (lat. Rex socius et amicus populi Romani, kralj i prijatelj rimskog naroda) od strane rimskog senata na preporuku trijumvirata Marka Antonija.[3] Po Herodovom povratku u Judeju iz Rima 39 pre nove ere otvorio je kampanju protiv Antigona i opsadio Jerusalim. Na proleće 38 pre nove ere, Herod je izuzeo kontrolu nad provincijom Galileja i na kraju celog Judeji, osim Jerusalima. Zbog približavanja zime, Irod je odložio opsadu Jerusalima, gde su se sklonili Antigon i njegova vojska, do proleća. Irod i podržavajuća rimska vojska bili su izvan Jerusalima 3—5 meseci, ali su Rimljani na kraju ipak zauzeli grad. Međutim, pristalice Antigona borile su se sve dok Rimljani nisu stigli do unutrašnjeg dvorišta hrama.[4] Antigon je odveden u Antiohiju i pogubljen,[5] okončavši hasmonejsku vladavinu.[2]

Josif Flavije navodi da je Marko Antonije odrubio glavu Antigonu. Rimski istoričar Kasije Dion navodi da je razapet i u svojoj Roman History beleži: „Ove ljude [Jevreje] Antonije je poverio nekom Irodu da upravlja; ali Antigona je vezao za krst i bičevao, kaznu koju nije pretrpeo nijedan drugi i tako ga ubio”.[6] U svom Life of Antony Plutarh tvrdi da je Antigonu odrubljena glava: „prvi primer te kazne je kažnjavanje kralja”.[7]

Sporna grobnica u Jerusalimu uredi

Godine 1971. buldožeri koji su uklanjali zemlju u Istočnom Jerusalimu radi građevinskog projekta otkrili su grobnicu sa natpisom koji je, prema nekim stanovištima, ukazivala na grobnicu Antigona II Matatija, poslednjeg hasmonejskog kralja.[8] Međutim, prema antropologu Džo Zijasu, bivšem kustosu arheologije i antropologije izraelske uprave za antikvitete, ova teorija je tek malo više od urbanog mita, jer je jedini obezglavljeni kostur pronađen 1971. i tokom kasnijeg preispitivanja utvrđeno je da je prethodno netaknuta grobnica pripadala starijoj ženi. Prema njegovom mišljenju, nijedan drugi ostatak koji je tamo pronađen ne bi mogao biti povezan sa Antigonom II i mit se i dalje promoviše samo zahvaljujući naporima vlasnika zgrade koja se nalazi na vrhu grobnice.[9][10][11]

Književnost uredi

Bibliotekar Gregori Dudna predložio je 2013. da se lik zlog sveštenika iz Qumran Scrolls napravi po uzoru na Antigona II.[12][13]

Reference uredi

  1. ^ Vermes 2014, str. 36.
  2. ^ a b v "Antigonus Matthathias", Jewish Encyclopedia
  3. ^ Peter Schäfer (2. 9. 2003). The History of the Jews in the Greco-Roman World: The Jews of Palestine from Alexander the Great to the Arab Conquest. Routledge. str. 89—. ISBN 978-1-134-40317-2. Pristupljeno 5. 11. 2017. 
  4. ^ Antiquities XIV 16:2.
  5. ^ Antiquities 15.1.2.9
  6. ^ Cassius Dio Cocceianus, Roman History, book xlix, c.22
  7. ^ Plutarch, Life of Antony
  8. ^ „The Tomb of the Last Hasmonean?”. People.ucalgary.ca. Pristupljeno 21. 3. 2019. 
  9. ^ „מערת קבורה אבה הכהן”. Abahacohen.weebly.com. Pristupljeno 21. 3. 2019. 
  10. ^ Joe Zias (april 2014). „A Jerusalem tomb, 'blind leading the blind' or just another Day in Paradise?”. The Bible and Interpretation. Mark Elliott and Patricia Landy. Arhivirano iz originala 20. 10. 2020. g. Pristupljeno 13. 12. 2015. 
  11. ^ „Tomb Inscription at Givat Hamivtar”. COJS Jewish History Database. Center for Online Judaic Studies (COJS). 12. 1. 2009. Pristupljeno 13. 12. 2015. 
  12. ^ David Stacey, Gregory Doudna, Qumran Revisited: A Reassessment of the Archaeology of the Site and its Texts. BAR international series, 2520. Oxford: Archaeopress, (2013) ISBN 9781407311388
  13. ^ Gregory Doudna, A Narrative Argument that the Teacher of Righteousness was Hyrcanus II. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. mart 2021) Excerpted from pp. 95–107 of the book

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

  Mediji vezani za članak Antigon II Matatija na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антигон_II_Мататија&oldid=27511902”