Википедија

Antipater Idumejac

Antipater Idumejac (grč. Ἀντίπατρος; preminuo 43. p. n. e.) je bio savetnik glavnog sveštenika Hirkana II. Kao savetnik judejskoga kralja Hirkana II imao je gotovo neograničenu vlast u Judeji od 63—43. p. n. e. Gaj Julije Cezar ga je zbog velikih zasluga prilikom osvajanja Egipta 47. p. n. e. imenovao za prokuratora Judeje. Osnivač je dinastije Irodovaca i otac Iroda Velikog.

Antipater
Lični podaci
Mesto rođenjaEdom,
Datum smrti43. p. n. e.
Porodica
SupružnikKipros
PotomstvoIrod Veliki, Fazael, Feroras, Saloma I

Pripadao je uglednoj idumejskoj porodici arapskog porekla, pa po poreklu nije bio Jevrejin. Porodica je krajem 2. veka p. n. e. prešla u judaizam. Sa ženom Kipros (grč. Κύπρος), Nabatejkom, imao je četvoricu sinova: Fazaela, Iroda Velikog, Josifa i Ferorasa, kao i ćerku Salomu.

Antipater je bio uveren da se, nakon Pompejevog osvajanja Judeje (63. p. n. e.), ništa ne može postići bez rimske naklonosti. To je i olakšalo dolazak na vlast njega i njegovih sinova. Za vreme vladavine Hirkana II, on je bio taj koji je doista vladao Judejom, a glavni mu je takmac bio Aristobul II

Otrovan je 43. godine p. n. e.

Poreklo i porodica uredi

Antipatar potiče od istaknute familije iz Idumeje, područja južno od Judeje. Kralj Judeje Jovan Hirkan anektirao je Idumeju, a stanovništvo je prisilio da prihvate judaizam. Tu prisilnu promenu veru nisu priznavali fariseji, koji kasnije nisu ni Antipatra, a ni njegovoga sina Iroda Velikoga nisu smatrali pripadnicima jevrejske vere. Aleksandar Janej je Antipatrovoga oca Antipu postavio za stratega Idumeje. Antipa je bio od velike koristi zbog svojih dobrih veza sa nabatejskim Arapima, sa Gazom i sa Askalonom. Antipatar je bio oženjen Nabatejkom Kipronom sa kojom je imao ćerku Salomu i četiri sina: Iroda Velikoga, Fasaila, Josifa i Ferora.

Podstiče Hirkana II da potraži pomoć od Nabatejaca uredi

Hirkan II je 67. p. n. e. postao novi kralj Judeje, ali njegov mlađi brat Aristobul II poveo je protiv njega rat, u kome ga je pobedio i prisilio na abdiikaciju 66. p. n. e. Dva brata su se sporazumela da Aristobul II preuzme vlast, ali Hirkanov savetnik Antipatar Idumejac se bojao novoga kralja, jer je znao da ga Aristobul mrzi. Antipatar je podstrekavao najuglednije Jevreje protiv Aristobula podsećajući ih da se nepravedno domogao kraljevskoga trona. Strašio je Hirkana II da ga brat namerava da likvidira, a na kraju je podstakao Hirkana da pobegne u Petru kod nabatejskoga kralja Arete III. Hirkan II i Antipatar tražili su podršku od nabatejskoga kralja Arete, a zauzvrat mu je Hirkan obećao teritorije, koje je Aleksandar Janej ranije oteo od Nabatejskog carstva.

Rimska intervencija uredi

Nabatejska vojska pobedila je Aristobula II, koji se sklonio u Jerusalim i našao se pred porazom. Međutim potplaćeni rimski kvestor Marko Emilije Skaur naredio je 64. p. n. e. Hirkanu II i Nabatejcima da prekinu sa opsadom zapretivši im rimskom intervencijom. Hirkanova i nabatejska vojska su se onda povukle, a Aristobul je napao i teško porazio protivnika, koji se povlačio. Tom prilikom poginuo je Antipatarov brat Falion. Hirkan II i Antipatar Idumejac su se onda obratili Pompeju Velikome tražeći od njega podršku. Pompej je odlučio je da podrži Hirkana II smatrajući da će kao slabiji brat biti pouzdaniji rimski saveznik od Aristobula.

Vešt posrednik i glavni Hirkanov savetnik uredi

Nakon opsade i zauzimanja Jerusalima 63. p. n. e. Pompej je Aristobula II odveo kao zarobljenika u Rim, a Hirkanu II je dao vlast kao prvosvešteniku. Judeja je postala rimski vazal i oduzete su joj velike teritorije, uključujući Idumeju i Samariju. U Idumeji nastavio je da vlada Antipatar. Hirkan II se za vreme svoje vladavine oslanjao na rimsku vojnu moć i na svoga savetnika Antipatra Idumejca. Rimska vojska pod komandom Marka Emilija Skaura krenula je u invaziju na Nabatejsko carstvo 62. pre n. e, ali imali su velikih problema sa snbdevanjem, pa im je Antipatar pomagao. Zbog teško prohodnoga terena nisu mogla da priđe Petri, pa su palili druga mesta. Antipatar Idumejac je nakon toga kao posrednik nagovorio Aretu III da potplati Skaura sa 300 talanata, koji je onda zauzvrat obustavio rat sa Nabatejom.

Pomaže rimsku invaziju na Egipat uredi

Mir u Judeji i rimski poredak održavao se samo zahvaljujući rimskoj vojsci. Aul Gabinije je tokom 57. p. n. e. ugušio pobunu Aristobulovoga sina Aleksandra od Judeje, a tokom 56. p. n. e. pobunu Aristobula II. Međutim tokom 55. p. n. e. Aul Gabinije je krenuo u pohod na Egipat, da bi vratio na tron rimskoga saveznika Ptolemeja XII Auleta. Antipatar Idumejac je bio od ogromne koristi rimskoj vojsci snabdevajući je žitom, oružjem, opremom i novcem. Prilikom osvajanja Egipta od ključne važnosti je bilo proći močvare na ulazu u Egipat, kod Peluzija. Antipatar i Hirkan II nagovorili su Jevreje iz Peluzijuma da podrže rimsku vojsku i omoguće joj prolazak u Egipat. Antipatar je pratio Aula Gabinija na pohodu u Egipat. Po povratku iz Egipta Aul Gabinije je ugušio novu pobunu Aleksandra od Judeje.

Cezarov saveznik uredi

Cezar je došao u Egipat da okonča dinastički rat i da učvrsti Kleopatru. Nije raspolagao sa velikom vojskom, pa ga je napala egipatska vojska u Aleksandriji. Našao se opkoljen u kraljevskoj palati i započeo je Aleksandrijski rat, a u pomoć mu je 47. p. n. e. dolazio Mitridat od Pergama, koji nije mogao da prođe pored Peluzija. Hirkan II i Antipatar Idumejac su tada promenili stranu i počeli su da podržavaju Cezara. Antipatar je nagovorio Arape da pomažu Mitridata, a poveo je i 3.000 Jevreja. Podstakao je i mnoge okolne vladare u Siriji i Libanu da pomognu Mitridata. Antipatar je bio prvi, koji je srušio deo peluzijskoga zida i omogućio zauzimanje Peluzija. Pozvao je nakon toga egipatske Jevreje da propuste njegovu vojsku pozivajući se na svoju jevrejsku veru i na pisma prvosveštenika Hirkana II. Pozvao ih je da pomažu Cezara i da mu obezbede novac. Jevreji u Memfisu su isto tako podržali Mitridata. U odlučnoj bici Mitridatove i egipćanske vojske Antipatar je komandovao levim krilom, koje je odlučilo bitku. Mitridat je nakon bitke pobedu pripisao Antipatru. Antipatar je učestvovao i u ostalim bitkama pomažući Cezara, a u jednoj bici bio je i ranjen. Zahvalni Cezar je nakon okončanja Aleksandrijskoga rata potvrdio Hirkanu II položaj prvosveštenika. Hirkan II je pored toga proglašen etnarhom Judeje. Antipatra Idumejca postavio je za prokuratora (upravitelja) Judeje. Proglasio ga je rimskim građaninom i oslobodio ga plaćanja poreza.

Velika moć Antipatra i njegovih sinova uredi

Antipatar Idumejac je bio drugi čovek u Judeji. Učvršćivao je Hirkanovu vlast tražeći da ga poštuju, naglašavajući da će Rim intervenisati u slučaju da se usude da zbace Hirkana II. Antipatar je u Judeji sređivao poslove po svom nahođenju koristeći Hirkanovu tromost i slabost u carevanju. Svoje sinove Fasaila i Iroda Velikoga postavio je za zapovednike u Jerusalimu i Galileji. Irod Veliki se proslavio uhvativši vođu velike razbojničke družine. Zavidni dvorjani i neki od vodećih ljudi nakon toga poticali su Hirkana da ne dozvoli da Antipatar i njegovi sinovi uzurpiraju vlast. Hirkan je bio prisiljen da sudi Irodu zbog nezakonitoga pogubljenja nekih ljudi. Iako je bio popustljiv razljutio je Iroda, koji je dobivši rimsku podršku krenuo da zbaci Hirkana. Međutim Antipatar je izašao pred sina i nagovorio ga da odustane od pothvata.

Smrt uredi

Antipatra je otrovao Malihu 43. pre n. e, smatrajući da će na taj način doprineti očuvanju Hasmonejske dinastije. Irod se pred Hirkanom osvetio Malihu za očevu smrt navodeći tobože Gaja Kasija za naredbodavca.

Vidi još uredi

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антипатер_Идумејац&oldid=26253431”