Antiteatar
Antiteatar, teatar apsurda (grč. anti protiv - thẻatron pozorište) je uobičajen naziv za moderne pozorišne komade koje karakteriše neposredno iznošenje golih činjenica, najčešće bez fabule i bez izrazite dramske radnje.[1] Drugim rečima, karakteristika antiteatra je negiranje linearne dramaturgije (odnosno, trodelne klasične dramske strukture: uvod - kulminacija - rasplet), povezanog dijaloga, ili samog smisla verbalne komunikacije.[2]
Antiteatar izvrgava podsmehu okoštale jezičke konvencije i osnovne i statične situacije svakodnevice. Žanrovski, atiteatar transcendira i komediju i tragediju, prelazeći u apsurd i crni humor.[2]
Najpoznatiji stvaraoci ovog smera u drami 20. veka koji je postigao vrhunac 1960-ih i 1970-ih su:
- Ežen Jinesko koji u potpunosti razbija tradicionalnu konvenciju u jezičkom izrazu, dok mu je stil prožet nesuvislim poigravanjem rečima kojima su izražene, paradoksalne, nespojive, alogične dramske situacije, ne bi li se automatizovanim postupcima marionetski sazdanih likova izrazila groteskna, a u suštini, tragična slika otuđenosti savremenoga čoveka u mehanizovanom haosu savremenog društva.[1]
- Semjuel Beket koji se svojim teatrom snažno uticao na razvoj savremenog pozorišta. Drame su mu statične, ciklične, parodiraju dramatično i tragično, ali i temu apsurda. Dijalozi likova su nepovezani sve do raspada leksike, nakon čega ostaje samo glas čoveka koji postaje objekat. Beket stvara snažan utisak otuđenja, ogoljen i bizaran, prožet rezignacijom i apsurdom. Ipak, on paradoksalno stvara osećaj neke nove nade, dramu pretvara u farsu, jezičku igru forsira do potpunog zasićenja i iscrpljivanja književnih mogućnosti.[3]
- Artur Adamov koji je istaknuti predstavnik francuske pozorišne avangarde 1960-ih godina. On svoje komade lišava tradicionalnih pozorišnih efekata, odbacuje svaku retoriku, dekor, zaplet, kult dijaloga.[4]
- Žan Žene
- Harold Pinter[2]
Najvažniju studiju o antiteatru napisao je Martin Eslin (Martin Esslin): Teatar apsurda (The Theatre of the Absurd) 1962. godine.
Reference
uredi- ^ a b Jovanović, Raško V.; Jaćimović, Dejan (2013). Leksikon drame i pozorišta. Beograd: Prosveta. ISBN 978-86-07-01999-1.
- ^ a b v „antiteatar - Hrvatska enciklopedija”. enciklopedija.hr. Pristupljeno 2024-06-30.
- ^ „Beckett, Samuel - Hrvatska enciklopedija”. enciklopedija.hr. Pristupljeno 2024-06-30.
- ^ „Adamov, Arthur - Hrvatska enciklopedija”. enciklopedija.hr. Pristupljeno 2024-06-30.