Харолд Пинтер

Харолд Пинтер (енгл. Harold Pinter, источни Лондон, 10. октобар 1930Лондон, 24. децембар 2008) је био енглески књижевник, уредник, песник и политички активиста.[1] Написао је двадесет дела, двадесет и један сценарио и режирао је двадесет и седам позоришних продукција.

Харолд Пинтер
Harold-pinter-atp.jpg
Харолд Пинтер
Датум рођења(1930-10-10)10. октобар 1930.
Место рођењаЛондон, Уједињено Краљевство
Датум смрти24. децембар 2008.(2008-12-24) (78 год.)
Место смртиЛондон, Уједињено Краљевство
ШколаЦентрална школа за говор и драму , Краљевска академија драмских уметности
НаградеНобелова награда за књижевност

Добитник је Шекспирове награде за књижевност (Хамбург), Европске награде за књижевност (Беч), Пиранделове награде (Паралмо), Дејвид Коен британске награде за књижевност, Лоренс Оливер награде и Молијерове награде за животно дело.

Пинтерово интересовање за политику је веома јавно. Годинама је отворено и снажно говорио о злоупотреби државне моћи у међународној политици укључујући и НАТО бомбардовање СР Југославије.[2]

Харолд Пинтер је енглески писац који је постигао светски успех, то је један од најкомплекснијих писаца након Другог светског рата. Његова дела су запажена по употреби тишине, која повећава тензије у корист недовољног разумевања и криптичног разговора. У истој мери препознатљиве су «Пинтерове теме»: еротска фантазија, безимена претња, опсесивност и љубомора, породична мржња и ментално узнемирење.

Нобелову награду за књижевност добио је 2005. године.[3]

У саопштењу Нобелове задужбине се, између осталог, наводи је Пинтер у свом раду „открива бездане у свакодневним причама“, као и да је „Пинтер вратио позориште на основне елементе: Затворен простор и непредвидив дијалог, где људи зависе једни од других, а варке се руше."

"Његов слободни стил, пун претећих тишина, допринео је стварању придева 'Пинтеровски'."

Харолд Пинтер је 2. новембра на Изборној скупштини САНУ 2006. године изгласан за члана САНУ.

Младост и каријераУреди

Пинтер је рођен у лондонској четврти Хакни, а родитељи су му били Јевреји источноевропског порекла. Његов отац, Хајман „Џек” Пинтер (1902–1997) је био кројач а мајка Франсес (рођена Москович; 1904–1992) је била домаћица.[4][5] Накратко је студирао на Краљевској академији драмских уметности (енгл. Royal Academy of Dramatic Art, RADA). Као младић је објављивао поезију, те је почео да ради у позоришту као глумац под псеудонимом Дејвид Барон. Његова прва драма звала се Соба (The Room), а премијерно су је извели студенти на Универзитету у Бристолу 1957.

Рођенданска прослава (The Birthday Party) из 1958. године испрва је доживела неуспех упркос похвалној критици у листу Сандеј Тајмс од стране водећег позоришног критичара Харолда Хобсона, али успешно је заживела након добро примљене драме Надгледник (The Caretaker) из 1960. Та два дела, као и други рани радови попут драме Повратак кући (The Homecoming) из 1964, понекад се називају „комедијама претње”. Често крену од наизглед безопасне ситуације и претворе је у претећа и апсурдна збивања зато што се ликови понашају на начин који је необјашњив публици, а понекад и другим ликовима. Тај је стил надахнуо придев „пинтеровски”. Сва Пинтерова дела одају утицај Самјуела Бекета, који је уосталом био његов дугогодишњи пријатељ.

Види јошУреди

 
Харолд Пинтер (скроз десно)

РеференцеУреди

  1. ^ „Harold Pinter | British dramatist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-01. 
  2. ^ www.haroldpinter.org - Serbia and Kosovo
  3. ^ „The Nobel Prize in Literature 2005”. web.archive.org. 2011-06-04. Приступљено 2021-02-01. 
  4. ^ Harold Pinter, as quoted in Gussow, Conversations with Pinter 103
  5. ^ Harry Ransom Humanities Research Cente: Harold Pinter Pristupljeno 15.3.2016.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди