Antonov An-22

Antonov An-22 Antej (rus. Антонов Ан 22 Антей) je četveromotorni turboelisni teški transportni avion, nosivosti do 60 tona. Konstruisan je u Avijacijskom naučno-tehničkom kompleksu „Antonov“ u Kijevu. Njamenjen je da prenosi teške terete velikih gabarita, oklopne desantne jedinice i trupe u Sovjetskom ratnom vazduhoplovstvu, a može da se koristi i u civilne svrhe. To je prvi sovjetski širokotrupni avion i najveći turboelisni avion na svetu.

An-22 «Antej»

An-70 reg-ozn. RA-09309 na aerodromu „Žukovski" Moskva 15. avgusta 2009. godine
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Uveden u upotrebu	januara 1967.
Status	aktivan
Broj primeraka	67
Dužina	57,
Razmah krila	64,40
Visina	12,53
Površina krila	345
Prazan	118 727
Maks. masa pri uzletanju	225 000 kg
Turbo-elisni motor	4 × Kuznjecov NK-12MA
TEM snaga	11 227 kW
Brzina krstarenja	560 km/h
Maks. brzina na Hopt	650 km/h
Dolet	8500 km
Plafon leta	9000 m

Sovjetska poštanska marka iz 1965.

Svetsku premijeru imao je na aeromitingu u Le Buržeu već 15. juna 1965. godine.

Istorija i razvoj

U kasnim 1950-im, Sovjetski Savez traži veliki vojni transportni avion za dopunu lakšim Antonov An-8 i Antonov An-12. Krajem 1960. godine, pokrenut je originalni projekat, poznat kao AN-20. To je četvoromotorni visokokrilac, ujedno i prvi širokotrupni avion na svetu.

Prvi prototip An-22, na slici je 1991. godine na Gostomelj aerodromu

Prototip, sada već označen An-22, je pokazan 18. avgusta 1964. godine, a prvi let „Anteja“ je izveden 27. februara 1965. Bio je predviđen za vojni transport, s mogućnošću prevoza svih vrsta tenkova i raketa u sovjetskom naoružanju. Postavio je nekoliko, pažnje vrednih, svetskih rekorda priznatih od Međunarodne vazduhoplovne federacije. Prototip je dobio ime Antej (Anteus) i posle četiri meseca od prvog testa letenja, prikazan je u junu 1965. na aeromitingu u Parizu. Svi vazduhoplovi izgrađeni su u Taškentskoj fabrici aviona, a prva vojna isporuka je bila vazdušnom krilu aviobazi Ivanovo 1969. godine.

Pilotska kabina An-22

Avion je projektovan kao strateški transporter, dizajniran specijalno da se proširi Sovjetski desantni potencijal. (da leti sa tadašnjim novim BMD-1 desantnim oklopnim vozilima). An-22 u skladište može da primi četiri BMD-1, u odnosu na samo jedan u An-12.

Teretna kabina An-22

Ovaj veliki teretni avion ima raspon krila od 64,40 m, dužinu 57,8 m, opremljen je s četiri turbo-elisna motora Kuznjecov od po 11 185 kW (15 000 KS) s dvostrukim elisama što mu je omogućavalo postizanje maksimalne brzine od 740 km/h i dolet od oko 5 000 km, nosivost oko 80 tona.

Takođe ima sposobnost poletanja sa nepripremljenih, neasfaltiranih, i kratkih pista. Ovo se postiže četiri para kontra-rotirajući elisa, sličnih onima na Tupolev Tu-114. Motori generišu značajan potisak, i proizvode uzgon nad krilima i na velikim duplim prorezima na zakrilcima. Stajni trap je ojačan za grube podloge, u ranim verzijama pritisak pneumatika može se promeniti u letu za optimalno sletanje, iako je ta funkcija je uklonjena u kasnijim modelima.

Kontrarotirajući turboelisni motor Kuznjecov NK-12MA na aeromitingu MAKS pored Moskve, 2009. godine

An-22 prati tradicionalni dizajn sa visoko montiranim krilima iznad trupa. Raspolaže velikim teretnim prostorom, dimenzije 33 m dužine i korisne zapremine 639 m³. Predni deo trupa, kabina je u potpunosti pod pritiskom i obezbeđuje prostor za 5 do 8 posade i do 28 putnika, ali je teret prostor je pod pritiskom samo 0,245 bara. Ovo omogućava da se zadnja teretna vrata otvore tokom leta, za iskrcavanje desanta. Kao i An-12, avion ima kružni poprečni presek trupa.

Dva vertikalna stabilizatora na repu aviona i rampa teretnog prostora za iskrcavanje tehnike 1967. godine

An-22 ima opšti izgled proširene verzije ranije An-12, osim što je opremljen duplim repnim stabilizatorom. Ovo daje bolje performanse i smanjuje visinsko ograničenje za hangare. Takođe treba spomenuti veliki učinak smanjenja pritiska mase na vrhu svakog repa.

Varijante

Stakleni nos An-22, muzej avijacije Monjino

• An-20 - prvi prototip

Tri originalna su prototipovi izgrađene u Antonovoj fabrici u Kijevu, sa staklenim nosom.

Tri An-22 u aeromuzeju Migalovo pored Tveri

• An-22

Početna proizvodnja varijanta sa spoljnim sistemom starta motora, 37 je napravljeno u Taškentu.

An-22A Ruskog ratnog vazduhoplovstva

• An-22A

Poboljšana varijanta sa sposobnosću sopstvenog starta motora, modifikovan električni sistem, ažurirani su radio i navigaciju oprema. 28 ih je proizvedeno u Taškentu.

Tri vertikalna stabilizatora An-22PZ reg. br. UR-64459

• An-22PZ

Konverzija dva AN-22s da nose krila sekcije trupa aviona ili krila Antonov An-124 ili Antonov An-225 napolju iznad trupa. Opremljen je sa trećim vertikalnim stabilizatorom.

An-22 «amfibija»

Nekoliko drugih An-22 varijanti su projektovani i izgrađeni u ANTK Antonov, ali nikada nisu ušli u serijsku proizvodnju. Pre svega amfibijski, kao balistička raketna platforma. Zatim sa nuklearnim reaktorom, sa širikim trupom prečnika 9,6 m i An-122 nosivosti 120 tona.

Predložena je i verzija civilnog putničkog aviona, sa dve palube, sposobna za sedenje 724 putnika, ali nije izgrađena. (Poređenja radi, tipičan Boing 747 može nositi 400-500 putnika.)

Literatura

• Stroud, John (1968). Soviet Transport Aircraft since 1945. London: Putnam. ISBN 978-0-370-00126-5. 
• Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (na jeziku: (jezik: nemački)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)