Apostrofa
реторичка фигура речи/говора
Apostrofa (grč. ἀποστροφή, apostrophé — „odvratiti se”, „odustati”)[1] usklična je stilska figura.[2] Pojavljuje se kad se govornik prestaje obraćati publici (npr. u predstavi) i usmerava govor trećoj strani, kao što je suparnički parničar ili neka druga osoba, ponekad odsutna sa scene. Često je primalac personifikovani apstraktni kvalitet ili neživi predmet.[3][4] U dramskim delima i poeziji napisanim ili prevedenim na engleski, takva stilska figura često se predstavlja vokativnim uzvikom „O”. Pesnici mogu apostrofirati voljenu, muzu, Boga, ljubav, vreme ili bilo koji drugi pojam koji ne može da govori u stvarnosti.[5][6][7]
Primeri uredi
- „Ti, slavno sunce!” — Semjuel Tejlor Kolridž, This Lime Tree Bower.[8]
- „O prijatelji moji, nema prijatelja!” — Mišel de Montenj, izvorno pripisan Aristotelu.[9]
Reference uredi
- ^ „Definition of Apostrophe”. Dictionary.com. Pristupljeno 24. 2. 2018.
- ^ „Apostrophe”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 2 (11 izd.). 1911. str. 205.
- ^ Hays, J. Daniel; Duvall, J. Scott (1. 9. 2011). The Baker Illustrated Bible Handbook (Text Only izd.). Baker Books. str. 891. ISBN 978-1-4412-3785-9.
- ^ Ford, Margaret L. (1984). Techniques of Good Writing. Irwin Pub. str. 27. ISBN 978-0-7725-5001-9. Pristupljeno 8. 8. 2013.
- ^ „Apostrophe (poetry)”. Grammarist.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 25. 2. 2018.
- ^ „The Apostrophe”. English Literature and Composition (na jeziku: engleski). 4. 2. 2013. Pristupljeno 25. 2. 2018.
- ^ Ridderstrøm, Av Helge (21. 11. 2016). „Apostrofe” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 25. 2. 2018. g. Pristupljeno 25. 2. 2018.
- ^ Greenblatt, Stephen (2006). The Norton Anthology of English Literature Ed. 8, Vol. D. New York: Norton. str. 429.
- ^ „Politics of friendship (Cover Story)”. American Imago. 22. 9. 1993.
Spoljašnje veze uredi
