Arebica

Arebica ili arabica varijanta je persijskog pisma koju su koristili Bosanski muslimani. U upotrebi je bila između 15. i 19. vijeka i često je kategorizovana kao dio alhamijado književnosti. Prije Prvog svjetskog rata bilo je nekoliko neuspješnih pokušaja Bosanskih muslimana da usvoje arebicu kao treće zvanično pismo, pored ćirilice i latinice.

Arebica
Tip	abdžad
Vremenski period	između 16. i 19. vijeka
Porodica	prasinajsko feničansko aramejsko sirijsko nabatejsko arapsko persijsko arebica
Pravac	zdesna nalijevo
ISO 15924	Arab, 160
Unikod naziv	Arabic

Osim u književosti, arebica je korištena u vjerskim školama i administraciji, mada u mnogo manjoj količini od drugih pisama.

Porijeklo

Arebica je zasnova na varijanti persijskog pismo koje je korišteno u Osmanskom carstvu (osmansko pismo), sa dodatnim slovima za glasove c, lj i nj, koja se ne nalaze ni u arapskom, ni u persijskom, a ni u osmanskom pismu. Puna slova su na kraju uvedena sa sve samoglasnike (kao u kurdskom arapskom pismu), što arebicu čini pravim pismom, za razliku od persijske osnove.

Savremena upotreba

Prvi književno rad objavljen na arebici od 1941. godine je strip „Hadži Šefko i hadži Mefko” objavljen 2005. godine (autor Amir el Zubi i Meliha Čikak el Zubi). Autori su napravili neznatne izmjene u pismu.

Prva knjiga na arebici sa ISBN kodom je „Epohe fonetske misli kod Arapa i arebica”, a objavio ju je u Beogradu u aprilu 2013. godine mr. Aldin ef. Mustafić. Ova knjiga predstavlja kompletnu standardizaciju Čauševićeve verzije, a istovremeno je i udžbenik za visoko obrazovanje.

Pismo

Konačnu verziju arebice osmislio je Mehmed Džemalud Čaušević na kraju 19. vijeka. Njegova verzija arebice naziva se matufovica, matufovača ili mektebica.

Ćirilica	Latinica	Arebica
		Kontekstualne forme			Izolovani
		Konačne	Srednje	Početne
А а	A a	ـآ‎		آ‎
Б б	B b	ـب‎	ـبـ‎	بـ‎	ب‎
В в	V v	ـو‎		و‎
Г г	G g	ـغ‎	ـغـ‎	غـ‎	غ‎
Д д	D d	ـد‎		د‎
Ђ ђ	Đ đ	ـج‎	ـجـ‎	جـ‎	ج‎
Е е	E e	ـە‎		ە‎
З з	Z z	ـز‎		ز‎
Ж ж	Ž ž	ـژ‎		ژ‎
И и	I i	ـاٖى‎ ـٖى‎	ـاٖىـ‎ ـٖىـ‎	اٖىـ‎	اٖى‎
Ј ј	J j	ـي‎	ـيـ‎	يـ‎	ي‎
К к	K k	ـق‎	ـقـ‎	قـ‎	ق‎
Л л	L l	ـل‎	ـلـ‎	لـ‎	ل‎
Љ љ	Lj lj	ـڵ‎	ـڵـ‎	ڵـ‎	ڵ‎
М м	M m	ـم‎	ـمـ‎	مـ‎	م‎
Н н	N n	ـن‎	ـنـ‎	نـ‎	ن‎
Њ њ	Nj nj
O o	О о	ـۉ‎		ۉ‎
П п	P p	ـپ‎	ـپـ‎	پـ‎	پ‎
Р р	R r	ـر‎		ر‎
С с	S s	ـس‎	ـسـ‎	سـ‎	س‎
Т т	T t	ـت‎	ـتـ‎	تـ‎	ت‎
Ћ ћ	Ć ć
У у	U u	ـۆ‎		ۆ‎
Ф ф	F f	ـف‎	ـفـ‎	فـ‎	ف‎
Х х	H h	ـح‎	ـحـ‎	حـ‎	ح‎
Ц ц	C c	ـڄ‎	ـڄـ‎	ڄـ‎	ڄ‎
Ч ч	Č č	ـچ‎	ـچـ‎	چـ‎	چ‎
Џ џ	Dž dž	ـج‎	ـجـ‎	جـ‎	ج‎
Ш ш	Š š	ـش‎	ـشـ‎	شـ‎	ش‎

Napomene

• ^a Dijakritici ispod ا‎ javljaju se na slovima kojima prethod ى‎.
• ^b Mustafić koristi ڃ‎ i ݩ‎ umjesto i za Ћ ћ/Ć ć i Њ њ/Nj nj.
• ^c Mustafić koristi ݗ‎, dok Amir el Zubi i Meliha Čikak el Zubi koriste ڠ‎ za Ђ ђ/Đ đ.

Ligature

Kao i standardno arapsko pismo, kada ا‎ veže ل‎ ili ڵ‎ umjestih datih znakova koriste se posebne ligature.

Ćirilica	Latinica	Arebica
		Kontekstualne forme			Izolovani
		Konačne	Srednje	Početne
ла	la	ـلا‎		لا‎
ља	lja	ـڵا‎		ڵا‎

Primjer

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, član 1.

Arebica	سوا ڵۆدسقا بٖىڃا راݗايۆ سە سلۉبۉدنا وٖ يەدناقا ۆ دۉستۉيانستوۆ وٖ پراوىما. ۉنا سۆ ۉبدارەنا رازۆمۉم وٖ سوۀشڃۆ وٖ ترەبا دا يەدنۉ پرەما درۆغۉمە پۉستۆپايۆ ۆ دۆحۆ براتستوا.‎
Ćirilica	Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима. Она су обдарена разумом и свјешћу и треба једни према другима да поступају у духу братства.
Latinica	Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i svješću i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu bratstva.

Vidi još

• Alhamijado
• Bjelorusko arapsko pismo
• Srpska ćirilica
• Gajica
• Mehmed Hevaija Uskufija

Literatura

• Keith Brown, ur. (2005). Encyclopedia of Language and Linguistics (2 izd.). Elsevier. ISBN 978-0-08-044299-0. 
• „Arebica”. Enciklopedija leksikografskog zavoda. Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod. 1966. 

Spoljašnje veze

• Osmanska / arapska tastatura (uključujući simbole arebice)
• „Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima” na arebici