Aristagora

Aristagora je bio tiran Mileta krajem 6. veka i početkom 5. veka pre nove ere. Odgovoran je za niz događaja, koji su doveli do Jonskog ustanka i Grčko-persijskih ratova.

Postaje tiran Mileta

Aristagorin stric Histijej bio je pre njega tiranin Mileta i pomagao je Dariju Velikom 513. p. n. e. prikom Darijevog pohoda na Skite. Kada mu je kralj Darije ponudio da ga nagradi, on je tražio i dobio jedan posed u Trakiji. Megabaz je smatrao da je opasno da Histijej osniva grad u Trakiji, pa je nagovorio Darija da pozove Histijeja na persijski dvor. Na persijskom dvoru Darije Veliki postavio ga je kao svog savetnika. Tada je Aristagora postavljen za tirana Mileta na preporuku njegovog strica Histijeja.

Opsada Naksosa

Ostrvo Naksos se isticalo bogatstvom. Narod je proterao nekoliko aristokrata sa Naksa i oni su pobegli na Milet. Zamolili su 500. p. n. e. Aristagoru da im pomogne da uz pomoć njegove vojske preuzmu kontrolu nad Naksom. Aristagora je rekao da će mu trebati pomoć Persijanaca, da bi osvojio Naksos. Izbegle aristokrate Naksosa ponudile su da pokrivaju troškove izdržavanja vojske. Aristagora se obratio satrapu Artafernu i objasnio mu je da se osvajanjem Naksosa kraljevska vlast može proširiti i na ostala Kikladska ostrva, koja priznaju vrhovnu vlast Naksa. Persijanci su opremili flotu od 200 troveslarki. Za komandanta su imenovali Megabata. U Miletu im se priključio Aristagora sa jonskim Grcima i izbeglicama sa Naksosa. Krenuli su 499. p. n. e. u pohod na Naksos. Na putu prema Naksu Megabat i Aristagora su se posvađali. Aristagora je rekao da Megabat treba da sluša njegova naređenja. Prema Herodotu Megabat se naljutio pa je poslao nekoliko ljudi da jave stanovnicima Naksa da se sprema napad. Pošto su stanovnici Naksa saznali za pohod protiv njih pripremili su se za dugotrajnu opsadu. Sa polja su pokupili sve što su imali i snabdeli su se hranom i vodom za očekivani rat. Kada su došli Aristagora i Megabat naišli su na dobro utvrđen grad. Opsedali su ga puna četiri meseca. Kada su Persijanci potrošili sav svoj novac i mnogo Aristogorinog novca, oni su se povukli, a pre toga su sagradili jednu tvrđavu za izbeglice sa Naksosa.

Aristagora potiče Jonski ustanak

Nakon neuspešne opsade Naksa Aristagora je bio u velikim problemima. Nije mogao da ispuni obećanje, koje je dao Artafernu, a osim toga morao je da snosi velike troškove izdržavanja vojske. Izgledalo je da bi ga zbog svega toga mogli da smene sa položaja tirana Mileta. Pošto se bojao da ostane bez vlasti on je odlučio da podigne ustanak protiv Persijanaca. Njegov stric Histijej takođe je bio nezadovoljan u Suzi i poslao je Aristagori poruku da digne ustanak. Aristagora se dogovarao sa ostalim zaverenicima i svi sem istoričara Hekateja bili su za to da se digne ustanak. Kada su doneli odluku o ustanku onda je Aristagora poslao svoje ljude u Mijunt, gde je bila usidrena flota nakon opsade Naksosa. U Mijuntu su pohvatali nekoliko jonskih tirana i tada je došlo do otvorenog ustanka. Da bi pridobio narod Mileta na pobunu protiv Persije Aristagora se odrekao tiranije i ponovo je uspostavio demokratiju. Aristagora je jedne tirane proterao, a druge je predao gradovima. Neki tirani su tada ubijeni, a većina je proterana iz jonskih gradova, u kojima je uspostavljena demokratija.

Putuje u Spartu i Atinu da traži podršku

Aristagora je putovao u Grčku da bio dobio podršku od Grka. U Sparti se sastao sa spartanskim kraljem Kleomenom. Pokušao je da ga pridobije da pomogne Jonski ustanak protiv Persije. Nije uspeo da nagovori Kleomena da Sparta pomogne jonskim gradovima.

Aristagora se nakon Sparte zaputio u Atinu. Atina je u to vreme bila oslobođena od tirana Hipije. Aristagora se obratio Atinjanima spomenuvši da su Milećani poreklom iz Atine. Govorio je Atinjanima da je Azija izuzetno bogata i da će Persijance lako savladati. Atinjani su pristali da pomognu Jonski ustanak, pa su kao pomoć poslali 20 ratnih brodova. Aristagora je dobio podršku i od Eretrijaca, koji su mu poslali pet brodova.

Pohod na Sard

Aristagora je organizovao pohod na Sard 498. p. n. e. U tom pohodu učestvovalo je pored Jonaca i 20 atinskih i 5 eretrijskih brodova. Aristagora nije lično komandovao tim pohodom, nego je vojsku stavio pod komandu svoga brata. Jonci su sa flotom doplovili do Efeza, tu su usidrili brodove, iskrcali se i krenuli na Sard. Zauzeli su celi Sard osim citadele, u kojoj je bio Artafern sa dosta jakim snagama. Tokom borbi vatra se raširila gradom i celi Sard je izgorio. Persijanci, očajni i opkoljeni vatrom izašli su na trg i primorali Grke na povlačenje iz Sarda. Persijancima U Sardu je ubrzo stigla i pomoć, pa su krenuli za Grcima, koji su se povlačili. Kod Efeza je došlo do bitke, u kojoj su Persijanci do nogu potukli Grke. Jonski Grci su nakon toga pobegli u svoje gradove.

Atinjani se povlače

Atinjani su nakon toga okončali svoj savez sa jonskim Grcima, jer se pokazalo da Persijanci nisu lak plen, kako im je Aristagora ranije tumačio. Aristagora ih je molio da mu hitno upute pomoć, ali oni su odbijali. Nakon toga jonski Grci su zauzeli Vizantion i ostale gradove na Helespontu. Pridobili su i veći deo Karije.

Persijska kontraofanziva

Persijske snage su se reorganizovale 497. p. n. e. Tri Darijeva zeta Dauriz, Himej i Otan su zapovedala sa tri vojske. Dauriz je krenuo na Helespont i tu je zauzimao gradove. Nakon toga krenuo je s vojskom na Kariju. Himej je krenuo u Propontidu, pa je otišao na Helespont i tu je pokorio Eolce. Artafern i Otan su krenuli na Joniju i Eoliju. Zauzeli su Klazomenu i Kimu.

Aristagora beži iz Jonije

Aristagora je odlučio da pobegne, pa je sazvao svoje pristalice i predlagao je da se u slučaju bega odsele na Sardiniju ili Trakiju. Odlučio je da pobegne u grad Mirkin u Trakiji. Taj grad je Histijej svojedobno dobio od Darija. Aristagora je sa svojim pristalicama otišao u Trakiju. Aristagoru su ubili Tračani i uništili mu vojsku.

Vidi još

• Grčko-persijski ratovi
• Jonski ustanak
• Histiej