Arijarat V

Arijarat V Filopator (grč. Ἀριαράθης Εὐσεβής Φιλοπάτωρ) je bio kralj Kapadokije od 163. p. n. e. do 130 (126) p. n. e.

Arijarat V
Lični podaci
Datum rođenja	2. vek p. n. e.
Datum smrti	2. vek p. n. e.
Porodica
Potomstvo	Ariarathes VI of Cappadocia
Prethodnik	Ariarathes IV
Naslednik	Ariarathes VI

Poreklo

Sin je kralja Kapadokije Arijarata IV i seleukidske princeze Antiohije, ćerke Antioha III Velikoga. Njegova majka Antiohija u početku braka sa njegovim ocem Arijaratom IV nije imala dece, pa mu je zbog toga podmetnula dva lažna sina: Arijarata i Oroferna. Međutim kasnije je prestalka da bude jalova, pa je rodila dve ćerke i Arijarata V, koji se tada nazivao Mitridat.

Kralj Kapadokije

Prema Liviju bio je obrazovan u Rimu, ali postoji mogućnost da ga je Livije zamenio sa njegovim podmetnutim bratom. Prema Euzebiju školovao se u Atini, gde je izgleda postao prijatelj budućega kralja Pergama Atala II Filadelfa. Prema Diodoru bio je posvećen filozofiji, pa je Kapadokija toga vremena postala mesto gde su dolazili mnogi učeni ljudi. Nasledio je svoga oca 163. p. n. e., kada je postao kralj Kapadokije. Odmah po dolasku na vlast obnovio je prijateljstvo i savez sa Rimom, pa je smatrao da mu je kraljevina obezbeđena stečenom naklonošću Rimljana. Jermenski kralj Artaksija I mu je predložio da podele Sofenu duž gornjega Tigra, ali on je na tron Sofene postavio marionetskoga kralja Mitrobuzana. Ptolemej od Komagene pokušao je da osvoji kapodokijski grad Melitu, ali Arijarat ga je uspešno odbio. Uputio je i poslanike seleukidskom regentu Lisiji, od koga je tražio posmrtne ostatke majke i sestre, koje su ubijene u Antiohiji. Nije iznosio optužbe protiv počinilaca zločina, da ne bi naljutio Lisiju.

Gubitak trona i ponovni povratak na vlast

Seleukidski kralj Demetrije I Soter ponudio je Arijaratu da se oženi Demetrijevom sestrom Laodikom V, udovicom makedonskoga kralja Perseja. Arijarat nije želeo da razočara Rim, pa je odbio to venčanje. Odbijanje je razljutilo Demetrija I Sotera, koji je nakon konsolidacije vlasti u Siriji tražio način da povrati kontrolu nad izgubljenim seleukidskim teritorijama. Počeo je da napada susede i širi teritoriju. Podržao je Arijaratova podmetnutoga brata Oroferna u njegovim naporima da se domogne kapadokijskoga trona. Arijarat je do tada uživao podršku tasta Eumena II, ali Eumenova smrt oslabila je Kapadokiju i Arijarata. Arijarat je 159/158. p. n. e. bio lišen trona i pobegao je u Rim, gde je onda tražio podršku. U Rim su stigli Demetrijevi i Orofernovi predstavnici da bi se odbranili od Arijaratovih optužbi. Rimljani su vratili Arijarata na vlast, ali po njihovoj odluci Orofern i Arijarat je trebalo da zajedno vladaju. Zajednička vlast nije dugo trajala pošto je Arijarat uz Atalovu II podršku postao jedini vladar Kapadokije.

Učešće u ratovima na strani Pergama

Tokom 154. p. n. e. pomagao je Atalu II, kralju Pergama, u njegovom ratu sa bitinijskim kraljem Prusijom II. Svoga sina Demetrija poslao je na čelu vojske, koja je došla Atalu u pomoć. Atalu u pomoć stigao je i Mitridat IV od Ponta, kralj Ponta, a Rimljani su neuspešno pokušali da posreduju. Zbog Prusijine neposlušnosti vršili su pritisak na razne gradove da raskinu savez sa Prusijom i da pređu Atalu. Arijarat je tokom 152. p. n. e. zajedno sa Ptolemejem VI Filometorom i Atalom II pomagao da se uzurpator Aleksandar Bala domogne seleukidskoga trona i da svrgne Demetrija I Sotera.

Pogibija

Učestvovao je u ratu, koji je Rim vodio protiv pergamskoga kralja Eumena III (Aristonika ). Poginuo je 130. p. n. e. u tome ratu. Rimljani su zbog njegovih zasluga u tome ratu Kapadokiji pripojili Likaoniju i Kilikiju. Bio je oženjen Nisom od Kapodokije, ćerkom Farnaka I od Ponta i sa njom je imao šestoro dece. Nisa je želela da kontroliše vlast kao regent, pa je sa izuzetkom Arijarata VI pobila svu svoju decu. Narod je nju kasnije ubio zbog njene surovosti, a krunu je nasledio jedini preživeli sin Arijarat VI.

Vidi još

• Kapadokija
• Arijarat IV

Izvori

• Apijan, Sirijski ratovi Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. novembar 2015)
• Justin
• Polibije, Istorije
• Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka
• Knjige Makavejske, prevod episkopa Atanasija