Википедија

Arno HD-41H

Arno HD-41H/Hanriot HD.41H (franc. Hanriot HD-41H) je francuski dvosedi hidroavion, jednomotorni dvokrilac koji se proizvodio 20-ih godina 20. veka u francuskoj firmi Avioni Arno i u Jugoslaviji Fabrika aeroplana i hidroaviona Zmaj iz Zemuna.[1][2]

Arno HD-41H
Arno HD-41H
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1926
Dužina8,46
Razmah krila10,26
Visina3,25
Površina krila34,90
Prazan725
Normalna poletna1.000
Klipno-elisni motorSalmson 9As
Snaga88 kW
Maks. brzina na Hopt105 km/h
Maks. brzina na H=0130 km/h
Dolet400 km
Plafon leta3.500 m
Brzina penjanja600 m/min

Projektovanje i razvoj uredi

 
avion Anrio HD-41H u tri projekcije

Avion Arno HD-41H je jedan od tipova aviona Arno H-41 koji je nastao unapređenjem verzije aviona Arno HD-17. Razlika između ovih aviona je samo u motoru, tj. motor Klerget 9V (franc. Clerget 9B) snage 100kW kod Arno HD-17 zamenjen je motorom Salamson 9As (franc. Salmson 9Ас) snage 90kW. Prvi avion je napravljen 1925. godine kada je izvršen i prvi probni let. Ukupno je napravljeno šest tipova ovih aviona:

  • H-41 - dvoseda varijanta avion za obuku,
  • H-410 - verzija sa Loren 5Ra mototom (napravljeno 5 primeraka),
  • H-411 - verzija sa Salmson 7As motorom (napravljeno 2 primerka),
  • LH-412 - verzija sa Loren 5Pb motorom (napravljeno 4 primerka + 3 prepravljena H.410),
  • HD-41H - hidroavion sa Salmson 9As motorom (napravljeno 12 primeraka + 10 primeraka napravljeno po licenci u jugoslovenskoj firmi Fabrika aeroplana i hidroaviona Zmaj. Na 3 primeraka aviona proizvedenih u jugoslovenskom „Zmaj"-u, 1932. godine izvršena je konverzija motora umesto motora Salmson 9As ugrađeni su motori Valter Mars 145 KS,
  • H-40S - Sanitetska verzija sa Salmson motorom snage 88 kW motorom (napravljeno 12 primeraka 1926. god. + korišćen u Jugoslovenskom kraljevskom ratnom vazduhoplovstvu (JKRV) od 1926 do 1936. god,)

Tehnički opis uredi

 
Motor Salmson 9 AC aviona Anrio HD-41H
 
Motor Valter Mars ugrađen na hidroavion Anrio HD-41H

Avion Arno HD-41H je jednomotorni dvokrilni dvosedi hidroavion. Avion je potpuno drvene konstrukcije.

Trup je rešetkasta konstrukcija presvučena platnom a prednji deo trupa na koga je pričvršćen vazduhom hlađeni radijalni (zvezdasti) motor je obložen limom. Poprečni presek trupa je parvougaonog oblika.

Pogonska grupa Na ovim avionima su se obično koristili radijalni vazduhom hlađeni motori Salmson od 120 KS i jači Valter Mars od 145 KS. Elisa koja pokreće avion je dvokraka, napravljena od drveta fiksnog koraka.

Krila su četvrtastog oblika sa po dva para upornica sa svake strane i pritegnuta zateznicama od čeličnih užadi. Krilca ima i na gornjim i donjim krilima. Krila su drvene konstrukcije presvučena platnom

Stajni trap je fiksan konvencionalnog tipa sa dva plovka umesto točkova koja mu omogućavaju sletanje i poletanje sa vodenih površina.[3][4][5]

Operativno korišćenje uredi

Avion Arno HD-41H je pored korišćenja u mornarici Francuske još korišćen u mornaricama Grčke, Portugalije i Jugoslavije. Pored osnovne namene, obuke i trenaže pilota avion je korišćen za izviđanje i kao avion za vezu. U upotrebi je bio do kraja Drugog svetskog rata.

Hidroavioni (hidroplani) Arno HD-41H korišćeni su u jugoslovenskom pomorskom vazduhoplovstvu u školama PV (Pomorskog vazduhoplovstva) posle osnovne obuke na avionima Ikarus ŠM (Šimikama), kao neka vrsta prelaznog hidroaviona na veće i teže mašine.[6] Prva četiri aviona su isporučena polovinom 1927. godine, sledeća dva u jesen iste godine a poslednja 4 primerka u maju 1928. godine. Postojao je plan da se kod 6 ovih aviona motori Salmson od 120 KS zamene snažnijim čehoslovačkim motorima Valter Mars od 145 KS. Zamena je počela zime 1931/32. godine u radionici II Hidroplanske komande u Divuljama. Pošto je komanda PV imala na raspolaganju samo 8 ovih motora jedan je bio u rezervi 3 su ugrađena na avione Arno HD-41H a 4 motora su ugrađena u avione Fizir FN koji su popularno zvani „Mali Fizir“ ili „Fizir Mars"[7][8] Služba aviona Arno HD-41H je trajala nešto više od 10 godina a poslednji primerci su povučeni iz upotrebe 1939. godine. Nosili su oznake ŠH (Školski Hidroplan) sa brojevima od 63 do 72. Jedan od aviona ovog tipa posle povlačenja iz vojne službe, Pomorsko vazduhoplovstvo je poklonilo Središnoj upravi Aero-kluba „Naša Krila“ koji je 5. juna 1938. godine registrovan u Civilnom registru aviona [8][9] sa oznakom YU-PFI. Ovaj avion su Italijani zarobili u toku Aprilskog rata 1941. godine i posle toga mu se gubi svaki trag.

Osobine aviona Arno HD-41H uredi

Opšte karakteristike uredi

  • Motor - 1 x 88 kW Salmson 9As,
  • Elisa - dvokraka,
  • Razmah krila - 10,26 m,
  • Površina krila - 34,90 m²,
  • Dužina aviona - 8,46 m,
  • Visina aviona - 3,25 m,
  • Težina praznog aviona - 725 kg,
  • Težina punog aviona - 1.000 kg,
  • Posada - 2 člana.
  • Stajni trap - Fiksan

Performanse uredi

  • Maksimalna brzina - 130 km/h,
  • Putna brzina - 105 km/h,
  • Najveći dolet - 400 km,
  • Plafon leta - 3.500 m.

Zemlje koje su koristile ovaj avion uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Veljović, Živan (1972). Pet decenija Zmaja (na ((sr))). YU-Beograd: IPM Zmaj Zemun.
  2. ^ „Anrio HD-41H”. Arhivirano iz originala 26. 04. 2014. g. Pristupljeno 26. 04. 2014. 
  3. ^ Lučić, Dušan (1936). Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Novi Sad: Vazduhoplovni Glasnik. 
  4. ^ „Hanriot HD-41H Hydravion d'entrainement” (na jeziku: (jezik: francuski)). www.aviafrance.com. Pristupljeno 6. 6. 2010. 
  5. ^ „H-41” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 6. 6. 2010. 
  6. ^ Ilić, Vidosava (3/2004). „Škole vojnog vazduhoplovstva Kraljevine SHS/Jugoslavije“. Let - Flight 3: pp. 88–106. ISSN 1450-684X
  7. ^ Petrović, Ognjan M. (3/2004). „Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo II: 1931 – 1941)". Let - Flight 3: pp. 30–87. ISSN 1450-684X
  8. ^ a b Školski hidroplan Anrio U.41(Hanriot H.41H) (((sr))). paluba.info.
  9. ^ Golden Years of Aviation - Civil Aircraft Register - Yugoslavia (((en))). www.goldenyears.ukf.net/reg_YU.

Literatura uredi

  • Veljović, Živan (1972). Pet decenija Zmaja (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: IPM Zmaj Zemun. 
  • Mikić, Sava (1993). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva. Beograd: Štamparija D. Gregorić. 
  • Lučić, Dušan (1936). Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Novi Sad: Vazduhoplovni Glasnik. 
  • Janić, Čedomir; Simišić, Jovo (2007). Više od letenja - Osam decenija Aeroputa i JAT-a. Beograd. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Oštrić, Šime (14. 09. 2007). Leteći Čunovi: Čamci koji lete - letjelice koje plove (na jeziku: (jezik: srpski)). M. Micevski. SRB-Beograd: Galerija '73. 
  • Đokić, Nebojša; Nadoveza, Branko (2017). Vazduhoplovna industrija Kraljevine SHS. Beograd: Metafizika. ISBN 978-86-7884-210-8. 
  • Petrović, Ognjan M. (2000). „Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo I : 1918 – 1930)”. Let - Flight (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 2: 21—84. ISSN 1450-684X. 
  • Petrović, Ognjan M. (2004). „Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo II: 1931 – 1941)”. Let - Flight (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 3: 30—87. ISSN 1450-684X. 
  • Ilić, Vidosava (2004). „Škole vojnog vazduhoplovstva Kraljevine SHS/Jugoslavije”. Let - Flight (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 3: 88—106. ISSN 1450-684X. 
  • Uzelac, Milan (2004). „Memoar o organizaciji vazduhoplovstva u Kraljevstvu Srba, Hrvata i Slovenaca”. Let - Flight (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 3: 139—157. ISSN 1450-684X. 
  • Ledet, Michel (1993). „L Aeronautique Navale Yugoslave de 1920 a 1941.”. Avions (na jeziku: (jezik: francuski)). FR-Outreau: Lela Presse. ISSN 1243-8650. 
  • Lučić, Dušan (1936). Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Novi Sad: Vazduhoplovni Glasnik. 
  • Đokić, Nebojša; Radovanović, Radovan (2017). „STVARANjE VAZDUHOPLOVSTVA KRALjEVINE SHS I FORMIRANjE RATNE DOKTRINE”. Zapisi (na jeziku: (jezik: srpski)). Požarevac: Istorijski Arhiv Požarevca. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 

Spoljašnje veze uredi

 
Arno HD-41H na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Арно_HD-41H&oldid=27556715”