Aurora (boginja)
Aurora (lat. [au̯ˈroːra]) je rimska boginja zore i jutra. Kći je Titanide i Hiperiona (ili je prema Ovidiju mogla biti i Palantova kći).[1] Žena je trojanskog princa Titona i majka etiopskog kralja Memnona (kao svoj pandan). Njena deca su takođe i brojni vetrovi (što se retko spominjalo, jer fleksibilnost veze sa njenim pandanom Eojom u ovom slučaju nije toliko jasna), a brat i sestra njeni su: sunce- Sol i mesec- Luna. Ona predstavlja pandan Eoje u grčkoj mitologiji.
Mitologija uredi
Svakog jutra Aurora izranja iz okeana i preleće preko neba otvarajući Suncu vrata istoka i obznanjujući osvit novog dana. Smatra se i majkom jutarnje zvezde (morning star) Lucifera, čije ime doslovno znači Svetlonoša. Takođe predstavlja onu koja se stara o sumraku dok ga ne preuzme njegova majka.[2]
Ime Aurora u prevodu znači zora, ili rađanje Sunca. Njeno ime se može dovesti u vezu sa latinskom rečju aurum, što označava zlato, poput sjajnosti osvita zore.
Često je prikazivana u poeziji sa svojim ljubavnikom, Titonom. Titon je bio trojanski princ, koga je Aurora iz siline svoje ljubavi pretočila u božanstvo; naime, ona je želela da plam njihove ljubavi nikada ne zgasne, te je Jupitera zamolila da Titona pretvori u božanstvo. Svome mužu je izmolila večan život, ali nije i večnu mladost, te je on kroz večnost ostao zauvek star.[2]
Prikazivanje uredi
Pored toga što nema konkretnu mitologiju koja je razlikuje od grčkog pandana, ona je pominjana u ljubavnoj poeziji sa Titonom, ali je takođe pominjana i u Homerovoj Ilijadi.
U Ovidijevim "Metamorfozama", on je opisuje kao večno mladu boginju, koja se u rano jutro budi kako bi u svojim kočijama jašući ispred Sunca dovela svetlost dana na osvitu zore. Prema njemu, imala je ljubičasti plašt koji se iza nje širi, dok su se ispred njenih kočija prostirale ruže. Drugi su je poput Eoje prikazivali sa velikim, belim krilima.
Polarno svetlo uredi
Naziv za polarnu svetlost na Severnom polu je aurora borealis, a na Južnom polu aurora australis. Polarna svetlost nastaje sudaranjem atoma i elektrona u jonosferi koji svojim haotičnom kretanjima izazivaju nastanak ove svetlosti koja ima ljubičastu nijansu, nalik Aurorinom plaštu.