Austrijska galerija Belvedere

Austrijska galerija Belvedere jedna je od muzoloških ustanova Beča smešten u gornjoj i donjoj palati Belvedere, u Beču, u Austriji. Kao jedna od najreprezentativnijih baroknih znamenitosti u Austriji a verovatno i Evropi, palata je proglašena za svetsku baštinu UNESKO-a.

Austrijska galerija Belvedere
Österreichische Galerie Belvedere
Osnivanje	1903.
Lokacija	Beč Austrija
Vrsta	muzej i galerija
Posetioci	1.154.031 (2016)
Direktor	Agnes Husslein-Arco
Adresa	Prinz Eugen-Straße 27, Beč
Veb-sajt	www.belvedere.at

Pored Donjeg i Gornjeg Belvedera, muzej ima svoje postavke i na lokacijama u gradskoj palati princa Eugena, palati Belvedere 21 (Belvedere 21), kao i u muzeju Gustinus Ambrosi (Gustinus Ambrosi Museum).

Položaj i razmeštaj

Galerija je smeštena u Belvedereu (nem. Schloss Belvedere, ital. lep vidik) kompleksu baroknih palata u Beču, podignutih za vreme Eugena Savojskog u bečkom trećem becirku (nem. Bezirk, bečke gradske opštine) koji se isto zove Landštrase (Landstraße). Kompleks se nalazi jugoistočno od starog gradskog središta (zvanog unutrašnji grad, nem. [Innenstadt] , sa katedralom Svetog Stefana, Hofburgom itd.), a u neposrednom susedstvu je palata Švarcenberg. Palate Gornji Belvedere i Donji Belvedere, uz pripadajući park, grade jedan od nalepših baroknih ansambla na svetu.

Istorija

Palata Belvedere prvobitno je bile letnja rezidencija princa Eugena Savojskog

Palata Belvedere bile su letnja rezidencija princa Eugena Savojskog (1663–1736). Posle kupovine zemljišta 1697. godine, princ Eugen je prvo uredio veliki park, a zatim i izgradnju prigradskog letnjikovca započeo 1714. godine. Prvo su otpočeli radovi na gradnji palate Donji Belvedere, koja je ispočetka građena kao parkovska vila, sa oranžerijom, galerijom za slike i jednim krilom za stanovanje.

Projektant i nadzornik gradnje bio je poznati austrijski barokni arhitekta Johan Lukas fon Hildebrant, Belvedere je tako postao njegovo najpoznatije delo. Desna ruka u osmišljavanju i izvedbi dvorca bio mu je venecijanski vajar Đovani Staneti (Giovanni Stanetti), koga je u Beč doveo princ Eugen zajedno sa celom majstorskom radionicom. Staneti je trebalo da osigura pravi italijanski vajarski doprinos: brojne samostojeće figure duž balustrada i parka, kao i brojne vajarske detalje po fasadama. Donji Belvedere dovršen je 1716. godine.

Fresku na kupoli u centralnoj mramornoj dvorani (Marmorsaal), oslikao je Martino Altomonte. Njegova freska slavi princa Eugena kao novog Apolona, boga lepote, umetnosti i Muza. U ovoj dvorani nalazi se i statua Apoteoza princa Eugena rad austrijskog vajara Baltasara Permosera (Balthasar Permoser). Zapadno od ove dvorane nalazi se Državna spavaća soba (Paradeschlafzimmer), bogato ukrašena štuko dekoracijama i skulpturama Domenika Parodija (Domenico Parodi), i oslikana zidnim slikama Jonasa Drentveta (Jonas Drentwett), u ovom traktu postoji takođe mramorna dvorana sa slikom na tavanici Đakoma del Poa (Giacomo del Po) iz 1720. godine. Dvorana grmaljavine, (Donnersaal), ima plafonske freske od Altomonta i arhitektonsku dekoraciju od Džaetana Fantija (Gaetano Fanti). Istočno od nje se nalazi Državna trpezarija.

Istorija muzeja od 1903.

Unutrađnjost Moderne galerije 1903. godine

Egon Šile: Portret dr Franca Martina Haberditzla, 1917.

Carsko i Kraljevsko Ministarstvo kulture i obrazovanja otvorilo je 1903. godine Modernu galeriju u Donjem Belvederu. Brojni austrijski umetnici, pre svega Karl Mol sa bečkim secesionistima, zalagali su se za osnivanje državnog muzeja savremene umetnosti.

U vreme otvaranja 1903. godine, Moderna galerija je već imala svoje kolekcije, a kamen temeljac za to postavila je Secesija donacijama prethodnih godina. O Modernoj galeriji u početku se brinuo samo ministarstvo, das bi tek je 1909. dobila svog prvog direktora, koji je promovisao nabavku umetničkih dela iz svih epoha.

U 1912. godine moderna galerija je preimenovana u Carsku i Kraljevsku austrijsku državnu galeriju. U ovom trenutku ona je već pokazivala reprezentativni presek austrijske umetnosti od srednjeg veka do prve polovine 20. veka i poslužila kao osnovna struktura današnjeg muzejskog kompleksa.

Od 1915. do impičmenta 1938. godine Franc Martin Haberditl je vodio muzej i svojom pametnom politikom nabavki postavio temelje za sakupljanje glavnih dela klasičnog modernizma. Njegov mandat takođe je uključivao proširenje Austrijske državne galerije na obe palate i reorganizaciju nekadašnje carske kolekcije od strane Hansa Tietzea .

Po završetku Prvog svetskog rata i uspostavljanju Prve republike u novembru 1918. godine, muzeji u Beču suočili su se sa velikim problemima. Nekadašnji Hofarar, državna imovina pod direktnim upravljanjem carskog suda, proglašena je imovinom republike krajem 1918. godine, a Fondacija porodice Habsburg eksproprisana je Habsburškim zakonom 1919. godine u korist države. Međutim, ugovor iz Sen Žermena je obavezao 1919. godine Austriju da vrati kolekcije koje su nekada bile u posedu nekadašnjih krunskih zemalja koje nisu pripadale novoj Republici Austriji. Stoga su se neka umetnička dela u Austrijskoj državnoj galeriji preselila u druge države naslednice monarhije. Od tada, kolekcija Belvederes jedva da sadrži po koje delo umetnika iz bivših zemalja austrijske Dvojne monarhije koje su 1918. godine postale strane zemlje.

U austrijskoj galeriji, kako su je nazivali od 1921. godine, bio je smešten barokni muzej na Donjem Belvederu (od 1923. godine), galerija 19. veka na Gornjem Belvederu (od 1924. godine) i moderna galerija u narandžastoj kući (od 1929. godine). U ovom periodu stečena su brojna važna dela, uključujući slike Gustava Klimta i Egona Šilea .

Tokom nacionalsocijalističkog režima, Moderna galerija je ostala zatvorena, a umetnička dela su deponovana, ostavljajući inventar takozvanih „ degenerisanih “ dela netaknut. Tokom 1943/44. Muzej baroka i Galerija 19. veka zatvorile su svoja vrata kako bi se zaštitila vredne umetničke kolekcije.

Posle Drugog svetskog rata Karl Garzaroli-Turnlac postavio je srednjovekovnu kolekciju u Belvedere u narandžastoj dolini donjeg Belvedera 1953. godine. Belvedere je dobio fundus za ovu kolekciju od Istorijskog muzeja, a zauzvrat je dao svoju kolekciju međunarodne umetnosti iz 19. i 20. veka ovom muzeju.

Godine 1955, nakon godina obnove Gornji Belvedere je ponovo dostupan javnosti kao muzej i u njemu su prikazana dela Gustava Klimta, Egona Šilea, Oskara Kokoške i drugih značajnih austrijskih umetnika.

Muzejsko poslovanje posle Drugog svetskog rata odlikovalo se brojnim novim akvizicijama, proširenjima i merama modernizacije. Tokom upravljanja Gerberta Frodla(1991–2006) Gornji Belvedere je u potpunosti obnovljen (1991–1996), a 2000. godine Belvedere je, kao i svi drugi savezni muzeji, dobio punu poslovnu sposobnost, ali je i dalje bio vlasništvo države.

Od nacista opljačkana umetnička dela, kontroverze i restitucije

Zlatna Adela, jedna je od slika koju je Belvedere vratio vlasniku

Nove akvizicije Muzeja od 1938. godine naovamo proveravane su istraživanjem provenijencije Belvederea i Komisije za istraživanje provenijencije od 1998.godine Međutim, što je delo istaknutije, postupci po kojima su se dala vraćala pravim vlasnicima bile su žilaviji.

Četiri stabla Egona Šilea

Nakon što je preživela holokaust Alis Morgenstern, udovica Jozefa Morgensterna (ubijenog u Aušvicu), podnela je 26. avgusta 1959. godine zahtev Pokrajinskoj poreskoj upravi Beča, Donja Austrija da joj se vrati slika Četiri stabla Egona Šilea koja prikazuje četiri stabla kestena u jesen, nastalo prema pejzažnoj tradiciji nemačkih romantičara i aludira na dela Van Goga po njegovim živopismim bojama i na delo Ferdinanda Hodlera iz 1982. Jesenje veče. U tužbi za povraćaj slike Alis Morgenstern je navela sledeće...

SlikaČetiri stabla Egona Šilea, koju je Belvedere morao da vrati vlasniku

... slika Četiri stabla Egona Šilea, koja je nekada bila u našem vlasništvu, sada visi na Gornjem Belvederu. Sliku nikada nismo prodali, već smo je dali na čuvanje prijatelju Robertu Rohrlu, advokatu u Beču. Na nesreću on je umro, i ne znam kako je slika sletela u kolekciju devetnaestog veka na Belvedereu. Dana 20. marta 2020. austrijska savetodavna komisija preporučila je da se Slika vrati naslednicima Morgensterna.

„Letnja noć na plaži“ Edvarda Munka

U novembru 2006. godine, nakon više od pet decenija pravnih sporova, sudsko veće je presudilo da „Letnja noć na plaži“ Edvarda Munka, izložena u bečkoj galeriji Belvedere, treba da bude vraćena Marini Fistoulari-Maler, unuci i jedinom nasledniku Alme Maler, supruge austrijskog kompozitora Gustava Malera.

Pet slika Gustava Klimata

Austrija je 2006. godine bila prinuđena da vratila pet slika Gustava Klimta, iz galerije Belvederea, naslednicima Adele Bloh-Bauer.

Austrijsko arbitražno veće 2006. godine odlučilo je da nacisti nisu opljačkali portret „Amalije Zukerkandl“ Gustava Klimta i da on nije trebalo da bude vraćen. Odluka je izazvala mnogo komentara, delom zato što je Amalija Zukerkandl stradala sa ćerkom u Aušvicu, a delom zato što je, kako je MSNBC izvestio „Umesto da vrati ovu očigledno opljačkanu sliku, austrijsko arbitražno veće zaključilo da bi ona trebalo da ostane na Belvederu.“

Volijev portret Egona Šilea

Nakon što je 2012. godine snimljen dokumentarni film Portret Volija svet je saznao kako je čuveni portret Egona Šilea, koji je pripadao bečkom trgovcu umetničkim delima po imenu Lea Bondi, nacista Fridrih Velz nije konfiskovao iz njene privatne kolekcije 1939. godine. Slika je greškom vraćen u muzej Belvedere u Austriji nakon Drugog svetskog rata kao deo kolekcije drugog trgovca.

„Farmerova kuhinja / unutrašnjost kuhinje“

Prema preporuci Savetodavnog odbora za umetničku restituciju, iz 2014. godine, Belvedere mora da vrati sliku ulje na platnu „Farmerova kuhinja - Unutrašnjost kuhinje“ Wilhelm-a Leibl-a naslednicima jevrejeke Marte Liberman - udovice Maka Liebermana, koju su proganjali nacionalsocijalisti da preda umetničku kolekciju svog supruga, uključujući i ovu sliku, nakon muževe smrti 1935. godine.

Bibliotečka izdanja

Pored toga, Savet za umetničku restituciju preporučio je restituciju brojnih knjiga koje se nalaze u biblioteci Belvedere, odnosno u Nacionalnoj biblioteci. Rečeno je da se radovi vraćaju naslednicima prethodnih vlasnika (Eigentümer Max Berger, Erich Arthur Bien i Eugen Herz), kao i Saveznom udruženju jevrejskih verskih zajednica i Velikoj bečkoj loži.

Brošure (103) povučene iz Nacionalne biblioteke, čiji prethodni vlasnici više nisu mogli biti utvrđeni, biće predati Nacionalnom fondu za žrtve nacionalsocijalizma.

Restrukturiranje muzeja od 2007.

Posle opsežnih adaptacija i renoviranja, glavna dela zbirki srednjovekovne umetnosti i baroka (ranije u Donjem Belvederu) bila su izložene u Gornjem Belvederu od proleća 2008. godine. Adaptirane prostorije Donjeg Belvedera i Oranžeri sada nude prostor za posebne izložbe. Dalje, u bivšim stajama postavljen je izložbeni prostor za srednjovekovnu građu.

Od 2011. godine predstavljena je novo dizajnirana stalna kolekciju u Gornjem Belvedereu. a 15. novembra 2011. godine, Belvedere 21 je ponovo otvoren kao muzej umetnosti 20. i 21. veka.

Od novembra 2013. do novembra 2017. godine, Belvedere je imao još jedan izložbeni prostor u centru grada Beča, Zimsku palatu princa Eugena, ali je ona potom vraćeno saveznom ministarstvu finansija .

• Panorama muzeja
• 
• 
• 
• 

Galerijska postavka

Danas se u Belvederu nalazi najveća kolekcija austrijske umetnosti koja datira od srednjeg veka do danas, upotpunjena delima međunarodnih umetnika.

Na Gornjem Belvedereu posetioci ne samo da se susreću sa umetničkim delima iz istorije umetnosti duge više od petsto godina, već i da uživaju u veličanstvenom izgledu prostorija.

Umetnička kolekcija Belvedere predstavlja gotovo potpun pregled razvoja umetnosti u Austriji i, samim tim, uvid u istoriju ove zemlje. Najveća svetska kolekcija slika Gustava Klimta leži u središnjem delu postavke umetnost oko 1900. godine, na izložbi na Gornjem Belvederu. Njegovi istaknuti elementi su Klimtove slike, Poljubac (1908/09) i Judita i glava Holoferna (1901), i remek-dela Egona Šilea i Oskara Kokoške. Ključna dela francuskog impresionizma i najveća kolekcija bečke bidermajerske umetnosti takođe su jedna od atrakcije muzeja.

Barok

Istorija barokne kolekcije usko je povezana sa sakupljačkim aktivnostima graditelja palata Belvedere, princa Eugena Savojskog . Pojedinačne slike ove originalne kolnjkcije, poput slika Johann Georg de Hamilton-a ili Franz Werner Tamm-a, sačuvane su u zbirci Belvedere do danas. Barokna kolekcija sadrži oko 800 predmeta iz oblasti slikarstva i vajarstva, ali i iz grafike i umetnosti medalja; kojapuža impresivnu sliku barokne umetničke produkcije na prostorima bivše Habzburške monarhije. Posebno su važne one iz 18. veka i skulpture u gotovo enciklopedijskom formatu. U kolekciji se posebna pažnja posvećuje umetnicima koji su bili povezani sa Bečkom akademijom kao studenti ili nastavnici. Belvedere ima najveći inventar dela dveju od ovih umetničkih ličnosti na svetu - Franz Anton Maulbertsch i Franz Xaver Messerschmidt. Maulbertschs . Maulbertsch-eovo rano delo odlikuju se intenzivnim bojama i dramatičnim svetlosnim efektima, sa ponekad groteskno iskrivljenim licima u njegovim delima (koja se mogu naći u Svetoj porodici, na primer ) koja su postala njegov zaštitni znak. Zahvaljujući dobro vođenoj radionici, uspeo je da izvrši mnoge velike narudžbine na području bivše Dunavske monarhije. Franz Anton Maulbertsch postigao je veliku slavu prvenstveno glavama likova, koje su, međutim, samo deo njegovog dela, koji se odlikuje tehničkim sjajem. U Belvedereu, su i dve monumentalne statue cara Franca I Stefana i Marije Terezije, koje predstavljaju umetnički vrhunac njegovog dela.

U stalnoj postavci, reprezentativni izbor iz čitavog inventara pruža pregled baroknog doba u Austriji. U okviru kolekcije mogu se identifikovati glavne teme. Dvorski portreti, rafinirane slika mrtve prirode, dela religiozne i mitološke istorije, pejzaži itd.

• 
  Jacques-Louis David: Napoleon am Großen St. Bernhard, 1801
• 
  Caspar David Friedrich: Felsenlandschaft im Elbsandsteingebirge, 1822–1823

Istoricizam

Na Belvedereu se nalazi najveća i najvažnija kolekcija istorijskih slika u Austriji. Portretna poprsja, ukrasne slike i naslikani portreti svedoče o velikoj potrebi za predstavljanjem bogate gornje srednje klase takozvane ere Ringstraßenzeit i opširno su predstavljeni na Gornjem Belvederu.

Prvenstveno je Hans Makart bio taj koji je 15 godina oblikovao život u Beču kao umetnik. Njegova senzualna, opojna slika impresionira tehničkom bravurom, koju je takođe voleo da prikazuje u javnosti na studijskim zabavama. U osnovi sva njegova dela - uključujući izvanredne portrete treba shvatiti kao efikasnu produkciju. Makartove alegorije Pet čula (1872–1879) i njegova monumentalna slika Bahus i Arijadna (1873/74) takođe odgovaraju ovoj raskoši. Takođe pripada grupi senzacionalnih slika poput Niljagda (1876) ili Venecija odaje počast Katarini Kornaro (1872/73). Ovaj poslednji kombinuje istorijsku stvarnost sa izmišljenom veličanstvenošću i inscenacijom buržoaskog samoportretiranja na primeran način.

Pored Makarta, bečki slikar Hans Canon, koji je dugo živeo u južnoj Nemačkoj, po povratku je mogao samostalno da se utvrdi u Beču. Belvedere poseduje dela iz svih kreativnih perioda njegovog života (npr Devojka sa papagajem (1876), Pobeda svetlosti nad tamom (1883/84) ).

Još jedan slikar koji je u to vreme bio predstavljen sa značajnim delima na Belvedereu i koji je bio međunarodno priznat je Anselm Feuerbach. Njegovi subjekti su često mitološki (npr. Orfej i Euridika (1869))) i, za razliku od Makartovih slika, sadrže strogu strukturu u uzdržanoj šemi boja.

Dok su se Makart i Fojerbah odvratili od narativne istorije, Anton Romako ju je promenio psihološkim tumačenjem ključnih situacija. Pored toga, Romakove portrete ne karakteriše samo visok stepen psihologizacije, već i idiosinkratska primena slikarskih tehnika za to vreme (npr. Dete italijanskog ribara (1870/75)).

Interesovanje za Orijent započeto je sredinom 19. veka a impresivno se manifestuje u delima Leopolda Carla Mullera (Pijaca u Kairu (1878)), ali i u delima Alois Schönns-a i Emanuel Stöcklers-a.

U ovoj kolekciji nalaze i slike iz perioda istoricizma sledećih slikara: Franz Defregger, Anton Hansch, Ludwig Halauska, Carl Hasch, Werke Franz von Stucks, Karl Spitzwegs i Arnold Böcklins.

• Istoricizam u Belvederu
• 
  Anselm Feuerbach: Orpheus und Eurydike, 1868–1869
• 
  Hans Makart: Magdalena Plach, 1870
• 
  Anton Romako: Kaiserin Elisabeth mit Bernhardinerhund, 1883
• 
  Karl Karger: Ankunft eines Zuges am Nordwestbahnhof in Wien, 1875

Realizam - impresionizam - internacionalni modernizam

Značajan inventar evropske moderne umetnosti na Belvederu vuče korene nakon kupovine dela savremene umetnosti od strane Carskog i Kraljevskog ministarstva za kulturu i obrazovanje, koje je umetnička dela nabavilo za Modernu galeriju, koja je osnovana tek 1903. godine. Prva dela navavljena su već 1851. godine (Jean-François Millet (Die Ebene von Chailly mit Egge und Pflug (1862)), Auguste Renoir (Nach dem Bade (1876)), Édouard Manets Dame im Pelz (1880), Claude Monets Der Koch (1882), Gustave Courbets Verwundeter (1866), Edgar Degas Bronzebüste Frau, Bade steigend (1896/1911).) .

Zbirka radova realizma na Belvedere, čija je glavna austrijski predstavnik bio August fon Petenkofen (npr B. Der Kürbisgarten (1862), Heuwagen in Szolnok (1867)), uključuje i ova izvanredna dela Carl Schuch (Waldlichtung bei Purkersdorf (1872)), Wilhelm Trübner (Caesar am Rubicon), Emil Jakob Schindler (Die Dampfschiffstation an der Donau gegenüber Kaisermühlen ( 1871/1872)), Olga Wisinger-Florian, Tina Blau (Frühling im Prater (1882)) Theodor von Hörmann, Carl Molls frühe Werke, Secessionisten Max Liebermann, Max Slevogt i Lovis Corinth. Sva ova dela mogu se videti i na Gornjem Belvederu.

• Realizam - impresionizam - internacionalni modernizam u Belvederu
• 
  Claude Monet: Der Koch (Le Père Paul), 1882
• 
  Auguste Renoir: Nach dem Bade, 1876
• 
  Édouard Manet: Dame im Pelz, um 1880
• 
  Carl Schuch: Waldlichtung bei Purkersdorf, um 1872
• 
  Tina Blau: Frühling im Prater, 1882

Galerija slika

• 
  Michael Pacher, Flagellation, 1497/1498
• 
  Jacob van Schuppen, Eugene (1663–1736), Prince of Savoy, 1718
• 
  Ferdinand Georg Waldmüller, Elisabeth Waldmüller, die Mutter des Künstlers, 1930
• 
  de, Huldigung an Jacquin (Homage to Jacquin), 1821–1822
• 
  Caspar David Friedrich, Rocky Landscape in the Elbsandsteingebirge, 1822/1823
• 
  Hans Makart, The Five Senses, 1872/1879
• 
  Gustav Klimt, Judith and the Head of Holofernes, 1901
• 
  Gustav Klimt, The Kiss (Lovers), 1908–1909
• 
  Egon Schiele, Portrait of Eduard Kosmack, 1910

Galerija skulptura

• Neke od najpoznatijih skulptura koje su izložene u holovima galerije Belvedere
• 
  Escultura religiosa del Barroco, Johann Jacob Schoy: Apotheose des hl. Johannes von Nepomuk (1724)
• 
  F. X. Messerschmidt: Charakterkopf (17--)
• 
  F. X. Messerschmidt: Charakterkopf (17--)
• 
  F. X. Messerschmidt: Charakterkopf (17--)
• 
  F. X. Messerschmidt: Charakterkopf (17--)
• 
  F. X. Messerschmidt: Charakterkopf (17--)
• 
  F. X. Messerschmidt: Charakterkopf (17--)

Literatura

• Vives Chillida, Julio, El beso (los enamorados) de Gustav Klimt. Un ensayo de iconografía; Editorial Lulu.com, junio de. Chillida, Julio Vives (2008). El Beso (Los Enamorados) de Gustav Klimt. Un Ensayo de Iconografía. Lulu Enterprises Incorporated. ISBN 978-1-4092-0530-2. 
• Gustav Klimt und die Künstler-Compagnie ; Belvedere Wien, 20. Juni – 2. Oktober 2007. Hrsg. von Agnes Husslein-Arco u. Alfred Weidinger. – Weitra. Klimt, Gustav; Husslein-Arco, Agnes (2007). Gustav Klimt und die Künstler-Compagnie. Verlag publication PN1̕ Bibliothek der Provinz. ISBN 978-3-85252-856-4. 
• Gartenlust : der Garten in der Kunst ; Belvedere Wien, 22. März – 24. Juni 2007. Hrsg. von Agnes Husslein-Arco. – Wien. . 2007. ISBN 978-3-85033-051-0. 
• Wien – Paris : Van Gogh, Cézanne und Österreichs Moderne 1880 – 1960 ; Belvedere Wien, 3. Oktober 2007 – 13. Januar 2008. Hrsg. von Agnes Husslein-Arco. – Wien. Husslein-Arco, Agnes (2007). Wien-Paris: Van Gogh, Cezanne und Österreichs Moderne 1880-1960. Belvedere. ISBN 978-3-85033-107-4. 
• Gustav Klimt und die Kunstschau 1908 ; Belvedere Wien, 1. Oktober 2008 – 18. Jänner 2009. Hrsg. von Agnes Husslein-Arco u. Alfred Weidinger. – München [u. a.], Husslein-Arco, Agnes; Weidinger, Alfred (2008). Gustav Klimt und die Kunstschau 1908. Prestel. ISBN 978-3-7913-4225-2. . Gustav Klimt und die Kunstschau 1908. Prestel. 2008. ISBN 978-3-7913-6225-0. 
• Herbert Boeckl ; Belvedere Wien, 21. Oktober 2009 – 31. Januar 2010. Hrsg. von Agnes Husslein-Arco. – Weitra, 2009. (Werkverz. H. Boeckl S. 335–396). Husslein-Arco, Agnes (2009). Herbert Boeckl. Verlag Publ. P No 1, Bibliothek der Provinz. ISBN 978-3-900000-21-9. 
• 150 Jahre Gustav Klimt ; Belvedere Wien, 13. Juli 2012 – 6. Jänner 2013. Hrsg. von Agnes Husslein-Arco u. Alfred Weidinger. – Wien. Husslein-Arco, Agnes; Weidinger, Alfred (2012). 150 Years: Gustav Klimt. Belvedere. ISBN 978-3-901508-92-9. 
• Die Nacht im Zwielicht : Kunst von der Romantik bis heute ; Belvedere Wien, 24. Oktober 2012 – 17. Februar 2013. Hrsg. von Agnes Husslein-Arco ; Brigitte Borchhardt-Birnbaumer u. Harald Krejci. – München [u. a.], Husslein-Arco, Agnes; Borchhardt-Birbaumer, Brigitte; Krejci, Harald (2012). Awakening the Night: Art from Romanticism to the Present. Prestel. ISBN 978-3-7913-5259-6. , ISBN (Engl.) 978-3-7913-6446-9.
• Formalisierung der Landschaft: Hölzel, Mediz, Moll u. a. ; Belvedere Wien, 28. Mai – 8. September 2013. Hrsg. von Agnes Husslein-Arco u. Alexander Klee. – München. Formalisierung der Landschaft: Hölzel, Mediz, Moll u.a. Hirmer. 2013. ISBN 978-3-902805-19-5. 
• Barock since 1630 ; Belvedere Wien, 27. Februar – 9. Juni 2013. Hrsg. von Agnes Husslein-Arco ; Georg Lechner u. Alexander Klee. – Wien. Husslein-Arco, Agnes; Lechner, Georg; Klee, Alexander (2013). Barock since tausend sechshundertdreißig. Belvedere. ISBN 978-3-902805-15-7. 
• Gironcoli. Gironcoli: Context: Andre ... ; [anlässlich der Ausstellung Gironcoli: Context, vom 12. Juli bis 27. Oktober 2013 in der Orangerie, Unteres Belvedere, Wien]. Context: Andre, Bacon, Barney, Beuys, Bourgeois, Brus, Klauke, Nauman, Schwarzkogler, West ; Belvedere Wien, 12. Juli – 27. Oktober 2013. Hrsg. von Agnes Husslein-Arco u. Bettina M. Busse. Nürnberg. 2013. ISBN 978-3-902805-22-5. 
• Hundertwasser, Japan und die Avantgarde ; Belvedere Wien, 6. März – 30. Juni 2013. Hrsg. von Agnes Husslein-Arco ; Harald Krejci u. Axel Köhne. – München, . 2013. ISBN 978-3-7774-2043-1.  ISBN (engl.) 978-3-7774-2044-8.
• Dekadenz. Positionen des österreichischen Symbolismus ; Belvedere Wien, 20. Juni – 13. Oktober 2013. Hrsg.v. Agnes Husslein-Arco u. Alfred Weidinger. – Wien. . 2013. ISBN 978-3-902805-30-0. 
• Emil Nolde. In Glut und Farbe ; Belvedere Wien, 25. Oktober 2013 – 2. Februar 2014. Hrsg. von Agnes Husslein-Arco u. Stephan Koja. – München. Husslein-Arco, Agnes; Koja, Stephan (2013). Emil Nolde - in Glut und Farbe. Hirmer. ISBN 978-3-902805-37-9. 
• Wien – Berlin: Kunst zweier Metropolen ; Belvedere Wien, 14. Februar – 15. Juni 2014. Hrsg. von Agnes Husslein-Arco u. Alexander Klee. – München. Wien - Berlin: Kunst zweier Metropolen. Prestel. 2013. ISBN 978-3-7913-6533-6. 
• Das Belvedere - Mehr als ein Museum, Österreichische Galerie Belvedere, Wien. Wien, Belvedere (2016). Das Belvedere: Mehr als ein Museum. Belvedere. ISBN 978-3-903114-20-3. 
• Agnes Husslein-Arco (Hrsg.), Meisterwerke des Belvedere, Österreichische Galerie Belvedere, Wien. Meisterwerke des Belvedere. Belvedere. 2012. ISBN 978-3-901508-94-3. 
• Agnes Husslein-Arco, Cosima Rainer, Bettina Steinbrügge (Hrsg.), 21er Haus: Zurück in die Zukunft – ein retrospektiver Blick auf ein Museum, Revolver Publishing, Berlin. Husslein-Arco, Agnes; Aichner, Véronique (2011). 21er Haus: Zurück in die Zukunft : Ein retrospektiver Blick auf ein Museum. Revolver Publ. ISBN 978-3-86895-201-8. 
• Agnes Husslein-Arco und Katharina Schoeller (Hrsg.), Das Belvedere: Genese eines Museums. Weitra. Das Belvedere: Genese eines Museums. Verlag Bibliothek der Provinz. 2011. ISBN 978-3-99028-010-2. 
• Ulrike Seeger: Belvedere: Das Sommerpalais des Prinzen Eugen. Brandstätter, Wien Seeger, Ulrike (2006). Belvedere: Das Sommerpalais des Prinzen Eugen. Brandstätter. ISBN 978-3-902510-97-6.  /. ISBN 978-3-85033-016-9 (Šablon:EnS).
• Ulrike Seeger: Stadtpalais und Belvedere des Prinzen Eugen: Entstehung, Gestalt, Funktion und Bedeutung. Böhlau, Wien / Köln / Weinmar Seeger, Ulrike (2004). Stadtpalais und Belvedere des Prinzen Eugen: Entstehung, Gestalt, Funktion und Bedeutung. Böhlau Verlag Wien. ISBN 3-205-77190-7.  (Zugleich Habilitationsschrift Martin-Luther-Universität Halle-Wittenberg 2002).
• Hadwig Kräutler, Gerbert Frodl (Hrsg.): Das Museum: Spiegel und Motor kulturpolitischer Visionen. 1903–2003, 100 Jahre Österreichische Galerie Belvedere. Facultas WUV Universitätsverlag, Wien. Kräutler, Hadwig; Frodl, Gerbert (2004). Das Museum: Spiegel und Motor kulturpolitischer Visionen : 1903-2003, 100 Jahre Österreichische Galerie Belvedere. Österreichische Galerie Belvedere. ISBN 3-85114-851-7. 
• Hans und Gertrude Aurenhammer: Das Belvedere in Wien: Bauwerk, Menschen, Geschichte. Schroll, Wien [u. a.]. Aurenhammer, Hans; Aurenhammer, Gertrude (1971). Das Belvedere in Wien: Bauwerk, Menschen, Geschichte. Schroll. ISBN 3-7031-0222-5. 

Spoljašnje veze

• Digitales Belvedere Research Online (jezik: engleski)