Automobilski klub Kraljevine Jugoslavije

Automobilski klub Kraljevine Jugoslavije bio je prvi klub ovog tipa u Srbiji, ali i celoj Jugoslaviji. Prvo je nastala beogradska sekcija ovog kluba, koja je osnovana u Beogradu, da bi se kasnije povezala sa klubovima u Zagrebu i Ljubljani nakon čega je došlo do ujedinjenja u veći, državni klub.

Osnivanje uredi

Godine 1921. u lovačkoj sali hotela Pariz u Beogradu započeti su razgovori o osnivanju Srpskog autokluba, sa sedištem u Beogradu. Inicijativu za ove razgovore poveo je trgovac Radovan Savatić koji je odmah i izabran za privremenog predsednika odbora za pripremu osnivanja Srpskog autokluba. Članovi tog osnivačkog odbora bili su Mihajlo Janković, Ilija Radović i Milorad Savić. Ovaj odbor uputio je pozivna pisma svima poznanicima, za koje je verovao da su prijatlji automobilizma, i pozvao ih da se pripreme za privremene članove osnivačkog odbora.^[1]

Gotovo svi pozvani odazvali su se pozivu i pristupili pokretačima, a među prvima odazvali su se, i već u avgustu 1921. godine, izabrani za članove privremene uprave Srpskog autokluba, pored navedene četvorice: dr Đoka Nešić, trgovac Milorad Pavlović, direktor Francusko-srpske banke Navilj, trgovac Artur Gaso, inženjer Vasa Ristić, inženjer, i tu vreme predsednik beogradske Opštine, Bora Pajević, advokat Aca Pavlović i trgovac Aleksa Aleksić, izabravši za predsednika privremene uprave Milorada Pavlovića. Za članove privremenog Nadzornog odbora izabrani su: industrijalac Vlada Ilić, direktor Jugoslovenske banke Rudolf Pilc, profesor Vojne Akademije Šarl Duse, direktor Praške kreditne banke Karlo Husnik i direktor Jugoslovenske trgovačke banke St. Radović. Ova privremena Uprava preduzela je prve korake kod nadležnih vlasti i izdejstvovala priznanje za svoj Autoklub.^[1]

Prvi zbor pod predsedništvom Milorada Pavlovića održan je 24. jula 1922. godine u cilju konstituisanja prve Uprave. Na tom zboru izvršen je izbor petnaest članova za Upravni i pet članova za Nadzorni odbor. Upravni odbor izgledao je ovako: Predsednik g. dr. Velizar Janković, prvi p. predsednik g. Milorad Pavlović; drugi p. predsednik f. Vladislav Deroko; sekretar g. Ilija Radović; blagajnik g. Milorad Savić.

Automobilski klub Kraljevine Jugoslavije uredi

Klub je vremenom rastao i evoluirao, najpre kao sastavni deo Automobilskog kluba Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (od 6. aprila 1924), a naredne godine kao jedna od najjačih sekcija današnjeg Automobilskog Kluba Kraljevine Jugoslavije. Tako se Srpski autoklub kao i njegove posestrime Hrvatski autoklub u Zagrebu i Slovenački autoklub u Ljubljani stalno utopio u jednu zajednicu, jedan klub svih Jugoslovenskih automobilista, postavši njegova sekcija osnivačica.^[1] Klub menja 1926. godine naziv u Auto-klub Kraljevine Jugoslavije.

Delatnost kluba uredi

Klub je lepo sarađivao sa državnim i samoupravnim vlastima, tako je uspeo da kod Ministarstva finansija dobije 6. januara 1924. godine pravo za izdavanje internacionalnih isprava za automobile i time počinje prvo izdavanje triptika u Jugoslaviji. Osim rada sa zvaničnim vlastima, klub je i samostalno radio na širenju automobilizma u zemlji. Uprava kluba se uvek starala da pruži što više usluga i olakšica svojim članovima u njihovim sportskim i turističkim naporima. Klub je gotovo odmah nakon osnivanja započeo akciju na polju kompenzacije članovima za članarinu koju plaćaju. Jedan od većih uspeha ovog kluba dogodilo se 1930. godine kada je upravni odbor, u sporazumu sa izvesnim trgovačkim beogradskim firmama, podigao u Beogradu sopstvene benzinske pumpe i na taj način oborio dotadašnje visoke cene benzina. Dugo vremena klub je održavao standard od oko 5.30 dinara za jedan litar benzina.^[1] Ovim potezom klub je učinio veliku uslugu, ne samo svojim članovima već i celokupnom automobilizmu, svim vlasnicima automobila, pa i samoj državi, sistematski sprečavajući da se cene benzina penju do neprirodnih razmera.

Klub je ulagao velike napore na uvođenju sportskog života - automobilizma u prestonici. Razmišljalo se i o izgradnji jedne stalne trkačke piste, a kao najpodesnije mesto za to izabrana je Banjica, na prostoru koji je služio kao vojni poligon. Za ovaj projekat izdvojena je velika svota novca, kao i mnogo truda i rada, ne bi li se održala prva trka u Beogradu, kao i u celoj predratnoj Srbiji uopšte. Prikupljen je veliki broj nagrada, među kojima i nagrada Nj. V. Kraljice Marije, g. Ministra saobraćaja i g. Ministra vojnog. Iako je Klub sa materijalne strane bio oštećen ovim poduhvatom, trka je doživela veliki uspeh.^[1] Trci je prisustvovala beogradska elita ali i sam kralj Aleksandar. Štampa je takođe pisala o uspehu i značaju ove trke.

Srpski autoklub je prvo bio smešten u lovačkoj sali hotela Pariz, a oktobra 1922. godine uzet je u kući predsednika Upravnog odbora prvi stan kluba u Vasinoj ulici broj 8. Kada je obezbeđen stan i počela administrativna služba, odmah je učinjen korak koji je klubu obezbedio veliki prestiž. Naime, 26. novembra 1922. godine kraljica Marija primila je u audijenciju u dvoru predsedništvo kluba, koji su je umolili da postane zaštitnica kluba^[1]. Ovom prilikom knez Arsen je postao počasni predsednik.^[1] Sama kraljica bila je velika obožavateljka vožnje i automobila, često je vozila automobil. Slava ovog kluba bio je Sveti Arhangel Mihailo, dan kada su osvećene prve klupske prostorije u Vasinoj ulici.

Ovaj automobilski klub organizovao je različite manifestacije i bio veoma cenjen u društvu. Njegovim osnivanjem i postojanjem mnogo su dobili stanovnici glavnog grada, kao i građani širom zemlje. Od njegovog postojanja koristi je imala i sama država, koja se u domenu automobilizma jako modernizovala zahvaljujući njemu.