Autotrofi

Autotrofi (grč. autos=sam, samo- i trophe=hrana - koji sam sebe hrani^[1]) ili autotrofni organizmi su oni organizmi koji sami stvaraju (asimilacijom) organske materije (hranu) iz neorganskih materija.

Na ovaj način se hrane biljke eukariote, neke vrste bakterija i modrozelenih algi.^[2]

Podela

Prema izvoru energije koju koriste za sintezu hrane autotrofni organizmi dele se na:

fototrofe (fotosintetički organizmi)

Zelene biljke iskorištavaju ugljendioksid iz atmosfere i vodu iz zemljišta za sintezu ugljenih hidrata, a uz pomoć azota i drugih elemenata iz neorganskih jedinjenja soli, koje crpu iz zemljišta, grade složene molekule belančevina. Asimilacija ugljendioksida odvija se u ćelijama hlorofila uz pomoć svetlosne energije koju zelene biljke u prirodi dobijaju od Sunca. Zato se ovi organizmi nazivaju još i autotrofni fotosintetički organizmi.

hemotrofe (hemosintetički organizmi)

Hemosintetičke bakterije energiju za sintezu organskih materija dobijaju oksidacijom neorganskih jedinjenja azota, gvožđa ili sumpora. Kako ovi organizmi energiju dobijaju zahvaljujući hemijskim reakcijama nazivaju se još i autotrofni hemosintetički organizmi.^[3]

Vidi još

Reference

^ Vujaklija, Milan (1986). Leksikon stranih reči i izraza. Beograd: Prosveta. COBISS.SR 30905103
^ „Biološki rečnik - A”. Bionet škola. Приступљено 8. 8. 2017.
^ „Autotrofija”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 8. 8. 2017.

Литература

Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. COBISS.SR 30905103

Spoljašnje veze

[1] Vujaklija, Milan (1986). Leksikon stranih reči i izraza. Beograd: Prosveta. COBISS.SR 30905103

[Bionet-2] „Biološki rečnik - A”. Bionet škola. Приступљено 8. 8. 2017.

[3] „Autotrofija”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 8. 8. 2017.

[1]

[2]

[3]