Autotrofi
Autotrofi (grč. autos=sam, samo- i trophe=hrana - koji sam sebe hrani[1]) ili autotrofni organizmi su oni organizmi koji sami stvaraju (asimilacijom) organske materije (hranu) iz neorganskih materija.
Na ovaj način se hrane biljke eukariote, neke vrste bakterija i modrozelenih algi.[2]
Podela uredi
Prema izvoru energije koju koriste za sintezu hrane autotrofni organizmi dele se na:
- fototrofe (fotosintetički organizmi)
Zelene biljke iskorištavaju ugljendioksid iz atmosfere i vodu iz zemljišta za sintezu ugljenih hidrata, a uz pomoć azota i drugih elemenata iz neorganskih jedinjenja soli, koje crpu iz zemljišta, grade složene molekule belančevina. Asimilacija ugljendioksida odvija se u ćelijama hlorofila uz pomoć svetlosne energije koju zelene biljke u prirodi dobijaju od Sunca. Zato se ovi organizmi nazivaju još i autotrofni fotosintetički organizmi.
- hemotrofe (hemosintetički organizmi)
Hemosintetičke bakterije energiju za sintezu organskih materija dobijaju oksidacijom neorganskih jedinjenja azota, gvožđa ili sumpora. Kako ovi organizmi energiju dobijaju zahvaljujući hemijskim reakcijama nazivaju se još i autotrofni hemosintetički organizmi.[3]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Vujaklija, Milan (1986). Leksikon stranih reči i izraza. Beograd: Prosveta.COBISS.SR 30905103
- ^ „Biološki rečnik - A”. Bionet škola. Приступљено 8. 8. 2017.
- ^ „Autotrofija”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 8. 8. 2017.
