Autotrofi (grč. autos=sam, samo- i trophe=hrana - koji sam sebe hrani[1]) ili autotrofni organizmi su oni organizmi koji sami stvaraju (asimilacijom) organske materije (hranu) iz neorganskih materija.

Uporedni pregled ciklusa ishrane autotrofnih i heterotrofnih organizama. Autotrofi mogu koristiti ugljendioksid i vodu da bi proizveli kiseonik i složena organska jedinjenja, uglavnom kroz proces fotosinteze (zelena strelica). Svi organizmi mogu da koriste ova jedinjenja da ponovo formiraju ugljendioksid i vodu kroz celularno disanje.

Na ovaj način se hrane biljke eukariote, neke vrste bakterija i modrozelenih algi.[2]

Podela

uredi

Prema izvoru energije koju koriste za sintezu hrane autotrofni organizmi dele se na:

Zelene biljke iskorištavaju ugljendioksid iz atmosfere i vodu iz zemljišta za sintezu ugljenih hidrata, a uz pomoć azota i drugih elemenata iz neorganskih jedinjenja soli, koje crpu iz zemljišta, grade složene molekule belančevina. Asimilacija ugljendioksida odvija se u ćelijama hlorofila uz pomoć svetlosne energije koju zelene biljke u prirodi dobijaju od Sunca. Zato se ovi organizmi nazivaju još i autotrofni fotosintetički organizmi.

Hemosintetičke bakterije energiju za sintezu organskih materija dobijaju oksidacijom neorganskih jedinjenja azota, gvožđa ili sumpora. Kako ovi organizmi energiju dobijaju zahvaljujući hemijskim reakcijama nazivaju se još i autotrofni hemosintetički organizmi.[3]

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Vujaklija, Milan (1986). Leksikon stranih reči i izraza. Beograd: Prosveta. COBISS.SR 30905103
  2. ^ „Biološki rečnik - A”. Bionet škola. Приступљено 8. 8. 2017. 
  3. ^ „Autotrofija”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 8. 8. 2017. 

Литература

uredi
  • Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. COBISS.SR 30905103

Spoljašnje veze

uredi