Википедија

Afonso I od Portugalije

краљ Португала од 1139. године до 1185. године

Afonso I od Portugalije ili Alfonso I od Portugalije (port. Afonso I Henriques; 1109, Koimbra - 6. decembar 1185, Koimbra) je bio poslednji grof Portugalije (1112—1139) i prvi kralj Portugalije, kao i prvi nezavisni vladar Portugalije (1139—1185) iz Burgundske dinastije.[1][2][3][4] Zbog ovih uspeha poznat je kao Osvajač, Osnivač ili kao Afonso Veliki.

Afonso I od Portugalije
Afonso I od Portugalije
Lični podaci
Puno imeAfonso Enrikes
Datum rođenja(1109-07-25)25. jul 1109.
Mesto rođenjaGimarais,
Datum smrti6. decembar 1185.(1185-12-06) (75/76 god.)
Mesto smrtiKoimbra,
Porodica
SupružnikMatilda od Savoje i Portugalije
PotomstvoMafalda od Portugalije, Uraka od Portugalije, Sančo I od Portugalije, Tereza od Portugalije, Fernando Afonso od Portugalije, Pedro Afonso, Enrike Afonso
RoditeljiEnrike Burgundski
Tereza od Leona
DinastijaBurgundska dinastija
Grof Portugalije
Period1112−1139
PrethodnikEnrike Burgundski
Nasledniknema, poslednji je nosio tu titulu
Kralj Portugalije
Period1139−1185
Prethodniknema, prvi je nosio tu titulu
NaslednikSančo I od Portugalije
SavladarTereza od Leona

Otac mu je bio krstaški vojskovođa Enrike Burgundski, a majka leonska princeza Tereza od Leona. Ovom ženidbom je njegov otac preuzeo Grofiviju Portugal koja je činila trećinu celog Leona. Afonso je nakon njegove smrti 1112. godine nasledio titulu grofa. Pošto je Afonso došao na presto sa tri godine njegova majka mu je bila regent do 1128. godine. Porazio je svoju majku da bi došao do prestola.[4]

Po preuzimanju samostalne vlasti počeo je ratove ne samo sa muslimanima nego i sa svojim rođakom i sizerenom kraljem Kastilje.[5] On se oslobodio sizerenstva Kastilje, priznavši vazalnu zavisnost od papske stolice, a to je dovelo do izuzetnog značaja crkve u političkom životu zemlje.[6] U ovaj sukob sa kraljem Kastilje se umešao i sam papa Inoćentije II i upriličio mirovni ugovor. Enrike je kao papski vazal doneo titulu kralja 25. jula 1139. godine. Srećni slučaj je četiri godine kasnije pružio mogućnost da snažno udari na svoje muslimanske neprijatelje. Brodovi na kojima su plovili engleski, flamanski i severnonemački krstaši, na putu se pridruže Drugom krstaškom ratu u Palestini, zaustavili su se u Oportu, gde ih je Afonso zamolio za pomoć. Oni su zauzeli Lisabon i predali ga Afonsu pre nego što su nastavili svojim putem [5].

U Portugalu su ogromnu ulogu igrali duhovno-riterski redovi, kojima je pripadao znatan deo zemlje. U kolonizovanju zemalja oduzetih Mavrima učestvovalo je i slobodno seljaštvo. Stoga je u Portugalu, kao i u Kastilji, pored krupnih zemljoposeda feudalaca, crkve i duhovno-riterskih redova, gde su bili naseljeni kmetovi, bilo i dosta slobodnih seljačkih opština, osobito u južnim delovima zemlje. Od malobrojnih primorskih gradova u Portugalu najveći je značaj dobio Lisabon 1147. godine[4], koji je postao jedan od krupnih u trgovačkih centara Evrope. Lisabon leži na pomorskom putu koji vodi iz Sredozemnog mora u Atlantski okean. Trgovao je sa zemljama na Mediteranu, sa Engleskom, Francuskom i Nizozemskom. U Portugalu je bila razvijena brodogradnja [6].

Mladost uredi

Afonso je bio sin Tereze, vanbračne ćerke kralja Alfonsa VI od Leona i Kastilje, i njenog muža Enrija od Burgundije. Prema Crónica de Portugal de 1419, budući portugalski kralj rođen je u Gimaraisu, koji je u to vreme bio najvažniji politički centar njegovih roditelja. Ovo je prihvatila većina portugalskih naučnika sve dok 1990. Torkvato de Sousa Soares nije predložio Koimbru, centar okruga Koimbra i još jedan politički centar Afonsovih predaka, za njegovo rodno mesto, što je izazvalo ogorčenje Gimaraisa i polemiku između ovog istoričara i Žozea Ermana Sarajva. Almeida Fernandes je kasnije predložio Vizeu kao Afonsovo rodno mesto na osnovu Chronica Gothorum, u kojoj se navodi da je Afonso rođen 1109. godine, što je položaj koji je sledio istoričar Žoze Matozo u svojoj biografiji kralja.[7] Abel Estefanio je predložio drugačiji datum i tezu, predlažući 1106. kao datum rođenja i region Tiera de Kampos ili čak Sahagun kao verovatna mesta rođenja na osnovu poznatih maršuta Enrija i Tereze.[8][9] Pod sumnjom je i njegovo mesto krštenja: prema predanju, to mesto je naznačeno da se nalazi u crkvi Sao Migel do Kastelo, u Gimaraesu, međutim postoje sumnje zbog datuma osvećenja crkve, izvršenog 1239. godine. Postoje tvrdnje da je krštenje zapravo održano u katedrali u Bragi gde ga je krstio primas arhiepiskop Sveti Gerald od Brage,[10][11] što je politički opravdano za grofa Enrija da najviši sveštenstvo krsti njegovog naslednika.

Enri i Tereza su zajedno vladali kao grof i grofica Portugala do njegove smrti 22. maja 1112. tokom opsade Astorge,[12] nakon čega je Tereza sama vladala Portugalijom.[13] Ona je sebe proglasila kraljicom (tvrdnja koju je priznao papa Paskal II 1116. godine), ali je bila zarobljena i prisiljena da ponovo potvrdi svoje vazalstvo prema svojoj polusestri, Uraci od Leona.[13]

Nije poznato ko je bio tutor Afonsa. Kasnije tradicije, koje su verovatno započete sa Žoaom Soaresom Koeljom (kopile potomak Egasa Moniza po ženskoj liniji) sredinom 13. veka i proširene kasnijim hronikama kao što je Crónica de Portugal de 1419, tvrdile su da je on bio Egas Moniz de Ribaduro, verovatno uz pomoć usmenih sećanja koja su tutora povezivala sa kućom Ribadouro. Ipak, savremeni dokumenti, naime iz kancelarije Afonsa u njegovim ranim godinama kao grof Portukale, ukazuju prema Matosu da je najverovatniji učitelj Afonsa Enrikesa bio najstariji brat Egasa Moniza, Ermižo Moniz, koji je, pored toga što je bio stariji brat u porodica Ribadouro, postao je „dapifer“ i „mažordom“ Afonsa I od 1128. do njegove smrti 1135. godine, što ukazuje na njegovu užu bliskost princu.[14][15]

Porodično stablo uredi

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Rober II Pobožni
 
 
 
 
 
 
 
8. Robert I od Burgundije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Konstanca od Arla
 
 
 
 
 
 
 
4. Henri Burgundijski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Dalmas, Lord of Semur
 
 
 
 
 
 
 
9. Helie of Semur
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Aremburge of Burgundy
 
 
 
 
 
 
 
2. Enrike Burgundski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Afonso I od Portugalije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Sančo Garses III od Pamplone
 
 
 
 
 
 
 
12. Fernando I od Leona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Muniadona of Castile
 
 
 
 
 
 
 
6. Alfonso VI od Leona i Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Alfonso V od Leona
 
 
 
 
 
 
 
13. Sanća od Leona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Elvira Mendes
 
 
 
 
 
 
 
3. Tereza od Leona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Jimena Muñoz
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Reference uredi

  1. ^ Or also Affonso (Archaic Portuguese-Galician) or Alphonso (Portuguese-Galician) or Alphonsus (Latin version), sometimes rendered in English as Alphonzo or Alphonse, depending on the Spanish or French influence.
  2. ^ Congress, The Library of. „Afonso I, King of Portugal, 1109?-1185 - LC Linked Data Service: Authorities and Vocabularies | Library of Congress, from LC Linked Data Service: Authorities and Vocabularies (Library of Congress)”. id.loc.gov. Pristupljeno 8. 8. 2021. 
  3. ^ „Afonso I | king of Portugal”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 8. 8. 2021. 
  4. ^ a b v Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 86. ISBN 86-331-2075-5. 
  5. ^ a b Pejnter 1997, str. 225
  6. ^ a b A. D. Udaljcov, J. A. Kosminski i O. L. Vajnštajn, Istorija srednjeg veka II, 1950. Beograd
  7. ^ Mattoso 2014, str. 26–27.
  8. ^ Estefânio, Abel (jul 2010). „A data de nascimento de Afonso I”. Medievalista (na jeziku: portugalski). 8. Arhivirano iz originala 11. 4. 2017. g. Pristupljeno 14. 4. 2017. 
  9. ^ Estefânio, Abel (januar 2016). „De novo a data e o local de nascimento de Afonso I”. Medievalista (na jeziku: portugalski). 19. Arhivirano iz originala 25. 10. 2019. g. Pristupljeno 14. 4. 2017. 
  10. ^ Álvaro, Simão (1600s). „Batismo de Dom Afonso Henriques por São Geraldo, Arcebispo de Braga”. Museu de Alberto Sampaio. Arhivirano iz originala 23. 5. 2022. g. Pristupljeno 4. 5. 2022. 
  11. ^ Cunha, D. Rodrigo da (1634). Primeira [-segunda] parte, da historia ecclesiastica dos arcebispos de Braga, e dos Santos, e Varoes illustres, que florecerão neste arcebispado. Por dom Rodrigo da Cunha arcebispo, & senhor de Braga, primàz das Hespanhas (na jeziku: Portuguese). Braga: Manoel Cardozo mercador de livros. str. 2—29. 
  12. ^ Mattoso 2014, str. 34.
  13. ^ a b Michael Gerli, E. (4. 12. 2013). Medieval Iberia: An Encyclopedia. Routledge. str. 676. ISBN 9781136771613. 
  14. ^ Mattoso, José (1985). João Soares Coelho e a gesta de Egas Moniz. In Portugal Medieval: Novas Interpretações. Lisboa: Imprensa Nacional – Casa da Moeda. str. 409—435. 
  15. ^ Mattoso, José (2007). D. Afonso Henriques. Lisboa: Temas e Debates. str. 35—38. ISBN 978-972-759-911-0. 

Literatura uredi

  • Pejnter, Sidni (1997). Istorija srednjeg veka (284—1500). Beograd: Clio. 
  • Udaljcov, A. D.; Kosminski, J. A.; Vajnštajn, O. L. (1950). Istorija srednjeg veka II. Beograd. 
  • Arco y Garay, Ricardo del (1954). Sepulcros de la Casa Real de Castilla (na jeziku: španski). Madrid: Instituto Jerónimo Zurita. Consejo Superior de Investigaciones Científicas. OCLC 11366237. 
  • Baquero Moreno, Humberto (2006). „Portugal e o reino das Astúrias no período de formação”. Astúrias e Portugal. Relações históricas e culturais. Actas do Colóquio 5 a 7 de Dezembro de 2005 (na jeziku: portugalski). Lisbon: Academia Portuguesa da História. str. 115—141. ISBN 978-972-624-164-5. 
  • Caetano de Souza, Antonio (1735). Historia Genealógica de la Real Casa Portuguesa (PDF) (na jeziku: portugalski). Vol. I. Lisbon: Lisboa Occidental, na oficina de Joseph Antonio da Sylva. ISBN 978-84-8109-908-9. 
  • Calderón Medina, Inés (2004). „La nobleza portuguesa al servicio del rey de León 1157–1187. Pero Pais de Maia y Vasco Fernandes de Soverosa”. Actas IV Simposio Internacional de Jóvenes Medievalistas, Lorca 2008 (PDF) (na jeziku: španski). Universidad de Murcia, Sociedad Española de Estudios Medievales, Ayuntamiento de Lorca, et al. str. 39—50. ISBN 978-84-8371-801-8. 
  • Freitas do Amaral, Diogo (2000). D. Afonso Henriques (na jeziku: portugalski). Lisbon: Bertrand. ISBN 978-972-25-1157-5. 
  • Mattoso, José (2014) [2007]. D. Afonso Henriques (na jeziku: portugalski). Lisbon: Temas e Debates. ISBN 978-972-759-911-0. 
  • Previte-Orton, C.W. (1912). The Early History of the House of Savoy: 1000–1233. Cambridge University Press. 
  • Rodrigues Oliveira, Ana (2010). Rainhas medievais de Portugal. Dezassete mulheres, duas dinastias, quatro séculos de História (na jeziku: portugalski). Lisbon: A esfera dos livros. ISBN 978-989-626-261-7. 
  • Sánchez Candeira, Alfonso (1999). Rosa Montero Tejada (edition sponsored by Fundación BBV, Fundación Ramón Areces, Caja Madrid Fundación), ur. Castilla y León en el siglo XI, estudio del reinado de Fernando I (na jeziku: španski). Madrid: Real Academia de la Historia. ISBN 978-84-8951241-2. 
  • Sotto Mayor Pizarro, José Augusto (1997). Linhagens Medievais Portuguesas: Genealogias e Estratégias (1279–1325) (na jeziku: portugalski). Vol. I. Oporto: Doctorate thesis, author's edition. hdl:10216/18023. 
  • Torres Sevilla-Quiñones de León, Margarita Cecilia (1999). Linajes nobiliarios de León y Castilla: Siglos IX–XIII (na jeziku: španski). Salamanca: Junta de Castilla y León, Consejería de educación y cultura. ISBN 978-84-7846-781-5. 

Spoljašnje veze uredi

 
Afonso I od Portugalije na Vikimedijinoj ostavi.


nema, on je prvi nosio tu titulu
  
Kraljevi Portugalije
1139—1185.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Афонсо_I_од_Португалије&oldid=27672663”