Ahnaf ibn Kajs
Abu Bahr[1] El Ahnaf ibn Kajs (arapski: الأحنف بن قيس) bio je muslimanski vojskovođa koji je živeo za vreme Muhameda. Poreklom je bio iz arapskog plemena Banu Tamim i rođen je od dva plemenita roditelja. Otac ga je nazvao ad-Dhahhak, ali svi su ga zvali El Ahnaf (uska staza).
Rani život uredi
Tokom prvih godina od pojave islama, Muhamed je poslao misionara u pleme Banu Tamim. Članovi plemena obavestili su misionara da se ne mogu donositi odluke dok ne saznaju El Ahnafovo mišljenje. El Ahnaf je slušao i ispitivao misionara sve dok on i celo njegovo pleme nisu prihvatili islam. El Ahnaf nikada nije upoznao Muhameda, jer je ostao sa svojim narodom tokom Muhamedovog života. Nakon Muhamedove smrti 632. godine, mnoga plemena se nisu držala dogovora i pobunila su se, ali su El Ahnaf i njegov narod ostali muslimani. Kada je čuo za Musajliminu tvrdnju o proročanstvu, El Ahnaf je otišao sa svojim ujakom kako bi se susreo sa njim. Nakon što je saslušao Musajlima, vratio se svojim ljudima i obeshrabrio ih da poslušaju njegovu laž.
Za vreme Omarovog kalifata uredi
Kada je Omar ibn el Hatab postao halifa 634. godine, muslimanska osvajanja izvan Arabijskog poluostrva su se povećala, a El Ahnaf je podstakao svoj narod da učestvuje u njima. Kada su Persijanci u Iraku opkolili muslimansku vojsku koju je predvodio El 'Ala ibn el Hadrami, Omar je naredio Utbi ibn Gazvanu da im pođe u pomoć. Utba je poslao snage od 12 000 ljudi, većina ih je bila iz plemena Banu Tamim, a među njima je bio i El Ahnaf koji je odigrao glavnu ulogu u razbijanju opsade.
Godine 639. El Ahnaf se vratio u Medinu noseći vesti o osvajanju Šuštara i obavestio Omara o poslovima u Persiji. Nakon što ga je saslušao, Omar je rekao;
Možda Persijanci tako često krše ugovore jer ih muslimani maltretiraju?
El Ahnaf je odgovorio:
Zabranili ste nam dalje osvajanje, a persijski car je sada na sigurnom među svojim narodom. Oni će ratovati s nama sve dok im on to zapoveda ... osim ako nam dopustite da nastavimo dalje sa osvajanjem.
Omar mu je dao dozvolu da progoni Jezdigerda III i postavio El Ahnafa na čelo vojske da dovrši osvajanje Horasana u poslednjim fazama njegove aneksije.
El Ahnaf je pratio persijskog cara Jezdigerda III sve dok se ovaj nije zabarikadirao u gradu Marvir-Ravd. Jerzdigerd III je pisao turskim i kineskim vladarima tražeći pomoć. El Ahnaf je poslao pojačanje iz Kufe i konačno zauzeo Marvir-Ravd, dovršavajući time osvajanje Horasana.
Gradovi izvan Horasana potpisali su mirovne sporazume sa El Ahnafom. Zatim je on poslao pismo Omaru obavestivši ga o osvajanju, ali je dodao da je Jezdigerd III pobegao u Balh. Omar mu je zabranio da nastavi sa dubljim prodiranjek kroz Persiju, ali mu je naredio da učvrsti islam u osvojenim zemljama. El Ahnaf je poslušao naređenja, ali je držao na oku dalje delovanje Jezdigerda III. Kada je kasnije saznao da su se Turci pridružili Persijancima i da su se zajedno približavali, on je okupio svoju vojsku i ulogorio se izvan grada. Sa vojskom koja je bila mnogo manja od neprijateljske, uspeo je da pobedi Persijance u bici kod reke Oks, ubivši njihovog vođu, dok su se Turci povukli u svoju zemlju. Jezdigerd III je zatim pobegao na istok povlačeći se iz jednog okruga u drugi, sve dok ga na kraju lokalni mlinar nije ubio zbog kese sa novcem u Mervu u Turkmenistanu 651. godine.
Za vreme i nakon fitne uredi
El Ahnaf se vratio u Basru nakon pohoda u Persiji i ostao da služi islamu, sve do vremena kalifa Ali ibn Abi Taliba (umro 660) kada su muslimani bili podeljeni u dve zaraćene strane. El Ahnaf se izolovao od ovog suđenja i poslao Aliju poruku rekavši: „Sputaću deset hiljada mačeva da se ne bore protiv vas“.
Kada je Muavija postao halifa 661. godine, El Ahnaf ga je posetio i upozorio ga da se ne bori protiv muslimana ili da učestvuje u bilo kojoj Fitni (suđenju). Kad je otišao, kalifova sestra ljutito reče: „Ko je bio taj čovek koji te je upozorio i pretio?“. On je odgovorio:
To je onaj, koji kada se naljuti, prouzrokuje ljutnju stotinu hiljada ljudi iz Banu Tamima iako ne znaju razlog njegovog besa.
Tokom druge Fitne učestvovao je u bitkama kod Madhara i Harura, vodeći plemena Tamima.[2]
El Ahnaf je proveo ostatak svog života u Kufi, gde je i umro u sedamdesetoj godini.
Reference uredi
- ^ Bayat & Umar 2008.
- ^ Fishbein 1990, str. 87.
Literatura uredi
- Fishbein, Michael, ur. (1990). The History of al-Ṭabarī, Volume XXI: The Victory of the Marwānids, A.D. 685–693/A.H. 66–73. SUNY Series in Near Eastern Studies. Albany, New York: State University of New York Press. ISBN 0-7914-0221-5.
- Bayat, Ali; Umar, Suheyl (2008). "Al-Aḥnaf b. Qays". In Madelung, Wilferd; Daftary, Farhad (eds.). Encyclopaedia Islamica Online. Brill Online. ISSN 1875-9831.