Шуштар (персијски: شوشتر; такође романизован као Shushtar и Shūshtar, и Shūstar)[2] је град и главни град округа Шуштар, провинција Хузестан, Иран.[3][4]

Шуштар
شوشتر
Шуштар
Административни подаци
Држава Иран
ПокрајинаХузестан
Становништво
Становништво
 — 2016.101,878 [1]
Географске карактеристике
Координате32° 01′ 28″ С; 48° 30′ 45″ И / 32.0244° С; 48.5124° И / 32.0244; 48.5124
Временска зонаUTC+3:30, Иранско стандардно време
Шуштар на карти Ирана
Шуштар
Шуштар
Шуштар на карти Ирана

Шуштар је древни град-тврђава, приближно 92 km (57 mi) удаљен од Ахваза, центра провинције. Велики део његове пољопривредне продуктивности протекао је из система за наводњавање који је био фокусиран на Банд-е Каисар, први брански мост у Ирану.[5] Градоначелник Шуштра је Ахамд Асефи.

Историја

уреди

У Еламитско време Шуштар је био познат као Адамдун. У ахеменидско време његово име је било Шуркутир. Савремено име, Шуштар, повезано је са именом другог древног града, Суза (или Шуш, на персијском изговору), и значи "већи (или бољи) од Шуша."

За време Сасанида, био је острвски град на реци Карун и изабран за летњу престоницу. Река је била усмерена кроз мост око града, док су мостови и главне капије у Шуштару изграђени на истоку, западу и југу. Неколико река у близини погодовало је проширењу пољопривреде; узгоју шећерне трске, главни усев, датира из 226. године. Систем подземних канала назван Ханат, који су реку повезивали са приватним резервоарима кућа и зграда, снабдевали су град водом за кућну употребу и наводњавање, а такође су се користили и за складиштење и снабдевање водом у време рата када су главне капије биле затворене. Трагови тих ханата се још увек могу наћи у криптама неких кућа.

Ибн Батута је посетио град приметивши: "На обе обале реке постоје воћњаци и точкови са водом, сама река је дубока и над њом, која води до капија путника, постоји мост на чамцима."[6]

Древни зидови тврђаве уништени су пред крај периода Сафавида.

Банд-е Каисар

уреди
 
Историјски приказ хидро системе у Шуштару.

Каже се да је Банд-е Каисар ("Цезарова брана") лучни мост изграђен у римском стилу (пошто су у његовој изградњи коришћени римски војници који су били заробљени) и први у држави који је био комбинован са браном.[5] Када је сасанидски шах Шапур I победио римског цара Валеријана, прича се да је наредио заробљеним римским војницима да направе велики мост и брану која се протеже на више од 500 метара.[7] Лежећи дубоко на персијској територији, грађевина која показује типичне римске грађевинске технике постала је најисточнији римски мост и римска брана.[8] Његова двострука намена снажно је утицала на иранско грађевинарство и била је кључна у развоју техника управљања водама код Сасанида.[9]

Преливна брана дугачка око 500 м изнад Каруна, иранске најисцрпније реке, била је језгро структуре историјског хидрауличног система Шуштара, великог комплекса за наводњавање из кога је Шуштар добијао своју пољопривредну продуктивност,[10] и који је проглашен светском баштином од стране УНЕСКО-а 2009. године.[11] Лучно надграђени део прелазио је преко важног пута између Пасаргада и главног града Сасанида Ктесифона.[12] Мост је много пута поправљан у исламском периоду а изашао је из употребе крајем 19. века, што је довело до дегенерације сложеног система наводњавања.[13]

Становништво и култура

уреди
 
Рукотворине из Шуштра

Становници Шуштара, звани Шуштарис, одржавају јединствено културно наслеђе које се протеже до античких времена и персијски дијалект који се разликује од њихове групе.

Језик

уреди

Шуштарски дијалект се говори у Шуштару и персијски је дијалект.

Клима

уреди

Шуштар има врућу полусушну климу (Коппенска климатска класификација БСх) са изузетно врућим љетима и благим зимама. Падавине су веће од већине јужног Ирана, али су готово искључиво ограничене на период од новембра до априла, мада у неким случајевима могу прећи 250 милиметара (9,8 инча) месечно или 600 милиметара (24 инча) годишње.[14]

Клима Шуштар
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 28,0
(82,4)
29,0
(84,2)
36,0
(96,8)
40,5
(104,9)
46,5
(115,7)
50,0
(122)
53,6
(128,5)
52,0
(125,6)
48,0
(118,4)
43,0
(109,4)
35,0
(95)
29,0
(84,2)
53,6
(128,5)
Максимум, °C (°F) 17,2
(63)
19,6
(67,3)
24,1
(75,4)
30,0
(86)
37,5
(99,5)
43,7
(110,7)
46,0
(114,8)
44,9
(112,8)
41,7
(107,1)
34,8
(94,6)
26,2
(79,2)
19,3
(66,7)
32,08
(89,76)
Просек, °C (°F) 10,8
(51,4)
13,2
(55,8)
17,3
(63,1)
22,8
(73)
29,9
(85,8)
35,1
(95,2)
37,0
(98,6)
35,8
(96,4)
32,0
(89,6)
25,6
(78,1)
17,9
(64,2)
12,5
(54,5)
24,16
(75,48)
Минимум, °C (°F) 5,3
(41,5)
6,8
(44,2)
10,0
(50)
14,7
(58,5)
20,5
(68,9)
23,8
(74,8)
26,2
(79,2)
25,5
(77,9)
21,1
(70)
16,2
(61,2)
10,8
(51,4)
6,8
(44,2)
15,64
(60,15)
Апсолутни минимум, °C (°F) −9
(16)
−4,0
(24,8)
−2
(28)
3,0
(37,4)
10,0
(50)
16,0
(60,8)
19,0
(66,2)
16,5
(61,7)
10,0
(50)
6,0
(42,8)
1,0
(33,8)
−2
(28)
−9
(16)
Количина кише, mm (in) 100,6
(3,961)
60,0
(2,362)
50,2
(1,976)
34,5
(1,358)
9,2
(0,362)
0,0
(0)
0,2
(0,008)
0,0
(0)
0,0
(0)
7,4
(0,291)
39,1
(1,539)
83,2
(3,276)
384,4
(15,133)
Дани са кишом 9,9 8,1 8,1 6,5 3,0 0,0 0,1 0,0 0,0 2,1 6,2 8,0 52
Релативна влажност, % 75 68 59 49 32 22 24 28 29 40 59 73 46,5
Сунчани сати — месечни просек 131,6 158,4 192,3 217,7 272,5 325,6 322,7 317,0 291,3 234,8 158,2 121,9 2.744
Извор: NOAA (1961–1990) [15]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Statistical Center of Iran > Home”. www.amar.org.ir. 
  2. ^ Шуштар can be found at GEOnet Names Server, at this link, by opening the Advanced Search box, entering "-3085511" in the "Unique Feature Id" form, and clicking on "Search Database".
  3. ^ The population of Shushtar Архивирано на сајту Wayback Machine (29. март 2019) farsnews.ir Retrieved 10 Oct 2018
  4. ^ The location of Shushtar dana.ir
  5. ^ а б Vogel 1987, стр. 50
  6. ^ Battutah, Ibn (2002). The Travels of Ibn Battutah. London: Picador. стр. 64. ISBN 9780330418799. 
  7. ^ Smith 1971, стр. 56–61; Schnitter 1978, стр. 32; Kleiss 1983, стр. 106; Vogel 1987, стр. 50; Hartung & Kuros 1987, стр. 232; Hodge 1992, стр. 85; O'Connor 1993, стр. 130; Huff 2010; Kramers 2010
  8. ^ Schnitter 1978, стр. 28, fig. 7
  9. ^ Impact on civil engineering: Huff 2010; on water management: Smith 1971, стр. 60f.
  10. ^ Length: Hodge 1992, стр. 85; Hodge 2000, стр. 337f.; extensive irrigation system: O'Connor 1993, стр. 130
  11. ^ Centre, UNESCO World Heritage. „Shushtar Historical Hydraulic System”. UNESCO World Heritage Centre. 
  12. ^ Hartung & Kuros 1987, стр. 232
  13. ^ Hodge 1992, стр. 85; Hodge 2000, стр. 337f.
  14. ^ „اداره کل هواشناسی استان چهارمحال و بختیاری”. www.chbmet.ir. Архивирано из оригинала 06. 02. 2020. г. Приступљено 26. 07. 2020. 
  15. ^ „Shushtar Weather History”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 28. 12. 2012. 

Извори

уреди
  • Hartung, Fritz; Kuros, Gh. R. (1987), „Historische Talsperren im Iran”, Ур.: Garbrecht, Günther, Historische Talsperren, 1, Stuttgart: Verlag Konrad Wittwer, стр. 221—274, ISBN 3-87919-145-X 
  • Hodge, A. Trevor (1992), Roman Aqueducts & Water Supply, London: Duckworth, стр. 85, ISBN 0-7156-2194-7 
  • Hodge, A. Trevor (2000), „Reservoirs and Dams”, Ур.: Wikander, Örjan, Handbook of Ancient Water Technology, Technology and Change in History, 2, Leiden: Brill, стр. 331—339 (337f.), ISBN 90-04-11123-9 
  • Huff, Dietrich (2010), „Bridges. Pre-Islamic Bridges”, Ур.: Yarshater, Ehsan, Encyclopædia Iranica Online 
  • Kleiss, Wolfram (1983), „Brückenkonstruktionen in Iran”, Architectura, 13: 105—112 (106) 
  • Kramers, J. H. (2010), „Shushtar”, Ур.: Bearman, P., Encyclopaedia of Islam (2nd изд.), Brill Online 
  • O'Connor, Colin (1993), Roman Bridges, Cambridge University Press, стр. 130 (No. E42), ISBN 0-521-39326-4 
  • Schnitter, Niklaus (1978), „Römische Talsperren”, Antike Welt, 8 (2): 25—32 (32) 
  • Smith, Norman (1971), A History of Dams, London: Peter Davies, стр. 56—61, ISBN 0-432-15090-0 
  • Vogel, Alexius (1987), „Die historische Entwicklung der Gewichtsmauer”, Ур.: Garbrecht, Günther, Historische Talsperren, 1, Stuttgart: Verlag Konrad Wittwer, стр. 47—56 (50), ISBN 3-87919-145-X 

Спољашње везе

уреди

  Медији везани за чланак Шуштар на Викимедијиној остави