Balkanika (književna nagrada)
Balkanika je međunarodna književna nagrada za pisce sa Balkana.
| Balkanika (književna nagrada) | |
|---|---|
 Logo fondacije Balkanika | |
| Dodeljuje se za | najbolju knjigu balkanskih zemalja |
| Lokacija | Skoplje |
| Zemlja |  Severna Makedonija Srbija Grčka Albanija Turska Bugarska Rumunija |
| Prvo dodeljivanje | 1997. |
O nagradi
urediIdeja se rodila 1995. godine na "Racinskim susretima" u Severnoj Makedoniji. U osnivanju su učestvovali izdavači iz Severne Makedonije, Grčke, Albanije, Turske, Bugarske, Savezne Republike Jugoslavije ( Srbija i Crna Gora ) i Rumunije. 3. juna 1996. godine u Skoplju, Severna Makedonija, izdavačke kuće 6 balkanskih zemalja – „Kultura” (Severna Makedonija), „Biblioteka 49” (Bugarska) [1], „Kedros” (Grčka), „Fono” ( Turska), „Narodna knjiga“ (SR Jugoslavija) i „Orient Okidant“ (Rumunija) registruju fondaciju „Balkanika“ sa sedištem u Sofiji, glavnom gradu Bugarske.
Nominacije vrše nacionalni žiriji, a izbor laureata poveren je zajedničkom balkanskom žiriju koji se svake godine sastaje u drugoj balkanskoj zemlji.
Radovi autora nominovanih za nagradu prevode se na sve balkanske jezike[2], kao i na francuski i engleski, da bi ih pročitao generalni žiri, koji čini po jedan predstavnik iz svake balkanske zemlje.
Nagrada je prvi put dodeljena 1997. godine. u Ohridu srpskom piscu Davidu Albahariju za roman „Mamac”.[2]
U istoriji "Balkanike" do sada je nominovano preko 100 autora iz 7 balkanskih zemalja - neki od njih su bili kandidati za statuetu 2-3 puta.[3]
U Sofiji je 2015. godine Međunarodna književna fondacija „Balkanika” proslavlja 20 godina postojanja. Nikolaj Stojanov, pisac i predsednik fondacije „Balkanika“ je tom prilikom rekao: "Kada smo se daleke 1995. godine okupili u romantičnom Ohridu, moje lične nade i želje nisu smele da odu predaleko... Okupili smo se da sebi damo nešto zajedničko i korisno, nešto što će delovati, da otkrijemo bogatstva balkanskog duha, naslednika mudrosti, snage i lepote najmanje 4 civilizacije. Moje kolege i ja danas smo srećni što smo ovih 20 godina posvetili zajedničkom cilju... Prošli smo kroz rat u Jugoslaviji, dramatične događaje na Kosovu i u Makedoniji, bili smo svedoci zemalja koje su se raspadale i stvarale. I kroz ovo turbulentno vreme „Balkanika” je nastavila sa radom, a mi, osnivači fondacije, razgovarali smo jedni sa drugima jezikom međusobnog razumevanja. Pokazali smo svetu da je Balkan odavno prestao da bude barutana i da je postao teritorija duha..."[3]
Dobitnici
uredi- 1997 - David Albahari, Srbija, za roman "Mamac"[2]
- 1998 - Anton Dončev, Bugarska, za roman "Čudni vitez Svete knjige"
- 1999 - Nikos Bakolas, Grčka, za "Svet časti"
- 2000 - Vasile Andru, Rumunija, za roman "Ptice neba"
- 2001 - Venko Andonovski, Severna Makedonija, za roman "Pupak sveta"
- 2002 - Fatos Kongoli, Albanija, za „Damoklov san“ [4]
- 2003 - Ajfer Tunč, Turska, za "Ove stvari iz 70-ih"
- 2004 - Dimitar Šumnaliev, Bugarska, za zbirku kratkih priča "Zaljubljene priče" [5]
- 2005 - Maro Duka, Grčka, za roman "Nevin i kriv" [6]
- 2006 - Tašin Юkčel, Turska, za roman "Neboder"
- 2007 - Vladislav Bajac, Srbija, za roman "Hamam Balkanija"[2]
- 2008 - Sema Kajkuzus, Turska, za roman "Smrt religija" - nagrada dodeljena 2010. godine[3]
- 2009 - sastanak osnivača je odložen zbog smrti dvojice [7] Nagrađen je Ismail Kadare, Albanija, za roman "Zatvorenici", a nagrada je dodeljena 2010. godine[3]
- 2010 – Aleksandar Prokopjev, Severna Makedonija, za roman "Čovek"
- 2011 -
- 2012 - Nedim Gursel, Turska, za roman "Crveni anđeo"[3]
- 2013 - Zdravka Evtimova, Bugarska, za zbirku "Priče na jastuku"[3]
- 2014 - Hristos Hrisopulos, Grčka, za knjigu "Lampa među zubima"[3]
- 2015 - Baškim Šehu, Albanija, za roman "Igra, pala sa neba"[3], nagrada dodeljena 2017. godine[8]
- 2016 - Murat Oziasar, Turska, za knjigu "Crni humor"[3], nagrada dodeljena 2017. godine[8]
- 2020 - Na osnovu dogovora svih članica Balkanika fondacije, zbog pandemije odlučeno je da se nagrada Balkanika za 2020. godinu dodeli zajedno sa nagradom za 2021.[9]
Reference
uredi- ^ „Balkanika“ otkriva novi kulturni prostranstva (Izvestnata fondaciя щe vrъči prez 2007 g. юbileйniя si deseti „Balkanski Nobel“ za literatura, spodelя neйniяt prezident – pisatelяt Nikolaй Stoяnov)“, intervю na Boris Dankov, v. „Duma“, 9 dekemvri 2006 g.
- ^ a b v g „Vladislav Bajac dobitnik nagrade "Balkanika"”. rts.rs. Pristupljeno 11. 11. 2022.
- ^ a b v g d đ e ž z „Nagrada „Balkanika“”. bgpublishersblog.wordpress.com. Pristupljeno 11. 11. 2022.
- ^ Albena Atanasova, „Učitel po matematika vze „Balkanika 2002“ (Albanecъt Fatos Kongoli beše otličen za romana si „Sъnяt na Damokъl“), v. „Standart“, 30 septemvri 2003 g.
- ^ „Šumnaliev prilaska 'Balkanika 2004' s 'Vlюbeni razkazi'“, Vesti.bg, 11 oktomvri 2005 g.
- ^ „Grъcka pisatelka spečeli Balkanskiя „Nobel“, v. „Novinar“, 31 oktomvri 2006 g.
- ^ „Živiяt klasik Kadare s priz „Balkanika“, v. „Trud“, 29 noemvri 2010 g.
- ^ a b „Dodeluvanje na kniževnata nagrada Balkanika vikendov vo Skopje”. studenti.mk. Pristupljeno 11. 11. 2022.
- ^ „Balkan Literary Award”. slobodenpecat.mk. Pristupljeno 11. 11. 2022.
Spoljašnje veze
uredi- Utre ќe se doznae makedonskiot pretstavnik za kniževnata nagrada „Balkanika“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. novembar 2022)
- „Balkanika“ na 20 g. Ili kak se pravi politika črez literaturata
- Vrъčiha „Balkanika” – 2014
- "Sъnяt na Damokъl" na Fatos Kongoli izleze na bъlgarski
- Vladislav Baяc: Literaturata e po-traйna ot političeskiя akt
- Nedim Gюrsel: Pisatelяt trяbva da pokaže zavoevatelя, za da se zamislim za pobedeniя
- KNIŽEVNATA NAGRADA „BALKANIKA“ ZA PISATELITE ŠEHU OD ALBANIJA I OZJAŠAR OD TURCIJA
