Balneoklimatologija

Balneoklimatologija je medicinska disciplina koja se bavi proučavanjem uticaja prirodnih fizičko-hemijskih faktora spoljašnje sredine na ljudski organizam i mogućnostima njene primene u medicinske svrhe. Ona spada u jednu od najstarijih nauka jer ispituje metode lečenja korišćenjem prirodnih lekovitih faktora poznatih ljudima vekovima. A ti prirodni faktoru su:  mineralna voda,  peloid (lekovito blato),  parcijalni pritisak kiseonika,  ugljen dioksid, toplota i hladnoća (uglavnom kao opšta procedure),  hidrostatički pritisak. Zbog svog sastava bogatog mineralima i retkih neželjenih reakcija tokom njihove primene, prirodni fizičko-hemijski faktori se smatraju sigurnim i uspešnim sredstvom u mnogim oblastima lekarske prakse.

Balneoklimatologija

Osim šgo ga deca koriste za igru, blaton(peloid) se koristi i za lečenje brojnih kožnih i reumatskih bolesti
Podspecijalnost	fizijatrija
Specijalista	balneoklimatolog

Podela

Balneoklimatologija se deli na dve oblasti: balneologiju i humanu bioklimatologiju.

Balneologija

Balneologija (lat. balneum: kupka + -logija) je grana balneoklimatologije koja se bavi izučavanjem efekata i mogućnostima upotrebe u medicinske (belneoterapijiske) svrhe sledećih balneoloških sredstava:

Balneološka sredstava koja izučava balneologija

Sredstva	Karakteristike
Mineralne (lekovite) vode	Koje mogu biti različitih karakterisika, mineralizacije, temperature ili radioaktivnosti. Osim gašenja žeđi za čoveka, voda ima i druge blagotvorne efekte, na primer za opuštanja tela u lekovitim kupkama, održavanje čistoće - higijeni tela a samim tim i očuvanju zdravlja. Određene vrste vode, odnosno vode bogate mineralima, imaju i efekat leka.
Peloida (blato)	Može biti različitog porekla — neorganskog ili organskog, sa različitim hemijskim sastavom i fizičko  hemijskim svojstvima,
Lekoviti gasovi	Mogu biti različitog sastava.

Balneologija se bavi i izučavanjem postupaka u balneoterapiji, odnosno kako se koriste:

• prirodne mineralne vode u medicinske svrhe kao napitak za lečenje, kupke ili sredstva za inhalaciju,
• gasovi poput ugljen-dioksida u suvim ili vodenim kupatilima,
• različiti oblozi od peloida i bilja i
• klimatski faktori.

Specijalisti balneologije nakon sprovedenih balneoloških istraživanja određuju svakom pacijentu individualno vrstu, redosled i pravilnu kombinaciju procedura uzimajući u obzir sve indikacije i kontraindikacije na osnovu detaljnog pregleda i eventualnih dodatnih testova.

Humana bioklimatologija

Humana bioklimatologija proučava odnos između organizma i vremenskih stanja spoljne sredine i njihov direktni odnos sa zdravljem i bolestima. Odnos između čovekovog organizma i vremenski uslovi spoljašnje sredine, kratkotrajno su definisanih kao vreme (meteorologija) i dugoročno su definisaniaka klima (dugotrajno vremensko stanje atmosfere).

Glavni činioci i njihovi odnose koje koristi i proučava humana bioklimatologija su;

Castav i propustljivost vazduha proučava humana bioklimatologija

• temperatura vazduha,
• sastav i propustljivost vazduha,
• sunčevo zračenje,
• stanje vetrova,
• atmosferski pritisak,
• elektricitet,
• vlažnost vazduha.

U zavisnosti od fizičkih i hemijskih faktora spoljašnjeg sveta koji deluju na živa bića humana bioklimatologija se deli na tri oblasti:

Oblasti humane bioklimatologije

Oblast	Predmet izučavanja
Fitobioklimatologija	Izučava uticaj klime na život biljaka i životnu sredinu.
Zoobioklimatologija	Izučava uticaj klime na životinjski sveta i životnu sredine.
Bioklimatologija ljudi	Proučava uticaj okolne sredine na čovekov život, u prvom redu klime, a naročito promene vremena koje se odražavaju na zdravlje, fizičko i psihičko stanje i radnu sposobnost ljudi. Ona izučava i interakcije između biosfere i Zemljine atmosfere na vremenskim skalama reda godišnjih doba ili duže (za razliku od biometeorologije u kojoj je prognoza krajnji produkt primene istraživanja vezanih za medicinsku meteorologiju i humanu biometeorologiju) i odnos čoveka prema spoljašnjoj sredini. a proučava uticaj okolne sredine na njegov život, u prvom redu klime, a naročito promene vremena i njegovih odstupanja od uobičajenih vrednosti.

Istorija

Blagotvorno dejstvo prirodnih lekovitih faktora (mineralnih ili termalnih voda, blata, klime i mikroklime) poznato je od davnina. U lečenju kožnih bolesti, balneo klimatski činioci (mineralne vode, peloidi, sunčeva svetlost i dr.) primenjivani su još kod starih Rimljana, Grka i Egipćana. Kombinaciju biljnih ekstrakata i izlaganje suncu, stari Egipćani (525. godine p. n. e.) koristili su za lečenje vitiliga, a Kleopatra je pomoću gline negovala svoju kožu.

Klimatoterapija se primenjivala u lečenju hroničnih bolesti kože za vreme Hipokrata (500. godine p. n. e.), a u starom Rimu banje sa termalnim mineralnim vodama korišćene su za oporavak povređenih vojnika.

Iako je neko vreme primena balneoklimatskih činilaca u lečenju mnogih bolesti napuštena, u 16. veku se sa njenom primenom ponovo započelo, kada je npr. u Veroni otvoreno javno kupatilo koje se snabdevalo vodom bogatom sumporom. Ovo kupatilo se koristilo za lečenje kožnih bolesti, pre svega šuge.

Intenzivnija primena balneoterapije kao važnog medicinskog tretmana u lečenju kožnih bolesti započela je ponovo tek 1800. godine, najpre u Evropi, a zatim u Sjedinjenim Američkim Državama.

Popularnost balneoterapije je ubrzo opala da bi doživela preporod tokom protekle četiri decenije. Novija istraživanja ukazuju da je primena balneoklimatskih činilaca često de lotvornija u lečenju i očuvanju zdravlja kože u odnosu na primenu farmakoloških sredstava

Početak naučne etape balneologije obeležila su proučavanja mineralnih voda i poklapa se sa sredinom 19. veka. Većina naučnih studija koje su cenjene na međunarodnom nivou sprovedene su krajem 19. i početkom 20. veka. Širom sveta osnivaju se Društva za medicinsku hidrologiju i klimatologiju, u okviru kojih se izdaju brojni časopisi i objavljuju naučni radovi.

Sledi i osnivanje Balneološki instituta u kojima se u sklopu sprovoženja balneoterapije uvodr eksperimentalna istraživanja čiji su rezultati objavljeni u brojnim časopisima.

Iako je krajem 20. veka i početkom 21. veka balneoklimatologija u blagom opadanju, 2020-ih godina došlo je do oživljavanja interesovanja za balneologiju, koje je materijalizovano kroz veliki broj objavljenih studija, obnavljanje banja i njihovo uključivanje u zdravstvene i banjski turizama.

Literatura

• Altman, Nathaniel (2000). Healing springs: the ultimate guide to taking the waters : from hidden springs to the world's greatest spas. Inner Traditions / Bear & Company. ISBN 978-0-89281-836-5. 
• Buchman, Dian Dincin (2001). The complete book of water healing. (2nd izd.). McGraw-Hill Professional. ISBN 978-0-658-01378-2. 
• Selinus, Olle; Alloway, B. J. (2005). Essentials of medical geology: impacts of the natural environment on public health. Academic Press. str. 446. ISBN 978-0-12-636341-8. 
• Jane Crebbin-Bailey, John W. Harcup, John Harrington. The Spa Book: The Official Guide to Spa Therapy.‎. . Publisher: Cengage Learning EMEA. 2005. ISBN 978-1-86152-917-6. 
• Dvorjetski, Esti (2007). Leisure, pleasure, and healing: spa culture and medicine in ancient eastern Mediterranean. Brill. ISBN 978-90-04-15681-4. 
• Koenig, Carola (2005). Specialized Hydro-, Balneo-and Medicinal Bath Therapy. Publisher: iUniverse. ISBN 978-0-595-36508-1. 
• Williams, Anne (2006). Spa bodywork: a guide for massage therapists. Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 978-0-7817-5578-8. 

Spoljašnje veze

• Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije
• Banje Srbije
• Römische Badekultur
• Das Badhaus-Museum in Kulmbach
• Zur Geschichte des Badezimmers (pdf)
• Zur japanischen Badekultur
• Das japanische Haus und sein Ofuro
• Virtuelles Badekultur-Museum (ital.)
• Badekultur in der Kunst
• Badekultur in der Literatur
• Römerthermen Zülpich - Museum der Badekultur

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).