Википедија

Bekerova mišićna distrofija

Bekerova mišićna distrofija je oboljenje muškaraca, uzrokovano mutacijama u genu za distrofin. Za razliku od Dišenove mišićne distrofije koja je težak oblik bolesti koja znatno skraćuje životni vek bolesniku, Bekerovu mišićnu distrofiju odlikuje kasniji početak i sporiji tok bolesti.[2][3] Kod 65% bolesnika pojavu bolesti uzrokuju delecije jednog ili više egzona u genu za distrofin, dok su duplikacije uzrok bolesti kod 6—7% bolesnika. Pokazano je da su egzoni proksimalnog dela gena za distrofin (egzoni od broja 3—18) i egzoni distalnog dela gena (egzoni od broja 45—52) posebno podložni delecijama. Kod preostalih 30% bolesnika pronađene su tačkaste mutacije, male delecije ili inverzije u genu za ovaj protein.[1] U kasnijem razvoju bolest zahvata srce, a njena težina varira kod pojedinih bolesnika. Bolesnici obično dožive 30 godina.[4][5]

Bekerova mišićna distrofija
za H - vezana mutacija je recesivni način kojim se ovo stanje nasleđuje
UzrociMutacija DMD gena[1]
Dijagnostički metodNeurološki i mišićni testovi[1]
LečenjeNema trenutnog leka, fizikalna terapija[1]

Etiopatogeneza uredi

Bekerova mišićna distrofija jedno je od najčešćih letalnih oboljenja muškaraca (u vezi s hromozomom h), s učestalošću jedan prema 3 500. Genetičku osnovu ovog oboljenja čine mutacije u genu za distrofin. Takođe, israživanjima je utvrđeno da su mutacije u istom genu odgovorne i za Dišenovu mišićnu distrofiju.[6]

Tačan mehanizam nastanka delecija u genu za distrofin nije poznat.[7][8] U regionima gena za distrofin, koji su podložni delecijama, utvrđene su brojne repetitivne sekvencije,[9] kao i visoka učestalost rekombinacija. Pretpostavlja se da nejednaki ili krosing-over tokom oogeneze leži u osnovi nastanka delecija u genu za distrofin. Istim mehanizmom mogu nastati i duplikacije, ali je utvrđeno da se one javljaju sa značajno manjom učestalošću.[10] S druge strane, pokazano je da rekombinacija hromozoma dovodi do delecija bez pratećih duplikacija,[11] tako da se može pretpostaviti da se ovaj vid rekombincije nalazi u osnovi većine delecija u genu za distrofin.[12]

Kod bolesnika od Bekerove mišićne distrofije, tačkaste mutacije, pronađene u genu za distrofin kod najvećeg broja bolesnika, predstavljaju mutacije koje dovode do promene amino-kiselina u proteinu, ili mutacije u mestima za iskrajanje pre-iRNK, koje ne remete okvir čitanja.[13]

Patogeneza srčanih promena uredi

Patogene promene u srčanogm mišiću kod Bekerove mišićne distrofije (BMD) počinju u ranoj fazi bolesti ali se klinički značajna disfunkcija najčešće primećuje tokom druge decenije života.[14] Većina bolesnika sa BMD na kraju će imati proširenu kardiomiopatiju, ali starost početka i vreme do smrti su promenljiva kategorija, tako da do danas ne postoje jasni prediktori kardiološke prognoze.[15]

Studije su pokazale da je srednja starost početka kardiomiopatije konzistentna i iznosi ~ 14,5 godina.[16][17] Drugi izveštaji govore da će ~ 85% — 90% bolesnika sa Dišenovom bolesti imati kardiomiopatiju do 18 godine, a kod osobe sa BMD kardiomiopatija će sa kasnije pojaviti, u trećoj ili četvrtoj deceniji.[18][19]

Oni sa ozbiljnom kardiomiopatijom mnogu biti kandidatite za transplantaciju srca.[19] Pojedinci sa DMD nisu u mogućnosti da se kvalifikuju za operaciju transplantacije, zbog oštećenja skeletno-mišićnih struktura, odbacivanja organa i niskog nivoa plućne funkcije.[20] Nedavni pregled literature pokazuje da će osobe sa BMD-om koje ispunjavaju uslove za transplantaciju srca bolje tolerisati postupak u pređenju sa osobama sa drugim oblicima srčane insuficijencije.[20]

Klinička slika uredi

Klinička slika bolesnika obolelog od Bekerove mišićne distrofije ispoljava se kao blaži oblik od Dišenove mišićne distrofije, a ova bolest se javlja sa učestalošću jedan prema 18.500 muškaraca.[1][21][22][23]

Na težinu kliničke slike može uticati i region gena u kome se nalazi mutacija. Većina mutacija kod bolesnika od Bekerove mišićne distrofije otkrivene su u delu gena koji kodira štapičasti region distrofina. Opisane su čak i velike delecije u ovom regionu kod bolesnika s blagim fenotipom Bekerove mišićne distrofije.[24] Najveća do sada opisana delecija udružena s fenotipom Bekerove mišićne distrofije zahvatala je čak 35 egzona, koji kodiraju proksimalni i središnji deo štapičastog domena distrofina (egzoni 13–48).[25][26]

Kod bolesnika s tipičnim fenotipom Bekerove mišićne distrofije najčešće se otkrivaju delecije regiona od 45. do 53. egzona, koji kodiraju distalni deo štapičastog domena distrofina.[27][28]

Dijagnoza uredi

Dijagnoza Bekerove mišićne distrofije (BMD) može se veoma razlikovati. Simptomi se mogu pojaviti u ranom detinjstvu, već u 5. godini života, ili u 60. godini. Zaista, neki od ovih pacijenata ne dostignu svoje razvojne prekretnice, a neki saznaju da ne mogu držati korak tokom časova fizičkog vaspitanja ili tokom vojne obuke.[29]

Kao i kod dijagnoze bilo kog drugog oblika mišićne distrofije, lekar obično započinje dijagnostiku uzimanjem istorije bolesti pacijenta i njihove porodice, nakon čega sledi opsežni fizički pregled. Istorija i fizički pregled mogu mnogo da pomognu u postavljanju dijagnoze, čak i pre nego što se urade komplikovani dijagnostički testovi.

Dijagnostikom pre svega treba utvrdi da li je slabost pacijenta rezultat problema u samim mišićima ili u nervima koji ih kontrolišu. Problemi u nervima koji kontrolišu mišiće ili u motornim neuronima (koji potiču iz kičmene moždine i mozga i dopiru do svih telesnih mišića) mogu da izazovu slabost koja izgleda kao problem sa mišićima.

Druge bolesti imaju neke od istih simptoma BMD. BMD je ponekad pogrešno dijagnostikovana kao  Duchenneova mišićna distrofija (DMD)  ili  mišićna distrofija udova i pojasa (LGMD) . Iz tog razloga je važno proći pažljiv dijagnostički postupak, koji obično uključuje genetsko (DNK) testiranje.

Na početku dijagnostičkog procesa lekari često naručuju  poseban test krvi koji se naziva  nivo CK . CK označava  kreatin kinazu, enzim koji curi iz oštećenog mišića. Kada se u uzorku krvi pronađu povišeni nivoi CK, to obično znači da se mišić uništava nekim abnormalnim procesom, poput mišićne distrofije ili upale. Prema tome, visok nivo CK sugeriše da su sami mišići najverovatniji uzrok slabosti, ali ne govori tačno kakav bi mogao biti poremećaj mišića. U BMD, nivo CK za pogođene muškarce obično je povišen iznad normalnog nivoa - do pet puta gornja granica normalnog nivoa ili više. Za ženske nosioce, nivo CK može varirati između dvostruko normalne koncentracije i do 10 puta veće od normalne koncentracije.[30]

Elektromiografiju, test koji uključuje isporuku električnih impulsa kroz posebne igle umetnute u zahvaćene mišiće i merenje provodljivosti ovih električnih impulsa, lekar može naručiti u nekim slučajevima sumnje na BMD.

DNK testiranje gena distrofina za dijagnozu BMD je sada široko dostupno i obično se vrši iz uzorka krvi. U mnogim slučajevima samo DNK test može porodicama i lekarima sa visokim stepenom sigurnosti reći da li je verovatnije da je tok bolesti BMD ili DMD. Genetsko testiranje je indicirano kod pacijenata sa visokim nivoom CK i sugestivnim znacima ili simptomima BMD (ili DMD). Kada se identifikuje mutacija gena DMD, bolest se potvrđuje.

Generalno, postoje dva pristupa za genetsko testiranje. Prva je analiza brisanja / duplikacija, koje su najčešći oblik mutacija, primećene u 70% do 80% slučajeva. Drugi pristup je skeniranje i analiza sekvenci tačkastih mutacija korišćenjem više dostupnih metoda.

Ženski rođaci muškaraca i dečaka sa BMD  mogu da se podvrgnu DNK testiranju da bi utvrdili da li su  nosioci  bolesti. Ako jesu, oni imaju 50% šanse da rode decu koja su i sama nosioci ili koja će razviti BMD.

U nekim slučajevima, da bi bio sigurniji u vezi sa bolešću i njenim tokom, lekar može predložiti  biopsiju mišića  u kojoj se uzima mali uzorak mišića za poseban pregled. Većini pacijenata dijagnostikuje se molekularno genetskim ispitivanjem bez biopsije mišića, jer histologija mišića za BMD nije specifična. Biopsija mišića pokazuje fibrozu i masno tkivo umesto mišićnog tkiva, kao i znakove degeneracije, regeneracije i hipertrofije mišićnih vlakana (povećanje mišićnih vlakana).[31][32][33] Specijalno bojenje u biopsiji mišića i boje pomoću antitela za otkrivanje distrofina mogu se koristiti u slučaju negativnog genetskog testiranja.

Terapija uredi

Za ovu distrofiju nije poznat niti jedan lek.[34] Fizikalna terapija, ortopedske proteze i korektivne operacije mogu pomoći kod osoba sa nekim simptomima.[35] Potpomognuta ventilacija može biti potrebna u onim slučajevima sa slabošću mišića za disanje.[36]

Lekovi koji se koriste uključuju:[37]

Izvori uredi

  1. ^ a b v g d Emery, AEH. Duchenne Muscular Dystrophy (2nd ed). Oxford University Press, Oxford UK 1993;55-9.
  2. ^ „Diseases - BMD - Top Level”. Muscular Dystrophy Association (na jeziku: engleski). 2015-12-18. Pristupljeno 2021-02-01. 
  3. ^ Andrews JG, Wahl RA. Duchenne and Becker muscular dystrophy in adolescents: current perspectives. Adolesc Health Med Ther. 2018. 9:53-63. [Medline]. [Full Text].
  4. ^ Romitti PA, Zhu Y, Puzhankara S, et al. Prevalence of Duchenne and Becker muscular dystrophies in the United States. Pediatrics. 2015;135(3):513–521.
  5. ^ Daoud, F.; Angeard, N.; Demerre, B.; Martie, I.; Benyaou, R.; Leturcq, F.; Cossee, M.; Deburgrave, N.; Saillour, Y.; Tuffery, S.; Urtizberea, A.; Toutain, A.; Echenne, B.; Frischman, M.; Mayer, M.; Desguerre, I.; Estournet, B.; Reveillere, C.; Penisson-Besnier; Cuisset, J. M.; Kaplan, J. C.; Heron, D.; Rivier, F.; Chelly, J. (2009). „Analysis of Dp71 contribution in the severity of mental retardation through comparison of Duchenne and Becker patients differing by mutation consequences on Dp71 expression”. Human Molecular Genetics. 18 (20): 3779—3794. PMID 19602481. doi:10.1093/hmg/ddp320. .
  6. ^ Moloughney, J. G. & Weisleder, N. Poloxamer 188 (p188) as a membrane resealing reagent in biomedical applications. Recent Pat. Biotechnol. (2012).
  7. ^ Robinson-Hamm, Jacqueline N.; Gersbach, Charles A. (2016). „Gene therapies that restore dystrophin expression for the treatment of Duchenne muscular dystrophy”. Human Genetics. 135 (9): 1029—1040. PMC 5006996  . PMID 27542949. doi:10.1007/s00439-016-1725-z. 
  8. ^ „Diseases - BMD - Research”. Muscular Dystrophy Association (na jeziku: engleski). 2015-12-18. Pristupljeno 2021-02-01. 
  9. ^ Francis MJ, Morrison KM, Campbell L, Grewal PK, Christodoulou Z, Daniels RJ et al. A contig of non-chimeric YACs containing the spinal muscular atrophy gene in 5ql3. Hum Mol Genet 1993;2:1161-7.
  10. ^ . Oudet C, Hanauer A, Clemens P, Caskey CT, Mandel JL. Two hot spots of recombination in the DMD-gene correlate with the deletion prone regions. Hum Mol Genet 1992;1:599-603.
  11. ^ Cooper DN, Krawczak M, Antonarakis SE. The nature and mecha- nisms of human gene mutation. In: Scriver CR, Beaudet AL, Sly W; Valle D (Eds). The Metabolic and Molecular Bases of Inherited Disease, 7th ed. McGraw-Hill, New York 1995;259-91.
  12. ^ Wagner, K. R. & Cohen, J. S. Myostatin-Related Muscle Hypertrophy. GeneReviews (2013).
  13. ^ Guiraud, Simon; Edwards, Benjamin; Babbs, Arran; Squire, Sarah E.; Berg, Adam; Moir, Lee; Wood, Matthew J.; Davies, Kay E. (2019). „The potential of utrophin and dystrophin combination therapies for Duchenne muscular dystrophy”. Human Molecular Genetics. 28 (13): 2189—2200. PMC 6586144  . PMID 30990876. doi:10.1093/hmg/ddz049. .
  14. ^ Nigro G, Comi LI, Politano L, Bain RJ. The incidence and evolution of cardiomyopathy in Duchenne muscular dystrophy. Int J Cardiol. 1990;26(3):271–277. [PubMed] [Google Scholar]
  15. ^ „Diseases - BMD - Diagnosis”. Muscular Dystrophy Association (na jeziku: engleski). 2015-12-18. Pristupljeno 2021-02-01. 
  16. ^ Melacini, P.; Fanin, M.; Danieli, G.A.; Villanova, C.; Martinello, F.; Miorin, M.; Freda, M.P.; Miorelli, M.; Mostacciuolo, M.L.; Fasoli, G.; Angelini, C.; Volta, S. Dalla (1996). „Myocardial Involvement is Very Frequent Among Patients Affected with Subclinical Becker's Muscular Dystrophy”. Circulation. 94 (12): 3168—3175. PMID 8989125. doi:10.1161/01.CIR.94.12.3168. 
  17. ^ Yazawa, Masanobu; Ikeda, Shu-Ichi; Owa, Mafumi; Haruta, Sei-Ichi; Yanagisawa, Nobuo; Tanaka, Eiji; Watanabe, Masahide (1987). „A Family of Becker's Progressive Muscular Dystrophy with Severe Cardiomyopathy”. European Neurology. 27 (1): 13—19. PMID 3622571. doi:10.1159/000116122. .
  18. ^ Palladino A, D’Ambrosio P, Papa AA, et al. Management of cardiac involvement in muscular dystrophies: paediatric versus adult forms. Acta Myol. 2016;35(3):128–134. [PMC free article] [PubMed] [Google Scholar]
  19. ^ a b Connuck DM, Sleeper LA, Colan SD, et al. Characteristics and outcomes of cardiomyopathy in children with Duchenne or Becker muscular dystrophy: a comparative study from the Pediatric Cardiomyopathy Registry. Am Heart J. 2008;155(6):998–1005. [PMC free article] [PubMed] [Google Scholar]
  20. ^ a b 33. Papa AA, D’Ambrosio P, Petillo R, Palladino A, Politano L. Heart transplantation in patients with dystrophinopathic cardiomyopathy: review of the literature and personal series. Intractable Rare Dis Res. 2017;6(2):95–101. [PMC free article] [PubMed] [Google Scholar]
  21. ^ Bradley, W. G.; Jones, M. Z.; Mussini, J-M; Fawcett, P. R. W. (1978). „Becker-type muscular dystrophy”. Muscle and Nerve. 1 (2): 111—132. PMID 571527. S2CID 9758645. doi:10.1002/mus.880010204. 
  22. ^ Ruiz-Cano, M.J.; Delgado, J.F.; Jiménez, C.; Jiménez, S.; Cea-Calvo, L.; Sánchez, V.; Escribano, P.; Gómez, M.A.; Gil-Fraguas, L.; Sáenz de la Calzada, C. (2003). „Successful heart transplantation in patients with inherited myopathies associated with end-stage cardiomyopathy”. Transplantation Proceedings. 35 (4): 1513—1515. PMID 12826208. doi:10.1016/S0041-1345(03)00515-3. 
  23. ^ Ricotti, Valeria; Mandy, William P L.; Scoto, Mariacristina; Pane, Marika; Deconinck, Nicolas; Messina, Sonia; Mercuri, Eugenio; Skuse, David H.; Muntoni, Francesco (2016). „Neurodevelopmental, emotional, and behavioural problems in Duchenne muscular dystrophy in relation to underlying dystrophin gene mutations”. Developmental Medicine & Child Neurology. 58 (1): 77—84. PMID 26365034. S2CID 24157176. doi:10.1111/dmcn.12922. .
  24. ^ Passos-Bueno MR, Vainzof M, Zatz M. Half the dystrophin gene is apparently enough for a mild clinical course: confirmation of its poten- tial use for gene therapy. Hum Mol Genet 1994;3:919-22.
  25. ^ „Diseases - BMD - Signs & Symptoms”. Muscular Dystrophy Association (na jeziku: engleski). 2015-12-18. Pristupljeno 2021-02-01. 
  26. ^ Ho, Rady; Nguyen, My-Le; Mather, Paul (2016). „Cardiomyopathy in becker muscular dystrophy: Overview”. World Journal of Cardiology. 8 (6): 356—361. PMC 4919702  . PMID 27354892. doi:10.4330/wjc.v8.i6.356  . .
  27. ^ Beggs AH, Hoffman EP, Snyder JR, Arahata K, Specht L, Shapiro F et al. Exploring the molecular basis for variability among patients with Becker muscular dystrophy: dystrophin gene and protein studies. Am J Hum Genet 1991;49:54-67.
  28. ^ Bushby, K. M. D.; Gardner-Medwin, D. (1993). „The clinical, genetic and dystrophin characteristics of Becker muscular dystrophy”. Journal of Neurology. 240 (2): 98—104. PMID 8437027. S2CID 34640103. doi:10.1007/BF00858725. .
  29. ^ Bradley, W. G.; Jones, M. Z.; Mussini, J-M; Fawcett, P. R. W. (1978). „Becker-type muscular dystrophy”. Muscle and Nerve. 1 (2): 111—132. PMID 571527. S2CID 9758645. doi:10.1002/mus.880010204. .
  30. ^ Darras, B. T., Program, N., Miller, D. T. & Urion, D. K. Dystrophinopathies - GeneReviews - NCBI Bookshelf. GeneReviews, Seattle (2018).
  31. ^ Peverelli, Lorenzo; Testolin, Silvia; Villa, Luisa; d'Amico, Adele; Petrini, Stefania; Favero, Chiara; Magri, Francesca; Morandi, Lucia; Mora, Marina; Mongini, Tiziana; Bertini, Enrico; Sciacco, Monica; Comi, Giacomo P.; Moggio, Maurizio (2015). „Histologic muscular history in steroid-treated and untreated patients with Duchenne dystrophy”. Neurology. 85 (21): 1886—1893. PMC 4662699  . PMID 26497992. doi:10.1212/WNL.0000000000002147. 
  32. ^ Bell, C.D.; Conen, P.E. (1968). „Histopathological changes in Duchenne muscular dystrophy”. Journal of the Neurological Sciences. 7 (3): 529—544. PMID 5709861. doi:10.1016/0022-510X(68)90058-0. 
  33. ^ Desguerre, Isabelle; Mayer, Michelle; Leturcq, France; Barbet, Jacques-Patrick; Gherardi, Romain K.; Christov, Christo (2009). „Endomysial Fibrosis in Duchenne Muscular Dystrophy: A Marker of Poor Outcome Associated with Macrophage Alternative Activation”. Journal of Neuropathology & Experimental Neurology. 68 (7): 762—773. PMID 19535995. S2CID 26182671. doi:10.1097/NEN.0b013e3181aa31c2. .
  34. ^ „Diseases - BMD - Medical Management”. Muscular Dystrophy Association (na jeziku: engleski). 2015-12-18. Pristupljeno 2021-02-01. 
  35. ^ „Prosthetic limbs and body parts | Plastic surgery | Services A-Z | Services | The Royal Free”. www.royalfree.nhs.uk. Pristupljeno 2022-11-30. 
  36. ^ a b „Muscular Dystrophy: Hope Through Research”. NINDS. 2016. Arhivirano iz originala 30. 09. 2016. g. Pristupljeno 12. 9. 2016. 
  37. ^ Duboc, Denis; Meune, Christophe; Lerebours, Guy; Devaux, Jean-Yves; Vaksmann, Guy; Bécane, Henri-Marc (2005). „Effect of perindopril on the onset and progression of left ventricular dysfunction in Duchenne muscular dystrophy”. Journal of the American College of Cardiology. 45 (6): 855—857. PMID 15766818. doi:10.1016/j.jacc.2004.09.078. .
  38. ^ Johnsen, Stanley D.; Clinic, Blue Bird (2001). „Prednisone Therapy in Becker's Muscular Dystrophy”. Journal of Child Neurology. 16 (11): 870—871. PMID 11732779. S2CID 35098650. doi:10.1177/08830738010160111406. .

Literatura uredi

  • Becker PE, Kiener F. [A new x-chromosomal muscular dystrophy.]. Arch Psychiatr Nervenkr Z Gesamte Neurol Psychiatr. 1955. 193(4):427-48.
  • Becker PE. Two families of benign sex-linked recessive muscular dystrophy. Rev Can Biol. 1962 Sep-Dec. 21:551-66.
  • Andrews JG, Wahl RA. Duchenne and Becker muscular dystrophy in adolescents: current perspectives. Adolesc Health Med Ther. 2018. 9:53-63.
  • Angelini C, Fanin M, Pegoraro E, et al. Clinical-molecular correlation in 104 mild X-linked muscular dystrophy patients: characterization of sub-clinical phenotypes. Neuromuscul Disord. 1994 Jul. 4(4):349-58.
  • Gurvich OL, Tuohy TM, Howard MT, et al. DMD pseudoexon mutations: splicing efficiency, phenotype, and potential therapy. Ann Neurol. 2008 Jan. 63(1):81-9.
  • Ashton EJ, Yau SC, Deans ZC, et al. Simultaneous mutation scanning for gross deletions, duplications and point mutations in the DMD gene. Eur J Hum Genet. 2008 Jan. 16(1):53-61. [Medline].
  • Arahata K, Beggs AH, Honda H, et al. Preservation of the C-terminus of dystrophin molecule in the skeletal muscle from Becker muscular dystrophy. J Neurol Sci. 1991 Feb. 101(2):148-56.
  • Koenig M, Beggs AH, Moyer M, et al. The molecular basis for Duchenne versus Becker muscular dystrophy: correlation of severity with type of deletion. Am J Hum Genet. 1989 Oct. 45(4):498-506.

Spoljašnje veze uredi

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бекерова_мишићна_дистрофија&oldid=27441936”