Бен Хур (roman)

Ben Hur (eng. Ben-Hur: A Tale of the Christ) je istorijsko fikcijski roman američkog pisca Luisa Volasa iz 1880. godine.

Ben Hur
prvo izdanje iz 1880. godine
Nastanak i sadržaj
AutorLuis Volas
Zemlja Sjedinjene Američke Države
Jezikengleski jezik
Žanr / vrsta delaistorijski roman
Izdavanje
IzdavačHarper & Brothers
Datum12. novembar 1880.

Priča govori o avanturama Jude Ben Hura, jevrejskog princa koga su nepravedno optužili i poslali na galiju kao roba. Nakon više godina provedenih u borbi za Rimsko carstvo vraća se kući sa željom da se osveti onima koji su ga izdali.[1]

Juda Ben Hur je izmišljeni heroj, jevrejski plemić iz Jerusalima koji je živeo u 1. veku koga Mesala, najbolji prijatelj iz detinjstva lažno optužuje da je pokušao da ubije rimskog guvernera Judeje zbog čega mu oduzimaju svi imovinu, porodicu hapse, a njega šalju da doživotno bude rob na rimskim galijama.

Roman je podeljen na osam knjiga koje predstavljaju osam delova priče

Sinopsis

uredi
 UPOZORENjE:Slede detalji zapleta ili kompletan opis knjige!

Prva knjiga

uredi

Biblijske reference: Matej 2:1-12, Luka 2:1-20

Tri mudraca dolaze sa istoka u Vitlejem kako bi čuli vest o Hristovom rođenju. Egipćanin Baltazar postavlja šator u pustinji, gde mu se ubrzo pridružuju Melhor hinduistički sveštenik i grk Gaspar. Tad otkrivaju da ih je spojio zajednički cilj i misija. Tokom noći oni vide sjajnu zvezdu na nebu i to smatraju znakom da trebaju da je prate. Prateći zvezdu kroz pustinju stižu u Judeju.

Kod Džafa kapije u Jerusalimu Marija i Josif odlučuju da naprave pauzu od svog puta od Nazareta do Vitlejema, ali u gradskoj gostionici nema mesta i oni kreću dalje. Marija je trudna i ubrzo počinje da se porađa. Grad im više nije tako blizu, pa nalaze pećinu na padini gde su prolazili i ona tu rađa Isusa. Tad anđeli najavljuju Hristov dolazak i mnogi šire vest o tome i dolaze da mu se poklone. Tad i mudraci dolaze u Jerusalim i raspituju se o Hristu.

Irod Veliki postaje ljut kad čuje da se spominje neki novi kralj i smatra Hrista kao direktnu pretnju. Tad od veća Sanhedrin traži da saznaju vsti o tome i saznaju po kom osnovu ljudi Hrista nazivaju kraljem. Oni mu donose proročanstvo Svetog proroka Miheja koje govori o dolasku vladara iz Vitlejema.

Druga knjiga

uredi

Biblijske reference: Luka 2:51-52

Juda Ben Hur, sin Itamarov, je princ judejske kraljevske porodice. Njegov najbolji prijatelj iz detinjstva, Mesala je sin rimskog poreznika koji odlazi na petogodišnje školovanje u Rim. Posle školovanja Mesala se vraća sa školovanja sa drugim pogledima sa svet i okruženje i ruga se Judi i njegovoj religiji, pa njih dvojica prekidaju dugogodišnje prijateljstvo.

Valerije Grat, četvrti rimski perfekt Judeje je jednom prilikom sa povorkom prolazio pored Judine kuće. Juda i njegova porodica sa svoje terase na krovu kuće posmatraju prolazak, kad slučajno obaraju jedan labav crep koji je mogao da udari guvernera. Tad Mesala iskoristi priliku i izdaje Judu koga hapse i optužuju za pokušaj atentata. Bez ikakvog suđenja njegovu porodicu tajno zatvaraju u tvrđavu Antonija i plene svu njihovu imovinu. Njega isto bez suđenja šalju na rimsku galiju doživotno kao roba. Dok su ga odvodili da robuje na galiji tokom puta upoznaje mladog stolara Isusa koji mu nudi vodu, što duboko dirne Judu i jača njegovu rešenost da preživi i osveti se jednog dana.

Treća knjiga

uredi

U Italiji, grčki gusarski brodovi napadaju i pljačkaju rimske brodove u Egejskom moru. Rimski perfekt Sejanus naređuje rimskom Kvintu Ariju da upotrebi ratne brodove imperije za borbu protiv pirata. U tim bitkama je učestvovao i Juda koji je kao i ostali robovi bio vezan lancima i bio zadužen za veslanje i pokretanje galija. Juda preživljava tri teške godine kao rob, a jedino što ga je održavalo u životu je bila želja za osvetom. Kvint Arije je bio impresioniran Judom, njegovim držanjem i ispituje ga o svom životu. Zapanjen je kad je saznao njegovu priču i kako je Hurov sin završio kao rob. Tad Arije kaže Judinom gospodaru da ga više ne zaključava. To ga je ubrzo i spasilo kad je u jednoj borbi njihov brod oštećen i kada je potonuo. Tokom potonuća broda Juda spasava jednog rimljanina sa broda od utapanja i plutaju na ostacima broda dok ih posle nekog vremena ne nađu i spase rimski brodovi. U toj bici su rimljani pobedili, a Arije je hvaljen kao heroj. Potom se oni vraćaju u Mizenum gde Arije usvaja Judu kao svog sina, čime ga oslobađaju robovanja i postaje rimski građanin.

Četvrta knjiga

uredi

Juda je narednih pet godina trenirao rvanje u rimskim palestrama pre nego je postao Arijev naslednik nakon njegove smrti. Putujući poslom u Antiohiju Juda saznaje da glavni sluga njegovog pravog oca, rob Simonid živi u tom gradu i da mu je ostavljena neka očeva imovina koju je on pametno uložio i postao bogat. Tad Juda posećuje Simonida i kaže mu ko je, ali on traži neki dokaz o njegovom identitetu što Juda nema. Posle Judinog odlaska Simonid šalje svog slugu Maluha da ga prati i sazna jel to istina da je on Hurov sin.

Juda posle odlazi u arenu gde se održavaju trke kočija i tamo vidi svog starog prijatelja koji ga je izdao, a koji sad vozi jednu od kočija i sprema se za predstojeći turnir. Tad se Juda želeći osvetu prijavljuje kao vozač šeikovih kočija kako bi ga ponizio. Spletom okolnosti Juda tamo sreće i Baltazara, jednog od tri mudraca koji priča Judi da se Hrist približava 30-oj godini života i da je spreman da obelodani svoje poreklo. Tokom Judinog boravka tamo i Mesala saznaje da je to on i da je sad rimski građanin.

Peta knjiga

uredi

Mesala šanje pismo Valeriju Gratu o njegovom otkriću vezanom za Judu, ali šeik Ilderim uspeva da presretne pismo i ono ne stiže do Valerija. U međuvremenu šeik uviđa Judine sposobnosti i veštine sa trkačkim konjima i odlučuje da ga prihvati kao njegovog kočijaša.

Pošto Simonid sad zna da je Juda govorio istinu on daje Judi celo bogatstvo koje je stekao novcem njegovog oca, ali Juda prihvata samo prvobitni iznos novca koji je Simonid dobio, a ostalo ostavlja njemu zbog njegovog poštenja. Tad se ujedno oni dogovaraju da podrže Hrista kao zakonitog kralja za koga veruju da je spasilac od rimske vlasti.

Dan pred trku Mesala otkriva svima Judin identitet predstavljajući ga kao osuđenika i izopštenika. Tad Maluh u ime Simonida izaziva Mesalu da se klade u pobedu za sutrašnji turnir na šta Mesala pristaje.

Na dan trke Juda i Mesala ubrzo postaju jasni lideri i mogući pobednici. Posle dosta neizvesnih trenutaka i borbe Mesala pokušava da izgura Judinu kočiju ali se njegova raspada i on ispada iz kočije. Judu krunišu kao pobednika i nagrađuju ga dok je povređeni Mesala izgubio veliko bogatstvo zbog opklade. Tog dana Juda dobija pismo od Baltazarove ćerke u kojem ona traži da ode u rimsku palatu Iderne. Kad ode tamo shvata da je prevaren i da je Mesala platio jednog saksonca, ubicu da ga ubije. Juda ponudi saksoncu 4000 sestercija da kaže Mesali da ga je ubio što on i uradi. Navodno mrtav, Juda odlazi sa šeikom u pustinju kako bi isplanirao svoju osvetu.

Šesta knjiga

uredi

Simonid podmićuje Sejanusa da ukloni Valerija Grata sa položaja kako bi uklonio pretnju za Judu, a na njegovo mesto dolazi Pontije Pilat. Tad Juda kreće u Jerusalim da pronađe majku i sestru. Pilat pregledava zatvorske spise i primećuje da je Gratus sakrio jednu ćeliju, gde Pilatovi vojnici nalaze Judinu majku i sestru koje boluju od lepre. One bivaju oslobođene, ali pošto su bolesne njih društvo ne bi prihvatilo i one sledećeg dana odlaze iz grada.

Rimljani planiraju da iskoriste sredstva iz korbanske riznice jerusalimskog hrama, za izgradnju novog akvadukta. Jevrejski narod traži od Pilata da stavi veto na plan. Pilat šalje svoje prerušene vojnike da se pomešaju sa gomilom, koja u dogovoreno vreme počinje da masakrira demonstrante. Juda ubija rimskog stražara u dvoboju i postaje heroj u očima grupe galilejskih demonstranata.

Sedma knjiga

uredi

Biblijske reference: Jovan 1:29-34

Na sastanku u Betaniji Juda i njegovi galilejski sledbenici organizuju vojsku za ustanak protiv Rima. Uz Ilderimovu i Simonidovu pomoć on oformljuje kamp za obuku na šeikovoj teritoriji u pustinji. Juda dalje kreće u Jordan da bi se sreo sa prorokom, a tamo sreće Baltazara i njegovu ćerku koji su krenuli sa istom namerom. Zajedno stižu do Vitabare gde se okupila masa da čuje propoved Jovana Krstitelja. Tad jedan čovek prilazi Jovanu i traži mu da ga ovaj krsti. Juda prepoznaje tog čoveka koji mu je na početku robovanja dao vodu u Nazaretu.

Osma knjiga

uredi

Biblijske reference: Matej 27:58-51, Marko 11:9-11, 14:51-52 Luka 23:26-46, Jovan 12:12-18, 18:2-19:30

Tokom naredne tri godine Isus propoveda svoje jevanđelje po Galileji, a Juda postaje jedan od njegovih sledbenika. Juda primećuje kao on sledbenike bira među ribarima, zemljoradnicima i ostalim ljudima koji se smatraju za nižu klasu. Za to vreme Simonid je kupio Judinu kuću i renovirao je. Pošto je Isus obelodanio neka svoja čuda oni dovode Judinu majku i sestru iz pećine u kojoj žive da ih Isus izleči. Unrzo nakon toga Juda primećuje drugog Judu, jednog od Isusovih sledbenika kako zajedno sa sveštenicima i vojnicima ide u pravcu Getsimanskog vrta, a sutra saznaje da su jevrejski sveštenici sudili Isusu pre Pilata i da su ga na zahtev gomile osudili na raspeće. Juda je šokiran saznanjem da su Isusa izdali i da su ga pristalice napustile. Juda odlazi na brdo Golgotu i nudi Isusu vinsko sirće kako bi mu uzvatio uslugu kad je on njemu dao vodu. Tad Juda i njegovi prijatelji posvećuju svoje živote Isusu shvatajući da on Nije zemaljski kralj, već nebeski kralj i spasitelj čovečanstva.

Pet godina nakon raspeća Juda i Ester se venčavaju i dobijaju decu i žive u Mizenumu. U desetoj godini vladavine cara Nerona Juda posećuje Simonida, koji je i dalje uspešni trgovac i oni zajedno daju većinu svog bogatstva Antiohijskoj crkvi. Saznanjem da hrišćani u Rimu pate zbog Neronove vladavine oni plove brodom u Rim gde odlučuju da sagrade podzemnu crkvu. Crkva odoleva vekovima i postaje poznata kao Kalikstove katakombe.

Nastanak i uticaj romana

uredi

Pisac kao inspiraciju za Judu Ben Hura navodi svoje putovanje koje mu je promenilo život i razgovor sa pukovnikom i piscem Robertom Ingersom, poznatim agnostikom sa kojim je putovao vozom u Indijanopolis 1876. godine. Njih dvojica su raspravljali o religiji i ideologiji, a Volas napušta diskusiju saznanjem koliko malo zna o hrišćanstvu. Tad odlučuje da obavi istraživanje i sazna činjenice vezane za hrišćanstvo. Da bi kasnije, tokom pisanja knjige imao autentičnu pozadinu za svoju priču Volas je izučavao i rimsku istoriju, geografiju, kulturu i običaje iz svakodnevnog života obilazeći biblioteke širom Amerike.

Ubrzo je roman postao sinonim za najuticajniji hrišćanski roman 19. veka.[2] Postaje i najprodavaniji roman u Americi, a postaje inspiracija za druga dela sa biblijskom tematikom. Papa Lav XIII je blagoslovio roman, prvi koji je dobio tu čast.[3]

Adaptacije dela

uredi

Prva ekranizacija dela je bila 1907. godine kao tihi kratki film. 1959. godine kuća MGM objavljuje film Ben-Hur u režiji Vilijama Vajlera koji se smatra jednim od najboljih filmova ikada snimljenih i pored četiri zlatna globusa osvaja i 11 oskara, pa tako pored Titanika i Gospodara prstenova drži rekord po broju osvojenih oskara.[4] 2016. godine se pojavljuje još jedna filmska ekranizacija dela u saradnji sa Paramount Pictures.

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ The Passion of Lew Wallace
  2. ^ Humanities
  3. ^ Asimov, Isaac. Isaac Asimov's Book of Facts, New York: Random House Value Publishing, 1981
  4. ^ Ben Hur IMDB

Spoljašnje veze

uredi