Berenger Ramon II
Berenger Ramon II, poznat i pod imenom Berenger Ramon II Bratoubica (1054 - 1097/1099) je bio grof Barselone, tj. knez Katalonije (1076—1097) iz dinastije Barselone.
| Berenger Ramon II | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1054. |
| Datum smrti | 1097/1099. |
| Mesto smrti | Sveta zemlja, |
| Porodica | |
| Potomstvo | Ramon Berenger III |
| Roditelji | Ramon Berenger I Almodis de la Marš |
| Dinastija | Barselone |
| Grof Barselone | |
| Period | 1076. - 1097. |
| Prethodnik | Ramon Berenger I |
| Naslednik | Ramon Berenger III |
Bio je sin prethodnog grofa Barselone Ramona Berengera I i njegove supruge grofice Almodise de la Marka.
Na mestu grofa Barselone nasledio je oca i do 1082. godine vladao zajedno sa bratom Ramonom Berengerom II el Cap d'Estopes.
Primorska Katalonija je predstavljala jedan od ekonomski najnaprednijih delova Španije. U Kataloniji su seljaci morali da, pored uobičajenih kmetovskih obaveza, snose i niz drugih, takozvanih rđavih običaja (malos usos). Senior bi zauzeo čitavo imanje seljaka, ako bi ovaj umro bez dece, i veliki deo nasledstva ako bi ostala za njim deca. Od seljaka su uzimane naročite globe za prekršaj bračne vernosti, u slučaju požara na posedu seniora itd. U rđave običaje spada i pravo prve noći, nasilno uzimanje dojkinja i niz drugih obaveza. Feudalci su se odlikovali znatnom samostalnošću i vršili su ogroman uticaj na političko uređenje države. Bili su oslobođeni svih dažbina. Ovde mi vidimo punu vlast feudalaca, među kojima su se razlikovali krupni — rikos ombres, srednji i sitni — hidalgo. Niže plemstvo bilo je potpuno zavisno od višeg.
Katalonija je bila povezana sa sredozemnom trgovinom i održavala žive veze sa Italijom i Južnom Francuskom. Od primorskih gradova u Kataloniji prvo je mesto pripadalo Barseloni. Gradovi u Kataloniji bili su ne samo trgovački centri, u njima je cvetalo i zanatstvo. Tu se razvila metalurgija i proizvodnja kože, brodogradnja i sl. Pomorsko pravo, razrađeno u katalonskim gradovima, postalo je pravo velikog dela sredozemnih luka. U Kataloniji su gradovi imali veliki politički uticaj [1].
Sukobljavao se sa El Sidom i u jednom prilikom, oko 1080. godine, Sid je ga je porazio predvodeći jednu muslimansku vojsku, zarobio ga i postao upravnik sporne zemlje koja se nalazila u oblasti oko Leride; ipak, Sid je prema njemu postupao sa toliko pažnje da je ovaj svog sina i naslednika oženio Sidovom kćerkom [2].
Od 1095. godine, pa do 1097. godine vladao je zajedno sa svojim sinom Ramonom Berengerom III, koji ga je i nasledio na prestolu.
Porodično stablo uredi
| 4. Berenguer Ramon I the Crooked | ||||||||||||||||
| 2. Ramon Berenger I | ||||||||||||||||
| 5. Sanča Sančez | ||||||||||||||||
| 1. Berenger Ramon II | ||||||||||||||||
| 6. Bernard I, Count of Marche | ||||||||||||||||
| 3. Almodis de la Marš | ||||||||||||||||
| 7. Amelija | ||||||||||||||||
Izvori uredi
- ^ Udaljcov, Kosminski & Vajnštajn 1950, str. 311.
- ^ Pejnter 1997, str. 224.
Literatura uredi
- Pejnter, Sidni (1997). Istorija srednjeg veka (284-1500). Beograd: Clio.
- Udaljcov, A. D.; Kosminski, J. A.; Vajnštajn, O. L. (1950). Istorija srednjeg veka II. Beograd.
