BSD
Berkli softver distribjušon (Bi-Es-Di) bio je operativni sistem zasnovan na Riserč juniksu, koji je razvio i distribuirao Kompjuter sistems riserč grup (Si-Es-Ar-Dži) na Univerzitetu Kalifornije.[1][2] Danas se temin „Bi-Es-Di” često odnosi na njegove potomke, Fri BSD, Open BSD, Net BSD ili Dragonflaj BSD.
 | |
| Programer | Kompjuter sistems riserč grup |
|---|---|
| Napisan u | ce |
| OS porodica | Juniks |
| Radno stanje | ukinut |
| Izvorni model | prvobitno dostupnog koda, kasnije otvorenog koda |
| Prvo izdanje | 1977. god. |
| Najnovije izdanje | 4.4-lajt2 / 1995. |
| Dostupan na | engleski |
| Platforme | PDP-11, VAKS, Intel 80386 |
| Tip jezgra | monolitno |
| Korisnički prostor | Bi-Es-Di |
| Podrazumevani KI | Juniks ljuska |
| Licenca | Bi-Es-Di |
Bi-Es-Di je prvobitno nazvan Berkli juniks zato što je bio zasnovan na izvornom kodu originalnog Juniksa razvijenog u Belovim laboratorijama. Osamdesetih godina prošlog veka, Bi-Es-Di je bio široko prihvaćen od strane prodavaca radnih stanica u obliku vlasničkih juniks varijanti kao što su Di-I-Si ultriks i San majkrosistems san OS zbog dozvoljenog licenciranja i bliskosti prema mnogim osnivačima i inženjerima tehnološke kompanije.
Iako su ovi vlasnički Bi-Es-Di derivati u velikoj meri zamenjeni devedesetih godina od strane Juniks Es-Vi-Ar4 i Ou-Es-Ef/1, kasnija izdanja su obezbedila osnovu za nekoliko operativnih sistema otvorenog koda, uključujući Fri BSD, Open BSD, Net BSD, Dragonflaj BSD, Darvin i Tru OS. Oni su, pak, pripojeni vlasničkim operativnim sistemima, uključujući Windows[3] i Eplov Mac OS i iOS.[4] Kod iz FreeBSD-a je takođe korišćen za kreiranje operativnog sistema za PlayStation 5,[5] PlayStation 4,[6] PlayStation 3,[7] PlayStation Vita,[8] i Nintendo Switch.[9][10]
Istorija uredi
Najranije distribucije Juniksa iz Belovih laboratorija 1970-ih uključivale su izvorni kod operativnog sistema, omogućavajući istraživačima na univerzitetima da modifikuju i prošire Juniks. Operativni sistem je stigao na Berkli 1974. godine, na zahtev profesora informatike Boba Fabrija koji je bio u programskom komitetu za Simpozijum o principima operativnih sistema gde je Juniks prvi put predstavljen. PDP-11/45 je kupljen za pokretanje sistema, ali iz budžetskih razloga, ova mašina je deljena sa grupama za matematiku i statistiku na Berkliju, koje su koristile RSTS, tako da je Juniks radio na mašini samo osam sati dnevno (ponekad tokom danju, ponekad i noću). Veći PDP-11/70 je bio instaliran na Berkliju sledeće godine, koristeći novac iz projekta baze podataka Ingres.[11] Razumevanje BSD-a zahteva zaranjanje daleko u istoriju Juniksa, operativnog sistema koji su prvi put objavile AT&T Belove laboratorije 1969. godine. BSD je započeo život kao varijanta Juniksa koju su programeri sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju, na početku predvođeni Bilom Džojem, počeli da razvijaju krajem 1970-ih.
U početku, BSD nije bio klon Juniksa, čak ni njegova suštinski drugačija verzija. Samo je uključivao neke dodatne funkcije, koje su bile isprepletene sa kodom u vlasništvu AT&T-a.
Godine 1975, Ken Tompson je uzeo sabatikal iz Bel laboratorija i došao na Berkli kao gostujući profesor. On je pomogao je da se instalira verzija 6 Juniksa i počeo da radi na Paskal implementaciji za sistem. Diplomirani studenti Čak Hejli i Bil Džoj poboljšali su Tompsonov Paskal i primenili poboljšani uređivač teksta, ex.[11] Drugi univerziteti su se zainteresovali za softver na Berkliju, i tako je 1977. Džoj počeo da kompajlira prvu Berkli softversku distribuciju (1BSD), koja je objavljena 9. marta 1978. godine.[12] 1BSD je bio dodatak verziji 6 Juniksa, a ne kompletan operativni sistem sam po sebi. Poslato je tridesetak primeraka.[11]
Druga Berkeli softverska distribucija (2BSD), objavljena u maju 1979. godine,[13] je uključivala ažurirane verzije softvera 1BSD, kao i dva nova Džojeva programa koji postoje na Juniks sistemima do danas: vi uređivač teksta (vizuelna verzija programa ex) i C školjka. Bil Džoj je poslao nekih 75 kopija 2BSD-a.[11]
Tehnologija uredi
Berkli soketi uredi
Berkli juniks je bio prvi Juniks koji je sadržao biblioteke koje su podržavale stekove internet protokola: Berkli sokete. Juniksna implementacija IP preteče, ARPAnet NCP, sa FTP i Telnet klijentima, bila je napravljena na Univerzitetu u Ilinoisu 1975. godine, i bila je dostupna na Berkliju.[14][15] Međutim, mala količina memorije na PDP-11 uslovila je komplikovani dizajn i uzrokovala probleme u pogledu performanse.[16]
Distribucije uredi
Distribucije Bi-Es-Dija danas u upotrebi (moguće ih je nabaviti putem interneta):
- Fri BSD
- Dragonflaj BSD
- Fri ZBI (verzija koja se izvršava sa optičkog diska)
- Piko BSD
- Trasted BSD
- Klouzd BSD
- Net BSD
- Open BSD
- Darvin (jezgro sistema Mac OS)
Reference uredi
- ^ „What is Berkeley Software Distribution (BSD)?”. Techopedia. Pristupljeno 2. 2. 2019.
- ^ „Why you should use a BSD style license for your Open Source Project”. The FreeBSD Project (na jeziku: engleski). BSD (Berkeley Standard Distribution). Pristupljeno 2021-08-03.
- ^ „Actually, Windows DOES use some BSD code”. Pristupljeno 24. 3. 2018.
- ^ „Apple Kernel Programming Guide: BSD Overview”. Pristupljeno 24. 3. 2018.
- ^ „Kernel”. PlayStation 5 Dev Wiki.
- ^ „Open Source Software used in PlayStation 4”. Arhivirano iz originala 12. 12. 2017. g. Pristupljeno 3. 10. 2019.
- ^ „Open Source Software used in PlayStation 3”. Arhivirano iz originala 11. 11. 2017. g. Pristupljeno 8. 12. 2022.
- ^ „Open Source Software used in PlayStation Vita”. Arhivirano iz originala 11. 11. 2017. g. Pristupljeno 8. 12. 2022.
- ^ „任天堂製品に関連するオープンソースソフトウェアのソースコード配布ページ｜サポート情報｜Nintendo”. www.nintendo.co.jp. Arhivirano iz originala 26. 7. 2020. g. Pristupljeno 2020-07-26.
- ^ Cao (2017-03-08). „Nintendo Switch runs FreeBSD”. FreeBSDNews.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 26. 7. 2020. g. Pristupljeno 2020-07-26.
- ^ a b v g Salus, Peter H. (2005). „Chapter 7. BSD and the CSRG”. The Daemon, the Gnu and the Penguin. Groklaw. Arhivirano iz originala 14. 6. 2020. g. Pristupljeno 6. 9. 2017.
- ^ Salus (1994), p. 142
- ^ Toomey, Warren. „Details of the PUPS archives”. tuhs.org. The Unix Heritage Society. Arhivirano iz originala 9. 7. 2006. g. Pristupljeno 6. 10. 2010.
- ^ G. L. Chesson (1976). The network Unix system. Proc. 5th ACM Symp. on Operating Systems Principles.
- ^ RFC 681
- ^ Quarterman, John S.; Silberschatz, Abraham; Peterson, James L. (децембар 1985). „4.2BSD and 4.3BSD as examples of the Unix system”. Computing Surveys. 17 (4): 379—418. CiteSeerX 10.1.1.117.9743
. doi:10.1145/6041.6043.
Лиитература uredi
- Marshall K. McKusick, Keith Bostic, Michael J. Karels, John S. Quartermain, The Design and Implementation of the 4.4BSD Operating System . Addison Wesley. 1996. ISBN 978-0-201-54979-9.
- Marshall K. McKusick, George V. Neville-Neil, The Design and Implementation of the FreeBSD Operating System . Addison Wesley. 2004. ISBN 978-0-201-70245-3.
- Samuel J. Leffler, Marshall K. McKusick, Michael J. Karels, John S. Quarterman, The Design and Implementation of the 4.3BSD UNIX Operating System . Addison Wesley. 1989. ISBN 978-0-201-06196-3.
- McKusick, Marshall Kirk (1999). „Twenty Years of Berkeley Unix – From AT&T-Owned to Freely Redistributable”. Ur.: DiBona, Chris; Ockman, Sam; Stone, Mark. Open Sources: Voices from the Revolution. O'Reilly. ISBN 978-1-56592-582-3.
- Peter H. Salus, The Daemon, the GNU & The Penguin . Reed Media Services. 2008. ISBN 978-0-9790342-3-7.
- Peter H. Salus, A Quarter Century of UNIX . Addison Wesley. 1994. ISBN 978-0-201-54777-1.
- Peter H. Salus, Casting the Net . Addison-Wesley, March. 1995. ISBN 978-0-201-87674-1.
- Salus, Peter H. (2005). „Chapter 7. BSD and the CSRG”. The Daemon, the Gnu and the Penguin. Groklaw.
- Salus, Peter H. (1. 6. 1994). A Quarter Century of UNIX. Addison Wesley. str. 142. ISBN 978-0-201-54777-1.
- Toomey, Warren. „Details of the PUPS archives”. tuhs.org. The Unix Heritage Society. Pristupljeno 6. 10. 2010.
- Shacklette, Mark (2004). „Unix Operating System”. The Internet Encyclopedia. Wiley. str. 497. ISBN 9780471222019.
- Salus, Peter H. (2005). „Chapter 6. 1979”. The Daemon, the Gnu and the Penguin. Groklaw.
- „The Internet, Unix, BSD, and Linux”.
- „Index of /Archive/Distributions/UCB/2.11BSD/Patches”.
- Quarterman, John S.; Silberschatz, Abraham; Peterson, James L. (decembar 1985). „4.2BSD and 4.3BSD as examples of the Unix system”. Computing Surveys. 17 (4): 379—418. CiteSeerX 10.1.1.117.9743 . S2CID 5700897. doi:10.1145/6041.6043.
- McKusick, Marshall Kirk (januar 1999). „Twenty Years of Berkeley Unix – From AT&T-Owned to Freely Redistributable”. Ur.: DiBona, Chris; Ockman, Sam; Stone, Mark. Open Sources: Voices from the Revolution (first izd.). O'Reilly. ISBN 978-1-56592-582-3.
- „Open Sources: Voices from the Open Source Revolution”. 29. 3. 1999.
- McKusick, M.K.; Karels, M.J.; Sklower, Keith; Fall, Kevin; Teitelbaum, Marc; Bostic, Keith (1989). „Current Research by The Computer Systems Research Group of Berkeley” (PDF). Proc. European Unix Users Group.
- Hibler, Mike (jul 1999). „HPBSD: Utah's 4.3bsd port for HP9000 series machines”. Pristupljeno 10. 2. 2014.
- Babcock, Charles (14. 8. 2006). „What's The Greatest Software Ever Written?”. InformationWeek. Arhivirano iz originala 21. 10. 2012. g. Pristupljeno 2009-01-20.
Spoljašnje veze uredi
- BSD na sajtu Curlie
- A timeline of BSD and Research UNIX
- UNIX History — History of UNIX and BSD using diagrams
- The Design and Implementation of the 4.4BSD Operating System
- The Unix Tree: Source code and manuals for old versions of Unix
- EuroBSDCon, an annual event in Europe in September, October or November, founded Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. jun 2020) in 2001
- BSDCan, a conference in Ottawa, Ontario, Canada, held annually in May since 2004, in June since 2015
- AsiaBSDCon, a conference in Tokyo, held annually in March of each year, since 2007
- mdoc.su — short manual page URLs for FreeBSD, OpenBSD, NetBSD and DragonFly BSD, a web-service written in nginx
- BXR.SU — Super User's BSD Cross Reference, a userland and kernel source code search engine based on OpenGrok and nginx
