Beros
Beros (akad. Bēl-rē'ušu: „Bel je njegov pastir“[1], grč. Βήρωσσος: Berossos) (o. 340.70. p. n. e.)[2] je Vavilonski sveštenik[3], pisac i astronom iz helenističkog doba koji je pisao na grčkom jeziku. Živeo je u 3. veku p. n. e., a rođen je u doba Aleksandrove vladavine nad Vavilonom (330.-323. p. n. e.), možda i ranije (oko 340. p. n. e.). Bio je Baalov sveštenik u gradu Babelu[2], a prema Vitruvijevom delu „Arhitektura“, preselio se na grčko ostrvo Kos gde je podučavao astrologiju pod patronatom egipatskog kralja. Međutim, istoričari se često dvoume da li je Beros mogao da radi pod Seleukidima, a zatim da se preseli u Ptolemejski Egipat.
U svom delu Vavilonika u tri toma, uz priče o vavilonskim bogovima i kosmogoniji, piše i o astrologiji i veštini tumačenja zvezda. U skladu sa shvatanjima Thema mundi, smatrao je da dolazi do svetskog požara kada se sastanu sve planete u znaku Raka, a do opšteg potopa kada se sve planete susretnu u znaku Jarca.[2]
Radovi uredi
- „Vavilonika“
- „Prokreacijo“
Zanimljivosti uredi
U delima grčkog pisca Aleksandra Polihistora, nalazimo navode iz Berosovih zapisa, u kojima opisuje opisuje drevnu mesopotamijsku mitologiju i bića u njima (kao npr. Oanes), koja su poslužila kao inspiracije autorima naučne fantastike.
Izvori uredi
- ^ „Beros (Livius.org, Jona Lendering)”. Arhivirano iz originala 03. 10. 2009. g. Pristupljeno 22. 08. 2017.
- ^ a b v Becker, Udo, Leksikon astrologije. str. 33.
- ^ Beros (enciklopedija Britannica)
Literatura uredi
- Becker, Udo: Leksikon astrologije, AGM. . Загреб. 1996. ISBN 978-953-174-064-7.
- J. Blenkinsopp: The Pentateuch: An Introduction to the First Five Books of the Bible, izdavač: Anchor Doubleday, New York, 1992.
- G. P. Verbrugghe; J. M. Wickersham (2000). Berossos and Manetho Introduced and Translated: Native Traditions in Ancient Mesopotamia and Egypt. University of Michigan Press.
- K. Müller: Fragmenta historicorum Graecorum, Pariz, 1841-1870, 1—25.