Bertran di Geklen

Bertran di Geklen tj. Bertran V di Geklen (franc. Bertrand Du Guesclin, oko 1320 — 13. jul 1380), je bio francuski vojskovođa, bretonski vitez, grof Longlvila, kapetan Pontorsona, kapetan Mon Sen Mišela i konstabl Francuske (1370—1380). Bio je genijalni taktičar francuske vojske u Stogodišnjem ratu.

Bertran V di Geklen
Bertran di Geklen
Lični podaci
Nadimak	Bretonski Orao, Crni pas Bruselionda
Datum rođenja	oko 1320.
Mesto rođenja	Mot Bron, Kraljevina Francuska
Datum smrti	13. jul 1380.(1380-07-13) (59/60 god.)
Mesto smrti	Šatonef de Randon, Kraljevina Francuska
Porodica
Roditelji	Rober II di Geklen Žana de Malesmains
Vojna karijera
Služba	(1354-1380)
Čin	grof Longlvila, kapetan Pontorsona, kapetan Mon Sen Mišela, konstabl Francuske
Učešće u ratovima	Rat za bretonsko nasleđe, Bitka kod Lez-Ifa (10. april 1354), Stogodišnji rat, Bitka kod Ulbek-Kočerela (16. maj 1364), Prvi kastiljski građanski rat, Bitka kod Navarete (3. april 1367), Bitka kod Ponvalena (4. decembar 1370), Opsada Subiza (22—23. avgust 1372), Bitka kod Čiseta (27. mart 1373), Opsada Sen-Maloa (14. avgust - septembar 1378), Opsada Šatonefa de Randona (28. februar-14. jul 1380), Bitka kod Šalijea (20—26. jun 1380)

Mladost

Poreklo i Bertranov izgled

Otac mu je bio Rober II di Geklen, niži plemić gospodar Mot Brona, a majka Žana de Malesmains, gospodarica Sansa. Istoričari su ga opisali kao najružnije dete od Rena do Dinana, zbog njegovih malih kratkih nogu, zbog toga što je bio kvrgav, zbog njegovih preterano širokih ramena, dugih ruku, okrugle glave i preterano tamne boje kože. Zbog te ružnoće i roditelji su ga prezirali, davali su prednost njegovoj mlađoj braći, a otac mu nije dozvoljavao da trenira viteštvo.

Viteški turnir u Renu

Bertran je ipak bio dovoljnio vešt za viteza. To se pokazalo 4. juna 1337. godine u na viteškom turniru u Renu, kada je pobedio sve protivnike, i ako mu je oklop bio u lošem stanju, a kaciga mu je potpuno prekrivala lice. Kada je na megdan izašao poslednji vitez, Bertranov otac, Bertran je podigao koplje i odustao od dalje borbe. Tada je skinuo kacigu. Rober di Geklen je bio jako ponosan na svog sina i više ga nije mrzeo.

Bertran u ratu za Bretonsko nasleđe

Godine 1341. počeo je Rat za bretonsko nasleđe, konflikt između Šarla I de Bloa, na strani Francuske i Žana IV de Monfora, na strani Engleske. U tom ratu Bertran, koji je od 1345. godine učestvovao u ratu bio je na strani Šarla, jer ga je ovaj podmitio poklonivši mu bogat grad La-Roš i titulu narednika u svojoj vojsci. Bertran se pod tom titulom narednih godine istakao. Kada je Šarl bio zarobljen, Bertran je služio Žanu de Bomanuaru i Bertranu de San-Pernu, ali njih je zarobio vitez Penhout i predao ih je Englezima. Bertran je i pored toga uspeo da potuče Engleze kod Lez-Ifa 10. aprila 1354. godine.

Položaj vojski za vreme opsade Rena

Opsada Rena

Bertran se posebno istakao u odbrani Rena od Henrija I od Lankastera 1356. i 1357. godine, kada je u noći skupio 100 ljudi, koji su napali engleze, dok su spavali. Francuzi su Englezima spalili šatore i Henri je mirao da se povuče. Tom prilikom je pobijeno 200 engleskih konjanika. Bertran je posle toga pozvan na sastanak sa Henrijem. Posle toga sastanka se borbe nastavljaju i Bertran je odbio engleske napade. Englezi zbog toga prave opsadne kule i nastavljaju napade na grad. 500 samostrelaca su strelama natopljenim sumporom, gađali Engleze. Englezi su pretrpeli poraze u tri okršaja kod grada, pa je Henri morao da se povuče.

Opsada Dinana

Razjaren zbog tog poraza, Henri 1359. godine opseda Dinan. Pored toga Henri u isto vreme opseda i Bertranov zamak Mot Bron. Odbrana Mot Brona i Dinana je išla dobro, ali grof de Monfor i Bertran su se mrzeli. Bertran je pokušao da pregovara sa Henrijem, ali pregovori nisu bili uspešni. Posle poraza vojske Tomasa od Kanterberija, koja je pored Henrijeve opsedala Dinan, i Henri se povukao.

Bertranovi porazi

Posle borbi u okolini grada Pampona, Bertran je dobio nadimak Crni pas Bruselionda. Mnogi bretonski vitezovi su zbog velike krize Francuske monarhije prešli na englesku stranu, ali Bertran je ostao odan francuskom kralju, pa je od zapovednika Pontorsona dobio vojsku od 100 kopljanika. Sa tom vojskom on se borio u Normandiji, ali posle poraza se povukao u Nant. Ubrzo posle toga 1361. godine postao je poručnik u Normandiji u službi Anžua i Mena.

Bertranove pobede

Godine 1363. Bertran je učestvovao n viteškom turniru u Dinanu, gde je pobedio i još iste godine se oženio sa lepom Teofano Ragunel. Ubrzo posle toga Bertran zajedno sa Šarlom napada Normandiju. Tim borbama Šarl i Bertran su potukli Engleze i zarobili njihove tamošnje kapetane Feletona i Grevaksa. Zbog zasluga u tim borbama Bertran je postavljen za glevnokomandujućeg vojskovođu Šarlove vojske. Bertran je za Šarla još iste godine osvojio zamak Pastivjen, još neka mesta i porazio je Englesku flotu u pomorskim bitkama kod Sen-Pol-de-Leona. Posle toga Bertran opseda grad Bešerel i pobeđuje samog Žana V de Monfora, koji se nalazio u tom gradu. Žan je konačno bio primoran na sklapanje Evranskog ugovora. Tim ugovorom je dogovoreno da Šarl i Žan dele Bretanju, a Bertran je predat Žanu kao talac i Bertran je nazadovoljan tim položajem, pobegao.

Žan de Grili se kod Ulbek-Kočerela predaje Bertranu.

Bitka kod Ulbek-Kočerela

Bertran, koji je proglašen za grofa Osera je početkom 1364. godine opseo grad Roljbuaz, koji je pripadao kralju Navare i posle tog osvajanja Geklenova vojska je početkom aprila osvojila mnoge Navarske posede u Normandiji, ali nasu uspeli osvojiti grad Evre u kojem je uskoro stigla pomoć Žana de Grilija. Iz Evrea, Žan je krenuo na istok gde su njegovih oko 5 800 vitezova poraženi od oko 2 300 Francuza predvođenih Geklenom 16. maja kod Ulbek-Kočerela. Manji deo Grilijeve vojske je preživeo, a oni koji su preživeli bili su zarobljeni, među zarobljenima se našao i Grili. Geklen je posle tog uspeha nagrađen titulom francuskog zapovednika Normanije i grofa Longvila, mestima koja su ranije bila u posedu Navarskog kralja.

Bitka kod Oreja i zarobljeništvo

Glavni članak: Bitka kod Oreja

Iste te godine Žan je sa 3 500 vitezova osvojio grad Ore. 27. septembra ka gradu je krenuo Šarl, koji se sa vojskom od 4 000 vitezova nalazio u blizini grada. 28. septembra njegove čete, kojima se pridružio i Bertran su došle na levu obalu obližnje reke i zauzele poziciju ispred zamka. Žan se uplašio i prešao na desnu obalu. Šarl je pokušao da pregovara, ali posle neuspeha krenuo je za engleskom vojskom i prešavši reku došao je na močvarno područje severno od zamka, krećući se pravo ka zamku, u kome su Englezi pred gradskom kapijom zauzeli položaj.

Borba je počela okršajem engleskih strelaca i francuskih samostrelaca. Onda su Francuzi neko vreme počeli žestoko da pobeđuju Engleze. Moćni plemić Džon Čandos u najodlučniji čas bitke pridružio se Englezima. Posle strašnog pokolja Engleza u bici, i teških gubitaka, Francusko desno krlo je opkolilo deo engleske vojske, ovo su iskoristili ostaci engleske vojske i kao vihor napali levo francusko krilo. Sam Šarl je ranjen kopljem, a onda i zarobljen i nedugo posle toga umro. Posle njegove smrti vojska se razbežala Posle toga odred Džona Čandosa je počeo da kroz vojsku, masakrirajući 1 000 ljudi, prodire do Bertrana, koji je uza sebe imao samo pesnike naoružane oklopnim rukavicama. Pored tako rđavo naoružanih ostataka vojske Bertran nije mogao da izbegne zarobljeništvo. Bertran je 1365. godine oslobođen plaćanjem za otkupa 100.000 livra, i to su taj otkup isplatili Bertranovi rođaci, koji su da bi skupili taj novac morali da prodaju većinu svoje zemlje.

Krunisanje Enrikea II Trastamare

Pobuna u Francuskoj 1365. i njene posledice

Godine 1365. moćniji engleski i francuski plemići su u zajednici sa bretonskim vitezovima obrazovali vojsku, koji je činilo više od 30.000 nedisciplinovanih ratnika. Ta vojska je dobila zadatak da hara čitavu Francusku i njih su podržavali kraljevi Engleske, Navare, ali posebno ih je podržavala Kruna Kastilje. Tada su bili opljačkani i ubijani siromašni ljudi i žene i spaljivani su gradovi i crkve. Francuski kralj Šarl V im je nudio 200.000 florina da prestanu sa haranjem, ali oni su to nastavili da čine.

Bertran se baš tada oslobodio iz zatvora i kod Šalona je sa pratnjom od 200 vitezova poveo pregovore sa vođom pobunjenika. Tim pregovorima je smirena pobuna, uz Bertranovu garanciju da će pobunjenici dobiti 200.000 florina. Grof od La Marša, vođa pobunjenika je ipak bio osuđen na Avinjonskom sudu ekskomunikacijom pape i ne dopuštanjem da pobunjenici dobiju 200.000 florina, ali oni su spalili neka sela u predgrađu Avinjona, pa je papa odlučio da im isplati 100.000 franaka.

U septembru iste godine Bertran je sklopio savez sa Krunom Aragona protiv Krune Kastilje, jer je njen kralj Pedro bio jedan od vođa pobunjenika i podržavao ih je. U decembru Bertran je prešao Pirineje i došao je u grad Le kol du Pert iz koga je 20. decembra došao u Barselonu. U februaru 1366. godine je sklopio savez sa kraljem Navare, koji je kao nagradu dobio grofiviju Borhu. U martu je Bertran sa svojim saveznicima osvojio Burgos i za kralja postavio Enrikea II Trastamara, Pedrovog polubrata. U maju Pali su Toledo i Sevilja, u junu Kordoba, a u februaru 1367. godine Santo Domingo de la Kalzada.

Bertran u Kastiljskom građanskom ratu

U znak zahvalnosti Enrike je Bertranu dao titulu konstabla Krune Kastilje, grofa Sorije i vojvode Molina. Pedro je tada bežao iz grada u grad i na kraju je završio u Portugaliji, odakle je otišao u Bordo, da Edvarda, Princa od Velsa, moli za pomoć I Edvard se u Februaru sa Džonom Čandosom, Žanom de Grilijem, svojim bratom Džonom od Genta i vojskom od 26 000 ljudi u kojoj je bilo dosta Portugalaca, pridružio Pedru.

Bitka kod Navarete

Dana 3. aprila 1367. godine ove dve vojske su se sukobile u bici kod Navarete (Nahere). Bertran je na bojnom polju pokazao svoju hrabrost uništavajući odrede Džona Čandosa i Džona od Genta, ali i ako je uz Enrikea i Bertrana ukupno bilo 60.000 vojnika Englezi su odneli pobedu vretovši Pedra na presto. U toj borbi je izginulo oko 200 Engleza i čak 7000 Francuza i Španaca. Za to su najviše bili zaslušni engleski strelci, koji su na boištu sejali smrt. Ovo je nateralo kastiljske trupe na povlačenje. Bertran je pokušao da im se odupre, ali je i sam zarobljen i utamničen u Bordou. Zbog njegovih sposobnosti Bertranu je ponuđeno da pređe u službu kralja Engleske, ali on to odbija. Kasnije je otkupljen za 100.000 franaka. Enrike je za to vreme pobegao u Tuluz, pa u Anžu. Prerušen u opata Enrike je posetio Bertrana u tamnici i dogovorio Bertranov otkup.

Bertran je posle otkupa pojurio u Kastilju i 14. marta 1369. godine u savezu sa Enrikeom pobedio Pedra i Mavre u bici kod Montijela. 4 500 Pedrovih ljudi su u toj bici poraženi od 3 000 Enrikeovih, poginulo je mnogo Pedrovih pristalica, a i samog Pedra je besni Erike ubio, kada je svom vitezu oteo bodež.

Za svoje zasluge u ratu Bertran je ponovo dobio titule konstabla Krune Kastilje i vojvode Molina, kao i sumu od 100.000 zlatnih kruna.

Francuski kralj predaje Bertranu mač konastabla Franskuske

Bertran kao konstabl Francuske

Bertran postaje konstabl Francuske

Krajem 1369. godine Bertran se vratio u Francusku. Gde ga je francuski kralj Šarl V pozvao u palatu i dao mu je mač konstabla Francuske, jer je prethodni, Rober de Fien, zbog svoje starosti podneo ostavku na taj položaj, ali tek 2. oktobra 1370. godine Bertran je imenovan. Već nekoliko dana posle toga Englezi su pod Robertom Nolesom napali Pariz, ali su poraženi.

Pobeda nad Robertom Nolesom

Posle toga Bertran je 23. oktobra u savezu sa Oliverom V de Klisonom napao Normandiju, ali je posle niza pobeda 1. decembra napustio opsadu Kana i krenuo na jug da zaustavi Nolesa, koji je krenuo ka Avinjonu. 4. decembra on je stigao Engleze i porazio ih, a u toj bici je poginuo engleski vojskovođa Tomas Granson. 8. decembra Bertran je ponovo porazio Engleze kod Bresira, a 15. decembra Bertran je izvojevao novu pobedu osvojivši grad Somjur. Po povratku u Pariz imao je tu čast da bude kum Šarlovom sinu Luju Orleanskom.

1371. i 1372.

Ubrzo posle toga Bertran odlazi u Gijenu sa vojvodama Berija i Burbona, kao i sa grofovima Alansona, Perša, Overnje i Sen Pol de Vendoma i ta vojska je osvojila dosta mesta i nekoliko puta porazila Engleze. U aprilu 1371. Bertran je sa Oliverom osvojio Bešerel, a 1372. godine, Konš, a u junu i julu iste godine pali su gradovi Monmurion, Šovinji, Lisak, Monkontur, Sent-Sever, a 23. avgusta Subiz. 18. septembra francuskoj su se predali grad Suržer, kao i oblasti Sentonž i Poatu. Posle toga Bertran je osvojio Ruerg, Perigord, deo Limuzena i grofiviju Pontju.

1373.

Posle toga Bertran je u martu 1373. godine sa malom vojskom opseo grad Čiset i osvojio ga 27. marta posle poraza mnogo brojne gradske posade. U aprilu je napadima i prepadima na engleske teritorije preoteo grad Nior, tako što je njegova vojska obukla uniforme engleskih vojnika. Istog meseca pao je i Lizinjan, La Roš na Jonu, Konjak i Mortemer. U junu je Bertran iskoristio beg bretanjskog vojvode Žana Hrbrog i osvojio Brest, a 14. jula ostrvo Džersi. U leto Džon od Genta, de facto kralj Engleske je počeo ševošu, ali je pretrpeo nekoliko poraza i Bertran je potom napao oblast Foiš, koja je bila pod vlašću Džona. Posle Bertranovog osvajanja Lurda, Džon je bio primoran da sklopi mir.

(1374—1376)

Bertran je 1374. godine napao englesku tvrđavu La Reol. Iste godine oženio se Žanom de Laval od koje je kao miraz dobio zamak Monsebert u Anžuu. Bertran je stoga već u avgustu pokrenuo ofanzivu protiv Gijene i zajedno sa vojvodom od Anžuja osvojio gradove Pen-d'Ažene, Moleon, Kondom, Muasak, Sent-Foiš-la-Grand, Kastion la Bataj, Langon, Sen-Maker i Sent-Bazej. 17. febrara 1375. godine pao je grad Žanse, a 1376. godine Bertran je postao gospodar Pontorsona.

1378.

Borba u Normandiji

Posle toga Bertranova vojska je bila očajna jer joj je trebalo pojačanje, ali kralj je odbijao da ga pošalje, pa se zbog nezadovoljnosti kralja povukao u Pontorson, odakle je nameravao da ode u Kastilju i tamo da provede ostatak života, ali je na kraljevu molbu odustao od toga. I već u aprilu Bertran je u savezu sa borgundskiv vojvodom napao i uništio posede kralja Navre u Normandiji tj. Berne, Karantan, Valonj, Avranš, Remervil, Bomont, Bretej, Sen-Lo, Evre, Pasi-na-Eru, Gavre, Nožan, Ane i Morten-Pont-Ademe, osim Šerbura, koji su poseli Englezi, koji su ga odbranli u novebarsko-decembrarskoj opsadi.

Borba u Bretenji

Godine 1378. Džon je u zajedici sa Žanom Hrabrim planirao da povrati grad Brest i sa njim čitavu Normandiju, pa je 14. avgusta je uništio francuske brodove u luci Sen-Malo i počeo opsadu, ali gradu je u pomoć pritekla ogromna francuska vojska pod zapovedništvom Olivera V de Klisona i samog Bertrana. Engleska vojska je zbog gladi u septembru napustila opsadu i nekako sa Džonom došla u Englesku.

Smrt Bertrana di Geklena

Smrt i sahrana

Bertran je 28. februara 1380. godine opseo grad Šatonef de Randon i posle nekoliko strašnih napada guverner grada Pjer de Galar je pozvao engleskog kralja u pomoć uz pretnju da će se za 15 dana predati ako mu ne stigne pojačanje.

Od 20. do 26. juna vodila se bitka kod Šalijea između Bertrana i pobunjenika i Bertran je kao i obično izvojevao pobedu, a i u julu je uspešno nastavio rat protiv njih, ali se ubrzo vratio na opsadu Šatonefa.

Bertran je tada imao visoku temperaturu. Bertran je ubrzo dobio trbušni tifus. Bertran je stoga umro 13. jula, a već sutra je Pjer došao do šatora u kojem je ležalo Bertranovo mrtvo telo i klečavši pred Bertranovim mrtvim telom predao je gradske ključeve maršalu de Senseru.

Bertranovo telo je prvo odneseno u Pij, ali njegova poslednja želja je bila da njegovo telo bude sahranjeno u Dinanu, ali kralj je to sprečio i po njegovom naređenju Bertran je sahranjen uz veliku pompu u bazilici Sen Deni. Njegovo telo osim kostiju i srca je sahranjeno u crkvi Sen Loran, koju su oskrvnavili revolucionari 1793. godine, njegovo srce u Dinanu, dok su samo njegove kosti u Sen Deniju, ali je i taj grob oskrnavljen.

Francuski kralj Šarl VI je 1389. godine dodelio prve ordene Bertrana di Geklena Luju i Šarlu Anžujskom

Hronologija

• oko 1320. godine rođen je Bertran di Geklen
• 4. jun 1337. Bertran učestvovao na viteškom turniru u Renu
• 1345. Bertran se pridružio Šarlu Bretanjskom
• 10. april 1354. Bertran je porazio Engleze u bici kod Lez-Ifa
• 3. oktobra 1356. do 5. jula 1357. Bertran učestvovao u odbrani Rena
• 1359. Bertran učestvovao u odbrani Dinana
• 1360. godina Bertranovih poraza
• 1361. postao je poručnik u Normandiji u službi Anžua i Mena.
• 1363. Učestvovao je na viteškom turniru u Dinanu,
  Oženio se Teofanom Ragnuel

Izvori

• LAROUSSE "Bertrand Du Guesclin"