Biblioteka Više škole za obrazovanje vaspitača

Biblioteka Više škole za obrazovanje vaspitača u Beogradu je danas sastavni deo Biblioteke Učiteljskog fakulteta u Beogradu. Ima višedecenijsku tradiciju. Od osnivanja prve Škole za vaspitače u Beogradu pre 65 godina pratila je sve faze razvoja škole kao njen integralni deo, deleći sudbinu institucionalnog obrazovanja vaspitačkog kadra: Biblioteka Škole za vaspitače (1948—1973), Biblioteka Pedagoške akademije za obrazovanje vaspitača predškolskih ustanova (1973—1993), Biblioteka Više škole za obrazovanje vaspitača (1993—2007), Biblioteka Učiteljskog fakulteta od 2007. godine.

Zgrada nekadašnje Više škole za obrazovanje vaspitača
Lokacija	Beograd Srbija
Adresa	Ljutice Bogdana 46
Veb-sajt	www.uf.bg.ac.rs

Sedište

Od 1948. do1950. godine Škola za vaspitače se nalazi u zgradi Druge ženske gimnazije. Nakon dvogodišnjeg rada, seli se u zgradu Učiteljske škole u Ulici Narodnog fronta 43. Grad Beograd i Republička zajednica obrazovanja su osnovali 1973. godine Pedagošku akademiju sa sedištem na Dedinju u Ulici Ljutice Bogdana 46, gde se i sada nalazi. Više od četiri decenije biblioteka kontinuirano nastavlja s radom na ovoj lokaciji.

Knjižni fond

Biblioteka nije samo menjala sedište i prostor u kome se nalazi, već se i fizionomija biblioteke menjala u skladu sa njenim razvojem. Prvobitni knjižni fond zadovoljavao je potrebe četvorogodišnje srednjoškolske nastave, a potom i petogodišnje nastave od školske 1953/54. godine. Knjižni fond je pratio nastavne planove koji su, samo do osnivanja Pedagoške akademije, imali šest redakcija. Prateći izmene i dopune Nastavnog plana i programa rada, nabavna politika se usložnjavala za svaku nastavnu oblast. To naročito dolazi do izražaja kada se obrazovanje vaspitača produžilo na šest godina.

Izdanja Akademije u Biblioteci

Udžbenici

Za neke od novouvedenih predmeta, ne samo da nije bilo udžbenika, već ni adekvatne literature. Ovom prilikom je predavačima Pedagoške akademije pripala pionirska uloga teorijskog utemeljenja nekih oblasti vaspitno-obrazovnog rada i stvaranja udžbenika. Neke publikacije čiji je izdavač bila Pedagoška akademija, biblioteka čuva: Metodika razvoja govora dece predškolskog uzrasta mr Radomira Matića, Osnovi kulture govora dr Žarka Ružića, Telesni razvoj predškolskog deteta dr Živojina Antonijevića, Razvijanje početnih matematičkih pojmova Nedeljke Dobrić, Upoznavanje predškolske dece sa okolinom Danice Diklić i mnoge druge.

Zbornik radova

Trag o stručnoj delatnosti i zalaganju profesora sadrži Zbornik radova Pedagoške akademije koji je izlazio jednom godišnje u kontinuitetu od 1977. do 1988. godine i koji je donosio priloge iz svih metodika, predškolske pedagogije i psihologije, kao i iz oblasti obimne problematike predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Urednik prva tri objavljena broja Zbornika bio je mr Dragoljub Đurić, a preostalih devet brojeva dr Petar Pešut.

Vaspitač list učenika i studenata

Ostalo je zapaženo angažovanje bibliotekarke - stručnog saradnika Rade Kondić na pokretanju lista Vaspitač 1979. godine, glasila učenika i studenata Pedagoške akademije. Pored mr Dragoljuba Đurića i mr Mirka Đorđevića, bibliotekarka Rada Kondić je bila jedno vreme i urednik lista. Tokom jedanaest godina svog izlaženja, list je bio dragoceno svedočanstvo razvoja škole i njene bilioteke.

Nabavka knjiga

Nabavka knjiga je kontinuirana. Posebno je osavremenjena stručna literatura iz oblasti pedagoških nauka i psihologije predškolskog deteta, dela dečje književnosti, zatim dela savremenih autora domaće i svetske književnosti. Ni nabavka časopisa nije zanemarena. U biblioteku pristižu sledeći stručni časopisi: Pedagogija, Psihologija, Nastava i vaspitanje, Pedagoška stvarnost, Učitelj i dr.

Aktivnosti bibliotekara

Od 1973. godine, kada je Matična komisija sekretarijata za obrazovanje i nauku izabrala prvog bibliotekara Pedagoške akademije, svojim zalaganjem bibliotekari su ostavili zapažen doprinos u radu biblioteke, kao važnom segmentu u ostvarivanju vaspitno-obrazovnog procesa škole. Gotovo u svim vannastavnim aktivnostima bibliotekari su aktivno učestvovali. Organizovali su posete pozorištima, bioskopima, koncertima, Sajmu knjiga… Organizovali su akcije sakupljanja knjiga kao pomoć za nekoliko biblioteka osnovnih škola u Srbiji. Vodili su brigu o stalnom izložbenom panou biblioteke, zatim su zajedno sa profesorima dovodili učenike u štampariju i tumačili proces grafičkog nastanka knjige. Dugo godina, predanim angažovanjem vodili su dopisnu sekciju, sekciju mladih bibliotekara, novinarsku sekciju i aktivno učestvovali u grupnom radu sa učenicima prilikom dodatne nastave. Uključeni su bili u rad literarne družine koju su vodili M. Sofijano i Dragan Lukić i u organizovanju nekoliko književnih susreta sa beogradskim pesnicima: Duškom Radovićem, Mirom Alečković, N. Nikolić… Zahvaljujući profesoru Vojislavu Marjanoviću koji je vodio tribinu za nauku, umetnost i kulturu „Petkom u dvanaest“ i omogućavao da se studenti bar jedanput mesečno sretnu sa uglednim naučnicima i umetnicima, Biblioteka je imala čast da u nju kroče najveći stvaraoci i prenosioci srpske poetske reči – D. Maksimović, B. Ćopić, M. Alečković, G. Olujić, T. Kuruzović, Lj. Tadić, D. Lukić, S. Sabljić, A. Popović, B. Timotijević, D. Đorđević, S. Stanišić, N. Popadić, M. Maticki, Lj. Ršumović i dr. Bibliotekarka dr Mirjana Marković dala je biblioteci obeležja koja su još uvek prisutna. Prostorni uslovi se unapređuju pridruživanjem još jedne prostorije već postojećoj. U novoformiranoj čitaonici studenti koriste materijal koji se ne može koristiti van prostorija biblioteke (retki primerci knjiga, jedini primerci, časopisi, rečnici, enciklopedije i sl.). Pristupilo se građenju savremenije fizionomije biblioteke u čemu su učestvovala i dva stručnjaka iz Narodne biblioteke Srbije. Uz njihovu pomoć, nakon kompletne revizije fonda i kataloškog sistema biblioteke, knjižni fond je sređen. Biblioteka je stručno uređena: bibliotečki materijal se klasifikuje prema Univerzalnoj decimalnoj klasifikaciji (UDK sistem). Iste, 1997. godine završeno je registrovanje biblioteke. Prijavljena je i upisana u registar biblioteka kod sebi nadležne Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“. Blagovremeno je urađen i Pravilnik o organizaciji i radu biblioteke koji je Upravni odbor usvojio 14. februara 1997. godine. Njime su regulisani: zadaci biblioteke, bibliotečki fondovi, organizacija rada biblioteke, informativna delatnost i zaštita knjižnog fonda. Osim rada sa korisnicima, bibliotekarka učestvuje i sarađuje pri izboru literature, beleži deziderate profesora i studenata, prati nova izdanja i po tim sugestijama kreira nabavku knjiga. Pored svakodnevnih bibliotečkih poslova, dr Mirjana Marković uradila je nastavak Bibliografije radova nastavnika štampanih u Zborniku Pedagoške akademije (1984—1988). Autor je poglavlja Izdavačka delatnost u monografiji Pet decenija obrazovanja vaspitača u Beogradu. U njemu su dati opšti uslovi razvoja izdavačke delatnosti Pedagoške akademije i Više škole za obrazovanje vaspitača, a potom navedena sva njihova izdanja. Na kraju pažnja je posvećena izdavačkoj produkciji profesora i saradnji sa dugim izdavačima. U saradnji sa kustosom Pedagoškog muzeja Ljiljanom Stankov, uradila je stalnu postavku tematske izložbe u školi: Razvoj predškolskog vaspitanja. Za navedenu izložbu bibliotekarka je prikupio dostupnu arhivsku građu, prigodne fotografije, udžbeničku literaturu, likovne i praktične radove učenika i studenata… Na zanimljiv i dokumentovan način prikazan je razvojni put i dostignuća Škole za vaspitače, Pedagoške akademije i Više škole za obrazovanje vaspitača.

Izvori

• Arhiv Škole za vaspitače
• Arhiv Pedagoške akademije
• Arhiv Više škole za obrazovanje vaspitača
• Pet decenija obrazovanja vaspitača, glavni i odgovorni urednik Borislav Stanojlović, Viša škola za obrazovanje vaspitača, 1998.
• Godišnji izveštaji o radu biblioteke