Bitka kod Al-Sanabre
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Bitka kod Al-Sanabre odigrala se 28. juna 1113. godine između vojske Jerusalimske kraljevine pod komandom Balduina Jerusalimskog i Seldžučkog carstva pod vođstvom Mavduda i Tugtigina. Bitka je deo krstaških ratova i završena je pobedom muslimana.
Bitka kod Al-Sanabre | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Deo Krstaških ratova | |||||||
| |||||||
Sukobljene strane | |||||||
Jerusalimska kraljevina | Seldžučko carstvo | ||||||
Komandanti i vođe | |||||||
Balduin I Jerusalimski | Mavdud, Tugtigin | ||||||
Jačina | |||||||
700 vitezova, 4000 pešaka | nepoznato | ||||||
Žrtve i gubici | |||||||
300 vitezova, 1200 pešaka | nepoznato |
Uvod
urediTokom 1113. godine Mavdud sakuplja vojsku, ali ovoga puta Edesa nije njegov cilj. On samo prolazi pored nje i žuri da pomogne Turcima iz Damaska koje je Balduin žestoko pritisnuo. Kralj Balduin nije imao veliku vojsku, po rečima Albera od Eksa, oko 700 vitezova i 4000 pešaka. Stoga je, na glas da stižu Turci iz Iraka, odmah zatražio pomoć Ruđera od Antiohije i Ponsa od Tripolija. Onda je Balduin načinio grešku primajući bitku ne sačekavši svoje saveznike.
Bitka
urediBitka se odigrala 28. juna 1113. godine. Balduin je izgubio 300 vitezova i 1200 pešaka. Sam se uspeo povući u Tiberijas. Tu su ga pronašli Ruđer od Antiohije i Pons od Tripolija i uputili mu prekore što je primio bitku ne sačekavši ih. Interesantno je to kako je Balduin primio ove prekore ne odupirući se mnogo i poslušao savete koje su mu dali njegovi vazali. Pored Tiberijasa će se kasnije (1187. godine) odigrati slična bitka. Tada će muslimane predvoditi Saladin, a krstaše Gaj Lizinjanski. Greška jeruslaimskog kralja će biti slična, ali ovoga puta kralj neće poslušati savete svojih vazala.
Literatura
uredi- Fajfrić, Željko (2006). Istorija krstaških ratova. Sremska Mitrovica: Tabernakl. ISBN 978-86-85269-05-9.