Bitka kod Kambreja

Bitka kod Kambreja (20. novembar − 7. decembar 1917) bila je britanska ofanziva u Prvom svetskom ratu. Kambre, u deparmanu Nor, bio je ključna tačka snabdevanja za nemačku Zifgridovu liniju (deo Hindenburgove linije), a obližnji greben Burlon predstavljao je izuzetan dobitak jer je sa njega mogla da se ugrozi pozadina nemačke linije. Operacija je obuhvatala eksperimentalnu artiljerijsku akciju. General major Henri Hju Tjudor, komandant kraljevske artiljerije 9. škotske divizije, predložio je da se proba nova artiljerijsko-pešadijska taktika na njegovom sektoru fronta. Tokom primprema za bitku, Džon Frederik Čarls Fuler, štabni oficir u Kraljevskom tenskovskom korpusu, tražio je mesto gde može da iskoristi tenkove. General Džulijan Bing, komandant britanske Treće armije, odlučio je da ih uvrsti u napad.

Bitka kod Kambreja
Deo Zapadnog fronta
Nemci izvlače zaglavljeni britanski tenk Mark IV. Efikasnost tenkova u ovoj bici je bila krajnje ograničena.
Vreme 20. novembar − 7. decembar 1917 Mesto Kambre
Sukobljene strane
Ujedinjeno Kraljevstvo Njufaundlend Francuska SAD	Nemačko carstvo
Komandanti i vođe
Džulijan Bing	Georg fon der Marvic

Bitka se često pogrešno navodi kao prva masovna upotreba tenkova u operaciji kombinovanih snaga. Međutim, Francuzi su razmestili veliki broj tenkova u aprilu (više od 130), maju (48) i oktobru (92) 1917, a Britanci više od 200. u Flandriji tokom juna i jula. Uprkos početnom uspehu tenkova Mark IV kod Kambrea, nemačka artiljerija i pešadija otkrila je slabosti u njihovom oklopu te su tenkovi uglavnom bili uništeni nakon prvog dana. Bitka koja je usledila je uglavnom bila artiljersko-pešadijski poduhvat koji je postigao iznenađenje i tehničku nadmoć nad dobro utvrđenom ali malobrojnom pešadijskom i artiljerijskom odbranom, koja je ubrzo pojačana. Britanski napad je demonstrirao da se Hindenburgova linija može probiti i pokazao vrednost novih artiljerijskih i pešadijskih metoda, kao što su zvukometrija i taktike infiltracije, koje će igrati važnu ulogu u Ofanzivi od sto dana.

Ukorenjeno mišljenje da je bitka bila tenkovska nastalo je zahvaljujući delima Bazila Lajdela Harta i Džona F. Č. Fulera, koji su kasnije pogrešno pripisival sebi zasluge za ovaj plan. Lajdel Hart, kome je položaj vojnog izveštača Dejli telegrafa i Tajmsa dao veliki javni uticaj, bio je kritičar Daglasa Hejga, i pokušao je da iskoristi bitku da bi nagovestio novi oblik doktrine. Nekoliko modernih studija je odbacilo njihov pogled na događaje.

Literatura

• Hammond, B. (2009). Cambrai 1917: The Myth of the First Great Tank Battle. Orion Publishing. ISBN 978-0-7538-2605-8. 
• Harris, J. P. (2008). Douglas Haig and the First World War (2009 izd.). Cambridge: CUP. ISBN 978-0-521-89802-7. 
• Miles, W. (1948). Military Operations France and Belgium 1917, Vol III: The Battle of Cambrai (IWM & Battery Press 1991 izd.). HMSO. ISBN 978-0-89839-162-6. 
• Nicholson, G. W. L. (1964). The Fighting Newfoundlander: A History of the Royal Newfoundland Regiment (Carleton Library 2006 izd.). Montreal: McGill-Queen's University Press. ISBN 978-0-7735-3133-8. 
• Rogers (ed.), D. (2010). Landrecies to Cambrai : Case Studies of German Offensive and Defensive Operations on the Western Front 1914–17. Solihull: Helion. ISBN 978-1-906033-76-7. CS1 održavanje: Tekst viška: spisak autora (veza)
• Sheffield, G.; Bourne, J (2005). Douglas Haig: War Diaries and Letters 1914–1918 (1st izd.). Weidenfeld & Nicholson. ISBN 978-0-297-84702-1. 
• Sheldon, J. (2009). The German Army at Cambrai. Pen & Sword. ISBN 978-1-84415-944-4.