Bitka kod Kornusa

Bitka kod Kornusa ili Bitka kod Karalisa odigrala se 215. p. n. e. između kartaginjanske vojske i sardinijskih pobunjenika s jedne strane i rimske vojske s druge strane. Kartaginjanska vojska pod komandom Hazdrubala Ćelavoga došla je na Sardiniju da pomogne pobunu Sardinjana protiv rimske vlasti. Rimska vojska pod zapovedništvom pretora Tita Manlija Torkvata uništila je u toj bici kartaginjansku vojsku i nakon toga su pobedili i u pomorskoj bici južno od Sardinije.

Bitka kod Kornusa
Deo Drugog punskog rata
Vreme 215. p. n. e. Mesto Cuglieri Ishod Rimska pobeda
Sukobljene strane
Antička Kartagina	Rimska republika
Komandanti i vođe
Hazdrubal Ćelavi	Tit Manlije Torkvat

Strateška situacija

Nakon bitke kod Kane Rimska republika je bila u očajnoj situaciji. Nekoliko gradova južne Italije prešlo je na stranu Hanibala. Hanibal Barka je bio aktivan u Kampaniji, a druga kartaginjanska vojska pod komandom Hanona Starijega bila je aktivna u Brutiju. Rimljani su okupili nekoliko armija, koje su izbegavale sukob sa Hanibalom, ali napadali su njegove saveznike gde god bi se ukazala prilika. U Iberiji Hazdrubal Barka se nakon poraza u bici na Ebru 217. p. n. e. upuštao samo u čarke sa rimskom vojskom. Kartaginjani su mu 216. p. n. e. poslali Magona Barku na čelu 12.000 pešaka, 1.500 konjanika i 20 slonova sa ciljem da nakon sređivanja stanja u Iberiji krene na Apeninsko poluostrvo da pomogne Hanibalu.

Situacija na Sardiniji

Rimljani su se na Sardiniji sukobljavali sa domaćim stanovništvom od 237. p. n. e. kada su Sardiniju dobili ucenjivanjem Kartagine nakon Najamničkoga rata. Do 216. p. n. e. Sardinija je bila zrela za pobunu. Jedina rimska legija, koja se nalazila na Sardiniji bila je zbog velikoga broja obolelih u izuzetno lošem stanju. Pretor na Sardiniji Kvint Mucije Scevola bio je takođe bolestan. Zbog neredovne isplate vojnika i snabdevanje iz Rima povisili su poreze lokalnom stanovništvu i uzimali su im mnogo žita. Povećano opterećivanje lokalnoga stanovništva dovelo je do pobune pod vodstvom Hampsikore. Lokalni sardinijski vođa Hampsikora tražio je pomoć od Kartaginjana. Kartagina je poslala jednoga oficira Hanona sa ciljem da finansira pobunu i da regrutuje i pošalje na Sardiniju vojsku podjednake veličine poput Magonove vojske. Kao vođe pohoda na Sardiniju određeni su Hazdrubal Ćelavi i jedan drugi Magon. Pre kartaginjanskoga pohoda izmenila se strateška situacija. Hanon Stariji je pobedio Tiberija Sempronija Longa u Lukaniji, a Hazdrubal Barka je izgubio većinu svoje vojske u bici kod Dertose 215. p. n. e. Sardinijski pohod počeo je na vreme, ali oluja je oduvala flotu prema Balearskim ostrvima, gde su mnogi brodovi morali da se izvlače na obalu i popravljaju. Pohod na Sardiniju je zbog toga kasnio.

Pre bitke

Lokalni Sardinijski vođa Hampsikora regrutovao je vojsku i sakupljao je opremu, oružje i snabdevanje kraj grada Kornusa, na zapadnoj obali Sardinije. Zbog kašnjenja kartaginjanske ekspedicije Rimljani su imali priliku da pošalju sveže snage pod komandom pretora Tita Manlija Torkvata. Tit Manlije Torkvat je tokom 235. p. n. e. kao konzul boravio na Sardiniji. Dolaskom svežih snaga ukupne rimske snage na Sardiniji popele su se na 22.000 pešaka i 1.200 konjanika. Manlije je iskoristio priliku dok je Hampsikora bio odsutan, pa je navukao njegovoga sina da napadne Rimljane. U bici je poginulo oko 3.000 Sardinjana, a ostatak pobunjenika se raspršio. Hazdrubal Ćelavi stigao je na Sardiniju u jesen 215. p. n. e.. Iskrcao se kraj Kornusa i sa preostalim sardinijskim pobunjenicima krenuo je prema Karalisu.

Bitka

U susret Hazdrubalu krenula je rimska vojska pod komndom Tita Manlija Torkvata. Dve vojske se nisu odmah sukobile. Ulogorili su se jednii blizu drugih i nekoliko dana su proveli u čarkama, a pošto nijedna strana nije stekla prednost odlučili su se za odlučnu bitku. Vojske su bile postavljene u tradicionalnom bojnom poretku sa konjicom na krilima i pešadijom u centru. Nije poznato da li su Kartaginjani imali slonove. Tokom četiri sata bitke nijedna strana nije bila u prednosti. Odlučujući trenutak bio je kada je jedna rimska jedinica na krilu potisnula Sardinjane na jednom od protivničkih krila. Pobedničko rimsko krilo se onda okrenulo prema unutra i napali su kartaginjansku liniju, koja je teško stradala. Prema Liviju, koji često preteruje u brojevima stradalih rimskih protivnika, poginulo je 12.000 Kartaginjana i Sardinjana, a oko 3.700 je zarobljeno. Hazdrubal Ćelavi, Hanon i Magon su zarobljeni. Hampsikora je pobegao i onda se ubio. Preživeli su pobegli u Kornus, ali Rimljani su ga zauzeli nekoliko dana kasnije. Kartaginjanska flota je uspela da izvuče deo preživele kartaginjanske vojske.

Bitka u Sardinijskom moru

Kartaginjanska ekspedicija imala je nepoznat broj transportnih brodova u pratnji 60 pentera. Pokupivši ostatke poražene vojske flota je otplovila za Afriku. Na putu kući presrela ih je rimska flota, koja se vraćala iz pustošenja afričke obale. Rimska flota od 100 pentera pod komandom Tita Ocatilija Krasa napala je i zarobila sedam kartaginjanskih brodova. Ostatak karataginjanske flote se razbežao i vratio se u Kartaginu.

Posledice i značaj

Nakon poraza kartaginjanske vojske sardinijski pobunjenici su se predali, pa je pretor Tit Manlije Torkvat poslao rimsku vojsku natrag u Italiju. Sardinija je i dalje značajno snabdevala Rim sa žitom. Uništenjem rimske poljoprivrede snabdevanje žitom je bilo od krucijalnoga značaja za Rim. Kartagina je izvela jedan pomorski napad na Sardiniju tokom 210. p. n. e. i pored toga nije bilo drugih pokušaja da se ugrozi rimska dominacija na Sardiniji. Dok je sicilijanski kontingent rimske flote bio zauzet kraj Sardinije admiral Bomilkar je uspeo da dođe do Lokrija u Brutiju i da iskrca za Hanibala 4.000 numiđanskih konjanika i 40 slonova.

Vidi još

• Drugi punski rat

Izvori

• Tit Livije