Bitka kod Kustoce (1848)
Bitka kod Kustoce vođena je 23-25. jula 1848. godine između vojske Austrijskog carstva sa jedne i vojske Sardinije sa druge strane. Deo je Italijanskih ratova za nezavisnost, a završena je pobedom Austrijanaca.
| Bitka kod Kustoce | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Deo Prvog italijanskog rata za ujedinjenje | |||||
 Bitka kod Kustoce 1848. godine | |||||
| |||||
Uvod uredi
Posle zauzeća Vičence i dobijenih pojačanja, austrijski feldmaršal Radecki je 22. jula ponovo krenuo u ofanzivu. Sardinska vojska pod kraljem Karlom Albertom je sredinom jula bila razvučena od Governola na Pou do Rivolija. Četiri divizije pod generalom Bavom stajale su pred Mantovom; 2. korpus pod generalom De Sonacom kod Somakampanje; konjica i Toskanci južno od Vilafranke, a lombardijske trupe na preddelima Minča. Sa trupama (oko 4000 ljudi) u gornjoj dolini Kijeza i u Valtelini sardinska vojska brojala je ukupno oko 77.000 ljudi. Radecki je rešio da probije neprijateljsku sredinu kod Sone i Somakampanje. Austrijanci su 23. jula kod ovih mesta udarili na delove sardinskog 2. korpusa i osvojili ivične visove brežuljkastog zemljišta. De Sonac je svoj korpus poveo na desnu obalu Minča. Austrijski 2. korpus je uveče bio kod Kastelnuova, 1. korpus u prostoru Oliozi, Salionce, Kustoca, a 1. rezervni korpus generala Vohera kod San Đorđa. Austrijska brigada generala Zimbšena novoobrazovanog 4. korpusa stigla je sa jugoistoka u Butapijetru. Radecki je nameravao da nastavi proboj i da sa 2. korpusom pređe Minčo, a 1. korpus da štiti južni blok. Na drugoj strani, sardinski 1. korpus nije prešao Minčo da bi se spojio sa 2. korpusom, pa je kralj kod Vilafranke prikupio 4 brigade i konjičku diviziju da bi napao neprijatelja u bok. Sardinski napad od Vilafranke prema ivičnih visova Kustoca-Somakampanja 24. jula pogodio je brigadu Zimbšen, koja je od Butapijetre nastavila marš prema severoistoku, i odbacio je prema severu. Uveče su Sardinci bili za leđima austrijskih glavnih snaga. U međuvremenu je Radecki 24. jula kod Salionca forsirao Minčo i prebacio ukupno četiri brigade 1. i 1. rezervnog korpusa na zapadnu obalu. One su se osigurale prema Peskijeri i pošle za sardinskim 2. korpusom koji je sa glavninom krenuo prema Volti. Ostale brigade austrijskog 1. i 1. rezervnog korpusa bile su 24. jula uveče u Valeđu i Olioziju. Armija Radeckog se dakle nalazila na obema obalama Minča, ali u jednoj grupi, dok je sardinska bila austrijskom armijom pocepana na dva dela, a treći se nalazio kod Mantove.
Bitka uredi
Uspehom Sardinaca protiv brigade Zimbšen austrijska armija je ugrožena s boka i leđa, a veza sa Veronom ila je u opasnosti. Radecki je očekivao da će poraz sardinskog 2. korpusa privući ostale sardinske snage da se povuku na zapadnu obalu Minča. Međutim, kralj je preduzeo uspešan protivudar u opasnom pravcu i Radecki je odustao od nadiranja prema zapadu. Zadržavajući zaposednute delove preko Minča, rešio je da sa glavninom napadne protivnika kod Kustoce i Somakampanje. Karlo Albert, ne znajući ništa o događajima na Minču zapadno od njega, rešio je da idućeg dana nastavi napad u bok i leđa Austrijanaca. Na pojačanja nije mogao računati. Svoju rezervu ostavio je u Vilafranki, a 1. korpus je trebalo da nastupa prema Valeđu.
Ove obostrane odluke dovele su 25. jula do nastavka bitke. Sardinske brigade koje su napadale na liniju Valeđo-Kustoca-Somakampanja bačene su ubrzo u odbranu. Austrijanci, zatim, prelaze u napad. Uzdrmali su ceo sardinski front. Sardinci se povlače u toku noći. Gubici: Austrijanci: 2838, Sardinci 1139 ljudi. Veći gubici Austrijanaca objašnjavaju se porazom brigade Zimbšen.
Vidi još uredi
Izvori uredi
- Vojna enciklopedija, tom 5 (99—100)